Gordan Petrić, Partizanov preporodilac i autor evropskog proleća
Praznični intervju s Gordanom Petrićem, shodno fudbalsko / životnoj biografiji (Partizan / Rendžers) ekspertom za škotsko – srpske paralele, otškrinuli smo pitanjem s vrha piramide radoznalosti zaljubljenika u crno-bele boje: da li će Parni valjak posle premijernih priprema s preporodiocem i potpisnikom na evropsko proleće za sve protivnike da se pretvori u čudovište iz Loh Nesa?
– Aludirate na moje nedavno, 12-dnevno putešestvije Škotskom? – k’o zapeta puška nas je, u kancelariji u „Zemunelu”, dočekao šef stručnog štaba srpskog viceprvaka. – Bio sam sa suprugom dva dana u Glazgovu, jednu noć u Kameron hausu, Stirlingu i Edinburgu, takođe. Posetio sam golf terene u Sent Endrjusu, Invernes i Loh Nes, naravno, odatle se vratio vozom za London. Partizan kao Nesi? Pripremni period iskoristićemo da postanemo mnogo bolji, ne samo po pitanju fizičke spreme, već i po izgubljenoj lopti, u traženju dubine… Uostalom, videli ste kako se na SP u Kataru sticala prednost!
Obećavate: Partizan neće kao moderan Rendžers da čeka punu deceniju da svrgne Crvenu zvezdu s trona?
– Nije to obećanje… trudićemo se. Učinićemo sve da u narednom periodu budemo bolji od večitog rivala.
U Srbiji, za razliku od Škotske, titula se osvaja (samo) šest godina u nizu, ne devet?
– Seltik je bio devet puta zaredom prvak u vreme Kenija Dalgliša, posle je to učinio Rendžers – radovao sam se zadnje četiri godine. Prvo, sa Gremom Sunesom, zatim s Volterom Smitom. Bučer, Stivens, Mihajličenko, Kančelskis, Gof, Mekol, Mekoist, Hejtli… napravili su prevagu, posle se održavalo. Realno, Zvezda ima veliku prednost, ali ima mnogo da se igra: TSC, Čukarički, Vojvodina… bore se za Evropu, biće ispita u zadnjem delu.
Smitov Rendžers je, u drugoj polovini „devedesetih”, pretekao srpske velikane angažujući, uz Gaskojna iz Italije, Petrića iz Dandi junajteda?
– Došao je i Salenko, Gaza par dana pre mene. Zamenio sam Bolija, nije se snašao. Vukli su Brajan Laudrup, Gaskojn, Mekoist, pokojni Goram, Gof… mi smo odradili posao i doprineli titulama. Gaza, verovatno, više nego ja.
Prethodno, šampionu iz Glazgova omakao se kup, upravo izgubljen od Golčevog Dandi junajteda, predvođenog sjajnim Petrićem – u prvoj sezoni na Ostrvu?
– Golac im je uzeo kup, ja sam bio deo Bata Ivinog tima! Dandi junajted je četiri puta igrao finale s Džimom Meklinom, nisu imali sreće. Golac je napravio hemiju i…
Ključ je bio Beograđanin koji je po odlasku u Škotsku od engleskog znao samo: Maj nejm iz… ?
– Maj nejm iz Gordan i… to je to. Profesorka engleskog u školi na Bulbulderu, išao sam u „Dragicu Pravicu”, posle u „Medicinsku”, stalno me je pitala: „Što ne učiš engleski, trebaće ti za fudbal?” Mislim se: za kakav fudbal, tad sam trenirao košarku? Posle nekoliko godina video sam je na pešačkom prelazu i izašao iz kola: ja sam onaj što ste mu govorili za engleski. „Eto, sine…”
Spektakularnog poziva saigračima iz Dandi junajteda na kćerkin prvi rođendan?
– Supruga mi je rekla šta bi trebalo da kažem, engleski mi je bio… takav kakav jeste: maj doter, hepi brzdej, tumoro, siks oklok. Kad sam joj preneo, zgranula se: „Niko neće da ti dođe”. Ali… svi su došli! I, doneli vina, pivo… Golac sedi pored: šefe, šta je ovo? „Pa, donose ono što bi popili da ti ne bi…” Uvedem ih u kuhinju: puno… i kad su odlazili dam im sve njihovo, plus moje, nepopijeno.
Žetva trofeja zalivala se čuvenim škotskim viskijem?
– Iznenadio sam se i ja: Škoti ne piju viski! Pivo najviše, vino. Viski? Za izvoz.
Na predlog rokera Ivana Golca slavilo se, sigurno, uz tamošnji Simpl majnds?
