понедељак, 08. децембар 2014.
CRNO-BELA LEGENDICA
Umiljata i prepametna u društvu GROBARA,”zver” kada udje na teren i kada treba napraviti šou,ovo malo predrago stvorenje,nikoga ne ostavlja ravnodušnim.To najbolje znaju svi redari u Pioniru i na svim stadionima širom Srbije na kojim MARA gostuje sa svojim ocem i GROBARIMA.
Priča ima milion.Više nego pola današnjeg JUGA , ova lepotica od nepunih sedam godina, ima dogodovština,”frka” i doživljaja,koje se mogu čitav dan prepričavati.Kradja lopte u Ivanjici,zaludjivanje redara u Subotici, “frke” sa navijačima drugog kluba,”prevaspitavanja” nevaspitanih,uzimanja dresa u Nišu,Pioniru,hramu, kao i na svim društvenim mrežama opštepoznata,”bežanija”od redara…samo su deo “karijere”jednog deteta koje još ni u školu nije pošlo.Svoja na svome u hali i na stadionu,oduševljava,zapanjuje i ne ostavlja nikog ravnodušnim.Priča sa njenim ljubimcem Dejanom Muslijem,kada je sa zgužvanom hiljadarkom ušla na teren i ponudila mu da”ima sta da kupi da jede jer ne prima platu”,je nešto sto je tada nateralo njega a i sve GROBARE da se naježe,puste suzu i zaplaču.
Hiljade priča,hiljade istina za devojčicu koja je i taj dan,dobivši dres od Lukača sela na zadnje sedište automobila,zadovoljno uzela svoj sendvič i pokazala-kako je ipak samo dete.Dete koje voli PARTIZAN i svoje najbliže,koje raste i okruženo je pažnjom i ljubavlju.Dete s kojim si mogao tada da pričaš najnormalnije i o svemu…ali,samo do Pionira i druge kuće tog dana.
Iz nedelje u nedelju iz grada u grad…Dete od sedam nepunih godina VOLI PARTIZAN…Onako kako može voleti toliko “zrela”osoba.A ostali “GROBARI S JUGA”neka se sledeći put zapitaju, da li su dostojni MALE MARE i tog SVETOG MESTA.
HVALA TI LEGENDICE…HVALA MARO NA PRUZENOJ RUCI…CAST I PRIVILEGIJA JE TEBE POZNAVATI!!!
