Kada se pobedi tu je tim. Kada se izgubi svuda je i jedino kriv golman. Tako barem kaže narod i ta priča postoji odvajkada. Stoga tokom reprezentativne pauze pred 16. kolo SLS razgovaramo sa Filipom Kljajićem prvim golmanom crno-belih, momkom koji je sačuvao mrežu crno-belih nebrojano puta. A kada se desi kiks tada se hladne glave mora ići napred. Za zvanični sajt Partizana Filip Kljajić sumira dosadašnje rezultate, govori o pozivu za reprezentaciju i odgovara na pitanje da li je za poraz uvek i jedino kriv golman.
– Napravili smo pomak u odnosu na početak sezone, pravili smo loše rezultate možda pod utiskom ispadanja iz Evrope. Bez obzira na, to mi kao igrači Partizana ne bismo smeli da dozvolimo da se Partizan nađe na toj poziciji na kojoj je bio na početku prvenstva. Sad ide sve kako treba i moramo nastaviti istim ritmom uz još dosta prostora za napredovanje kao tim. Od 11 takmičarskih mečeva dobili smo deset, ohrabrujuće, ali nema mesta niti euforiji niti ishitrenim izjavama, idemo kolo po kolo.
Već nekoliko godina si u Partizanu, gde posle odlaska Bojana Šaranova staješ među stative i postaješ prvi golman crno-belih.
– Dobio sam šansu, a na meni je da je opravdam. Za golmana su najbitnije utakmice, ništa drugo ne može da te spremi za “jedinicu” kao što može kontinuitet igara, a možda i najbitnije od svega jeste psihička stabilnost i koncentracija.
Gledajući unazad, koja je najlepša, a koja najteža utakmica za tebe?
– Najteža je je sigurno bila protiv Atletik Bilbaa, a najlepša protiv AZ-a u Holandiji.
Šta je potrebno da golman ima da bi bio najbolji?
– Najbitnije je kao što sam već rekao da je psihički stabilan, a onda iz toga dolazi ta neka mirnoća i koncentracija. Možda od svih na terenu naš posao je najnezahvalniji, golman i ne treba da bude najbolji pojedinac ekipe, ali treba da bude neko na koga ekipa može da se osloni.
Prošli put dobio si i poziv A selekcije za reprezentaciju Srbije. Koliko ti je taj poziv značio?
– Pre svega jedno veliko iskustvo za mene. Značio mi je puno, jer sam svojim prisustvom mogao da se uverim kako funkcioniše čitav sistem, a potom koliko je lepo, a ujedno privilegija igrati u nacionalnom dresu.
Kažu da bez obzira ko je na stativama golmani se drže zajedno, da li je to istina?
– Golmani se dosta poštuju međusobno, jer jedino golmani mogu da razumeju jedni druge, niko više. Malo nas je u timu, možda je i to razlog zbog čega je to tako.
Da li je samo golman i jedino kriv ako tim izgubi?
– Tim gubi, tim pobeđuje. Naravno da će kriviti odbranu i golmana kad se izgubi, ali mi koji smo na tim pozicijama navikli smo da se nosimo sa tom odgovornošću i tu mozda dolazi ta psihicka snaga do izražaja. Iskreno, retko ko će da pomene golmana ako se pobedi.
Imao si par odličnih intervencije protiv ekipe Videotona.
– Istina, šteta je sto nismo mi iskoristili barem jednu od nekoliko odličnih prilika. Ipak, ne mogu biti skroz zadovoljan, uvek može i mora bolje.
Biljana Obradović