– Da, Golca su u Partizanu zvali Čarli, valjda zbog nekog pevača. Iva je poseban, mnogo mi je pomogao. Bile su sankcije, reprezentaciju su vratili sa EP iz Švedske, imao sam ponudu Nirnberga, klubovi se nisu dogovorili. Nemci su, kao i svi tad, ucenjivali: Peđa je otišao u Valensiju za dva miliona?! Zvao me je Dandi, rekao sam Zeki, Nenadu i Ćuretu: idem, pa šta bude. „Gde ćeš tamo, mali je to klub za tebe?” Ako ne budem prošao mogu li da se vratim? „Može! ”
Nastavili ste da budete streptomicin za Seltik, baš kao s Partizanom i, gle sudbine, Bata Ivom?
– Jednu sam s Rendžersom igrao nerešeno, jedanput smo poraženi. Izgubimo u Torinu, u Ligi šampiona, od Juventusa s Ravanelijem, Vijalijem, Konteom, Dešampom… 4:0, na aerodromu navijači: „Samo u nedelju da dobijemo Seltik”. Živelo se da budemo prvaci, pevalo „Nikad nećete da budete devet zaredom”. Desetu sezonu, bili smo lideri pet kola do kraja, al’ izgubimo, Škoti, starosedeoci, završili karijere. Ne kažem da su Amoruso, Gatuzo, Porini, Negri bili slabi, međutim… Atmosfera!
Grobari se nadaju da ste u Glazgovu uhvatili recept i za trenerske dane kako se pobeđuje najveći rival?
– Igrači Partizana moraju da shvate – fudbal traje samo 15 godina, moraš da iskoristiš svaku šansu. Nisam to ni ja razumeo kao klinac u Humskoj, ali… Vodimo 3:0 protiv Patrika, lopta izađe u aut. Krenem polako, kad Gof, kapiten, istrči ispred mene, izvede – ceo stadion: „Uuuu!” Vidi ga ovaj, šta mu je? U svlačionici kaže: „Tvoje telo je tvoja banka”. Već sam savladao škotski, razmišljam – u pravu je: dok održavaš telo zarađuješ za porodicu. Kad to činiš, guraš i klub, saigrače.
Savladaćete komšije hrabrim srcem, kao Mel Gibson?
– Pobeđuje, pre svega, kvalitet. Pojedinac može da uvede novine, ipak, sve je u sistemu.
Kad smo kod Vilijama Volasa, napravimo i fusnotu: ko čini Petrićev „klan za rat” – Bata Mirković, Slaviša Jokanović i…?
– Sa decom iz omladinske škole, kad dođe vreme, išao bih u rat!
Okej, ima li Partizan danas ratnike kao što su bili Endi Goram i društvo?
– Nisu Škoti bili gesla „moramo da se šibamo”, već… Atmosfera. Dolaziš u klub: kapiten ide s tobom dve, tri nedelje, traži kuću. „Jesi li razumeo?” Jesam! I, ulaziš u sistem. Fizioterapeut me pita: „Kako te boli loža, juče nije?” Išao sam da platim račune, uzeo broj i stajao u redu. „Ko ti je rekao da to radiš?” Odvede me kod sekretarice: „Ona je zadužena za vas…” Pa, svako piše šta će da ruča, jedan – piletina, drugi… Ja navikao na – svi isto. Sve ti je pruženo, al’ od tri do pet moraš da daš maksimum, posle… Možeš da dubiš na glavi! U Dandiju se, na primer, po izlasku na teren puštalo „Simpli d best”, uhvatiš ritam i… cepaš.
Kog igrača biste doveli iz vašeg Rendžersa u današnji Partizan?
– Sigurno da je to Pol Gaskojn – vidi da je centarhalf u problemu i da ne može da napravi igru i odmah ti se pojavi. Takvih je bilo i kod nas – Peđa u Partizanu, Robi s reprezentacijom u Čileu, u mlađim generacijama Ćira, Sale…
Može li Parni valjak, baš kao Plavci prošle sezone, da dogura do evropskog finala, napomenimo – u šesnaestini finala Lige konferencije čeka vas Šerif?
– Svi mi to sanjamo, mada, teže je nego pre. Zavisi i od trenera, pre svega – kluba, da li hoće da reskira. Gurnem li četiri, pet klinaca, oni će da osciliraju, navijači će da nađu manu, rukovodstvo zahteva rezultat i… Moraš u nekom trenutku da rizikuješ!
Kažu da ste predodređeni za uspeh kad ste „krali” znanje, između ostalih, od još jedne legende Rendžersa – Aleksa Fergusona i pomoćnika mu, Arčija Noksa?
