07.11.1984….datum koji je dovoljan razlog da budemo zahvalni Bogu za odabranu stranu.Datum,koji smo mi srećnici na stadionu te večeri,zauvek urezali negde u mozak kao drugi rođendan,produhovljenje,kao veče najvećeg užitka.
Sećam se svakog minuta,svake šanse,izmene,gola…Sećam se Čave u 10-om minutu kako stoji pored kante sa vodom na centru igrališta i hvata vazduh za dalje.Sećam se izbezumljenih Engleza i pogleda ka JUGU i svim ostalim delovima tribina.Prolaze kroz glavu dati golovi,penal,akcije,šanse protivnika na kraju,odbrane Omera…
Mance,Dragi,Jesic,Žile…golovi za istoriju,golovi kao merilo vrednosti za sve ostale utakmice,kao dokaz NAJBOLJIH I NAJUPORNIJIH…Tada sam,sa svojih 15 godina,postavio standarde ljubavi,merila za borbu i zalaganje,meru za sreću koju treba zaslužiti.Ona traje,ona se ne menja i ne briše.
Prolaze godine,utakmice,protivnici..Ali,i za 211 godina pričaće pokoljenja o ovome.Pričaće o utakmici u kojoj je PARTIZAN bio PARTIZAN,baš onakav kakav uvek treba da bude.Pričaće o jednom danu kada je istorija dobila istinske junake i majstore.Sve one koje, i noćas da me neko probudi,znam izdiktirati od prvog do poslednjeg.Bas kao i svi oni koji su bili svedoci te večeri i kojima su baš ti momci,promenili život na bolje.Jer,svi smo te noći postali svesni da je PARTIZAN JEDINI IZBOR!!!