– Aleks je stari rendžersovac, bio je špic, razbijač… Gleda sve utakmice, zna igrače. Upoznao sam ga na jednoj proslavi, u kiltu. Video sam ga i kad smo bili u Mančesteru na pregovorima za Ljajića i Tošića, Buda Vujačić bio je skaut. Zatim, kad je Jokan bio trener, Partizan igrao na Ostrvu. Plus, na razgovoru pre pet godina, išao sam da pričamo o fudbalu. Arči, sa serom u Aberdinu i Junajtedu? Toplo, hladno. Iskren, pošten u procenama. Kad ti se uvali u lice, k’o Fergi – brrrr. Mnogo smo naučili od njega.
Kako biste proslavili uspeh s Partizanom: u tradicionalnoj srpskoj nošnji, ili, kad ga već pomenusmo, kiltu?
– Oblačio sam kilt, sin mi je rođen u Škotskoj. Poslušao me je kad mu se sestra udavala, fora je da tako izađeš, posle ćeš u srpsku nošnju. Ja, da slavim titulu u kiltu? Ne bih u mojoj zemlji, u nošnji – što da ne? Malo sam čudak, nemam problem, ja sam nezavisan, mogu da budem trener Partizana i da ne budem. Rekao sam Bati kad smo primili čuveni gol iz gol-auta u večitom derbiju: budem li šef ima da izađem na centar i slušam Partizanovu pesmu. Letos sam stvarno krenuo, Strale Pandurović me zadržao…
GORDON I GLAVONjA
Jeste li čitali Fleša Gordona?
– Gordon su me zvali u Škotskoj. Ovde – Glavonja, Gogi… Ian Ferguson me je, kad sam igrao za Dandi junajted protiv Rendžersa, povukao pri iznošenju lopte, postavio sam mu lakat. Vodili smo 3:0 na Ajbroksu, pljune me i dobije crveni. Kažem novinarima posle nekoliko dana: ništa, on je moj najbolji drugar, sve je to u žaru borbe. Potpišem za Rendžers, Ian: „Došao si”, ja: evo, jesam i… nema problema. Dali mi, tad, neke cipele „Cezare Pjaćoti”, s mačevima. Ferguson pokazuje: „Za maskenbal? Ti ćeš da budeš Larči!”
DRUŠTVO IZ RENDžERSA
– Ražalostila me je nedavna smrt Endija Gorama. U Srbiji ne znaju: bio je reprezentativac Škotske u fudbalu i kriketu! Zato je i imao onakve reakcije rukama…
– Pored Ričarda Gofa bio sam 30 odsto bolji. Kad se budemo čuli, ispuniću vam želju i kazaću mu da je bio najčešći duplikat u Paninijevom albumu „Italija 90”.
– Ali Mekoist je dobar i komentator, voli ga kamera. Popularan je u Škotskoj, bio je sad i na SP.
– Ako si sa Gazom u sobi – nema spavanja, upaljeno svetlo, televizor… Da li smo bili cimeri? Taman posla!
– Čuo sam se s Rinom Gatuzom pre dve godine kad mu je umrla sestra. Prethodno, posetili smo ga sin i ja u hotelu kad je s Milanom igrao protiv Zvezde. Oženio je Italijanku, rođenu u Glazgovu.
– Oleg Salenko je došao iz Valensije i odmah imao problem: hteo je da menja stvari. U Rendžersu i danas imaš hladnu ili toplu vodu, nikako zajedničku. Nije se zadržao…
RAZNO
– Brat Vlada je bio zadnji vezni… OFK Beograd, Polet, Železničar… Znao je da igra, bio, što se tiče skoka, malo i mekan za tu visinu. Dobro je, ima dvoje dece.
– Voleo bih da i kod nas, poput Škotske, fudbal bude ustrojen po divizijama. Jedino, tamo i mali klub ima navijače, sve kreće od tradicije. Možda bi trebalo da smanjimo ligu.
– Ima li u škotskom i srpskom fudbalu posla za Skotland jard? Nemam pojma, verovatno.
– Evo, OFK Beograd se pojačao, pa će da se vrati.
– Ne poznajem Acu Seltika, ali znam ko je…
– Ne, nemam škotske ovčare! Dolazio sam s vrha Zvezdare do „Dragice Pravice”, napali su me kerovi, bila mi je frka. Supruga je, međutim, volela kuce, na placu imam dva dalmatinca, kući pudlicu.
– Želja mi je da organizujem prijateljsku: Partizan – Rendžers.
Originalni članak Sportski žurnal
