Ne može bez bure u Partizanu. U trenutku najveće apstinencije kluba ih Humske, kada su u pitanju trofeji, javila se stara boljka – prevlast za kapitensku traku. Tražio je, ali je po svemu sudeći neće dobiti Bibras Natho, jer su crno-beli odlučili da je obaviju oko mišice Svetozara Markovića. Bar je to slučaj na pripremama u Sloveniji…
Punih šest godina Crvena zvezda gospodari srpskim fudbalom, od čega su osvojene i tri uzastopne duple krune, dok Partizan tone sve dublje i dublje, što oslikava nedopustiva i nezamisliva četvrta pozicija na tabeli Superlige minule sezone.
Jedni odlaze, drugi dolaze, ali nikako posrnuli div iz Humske da „ubode“ nekog stranca, a čak i Dijabate koji je delovao kao pravo osveženje i neko ko lucidnim potezima i driblinzima može da trgne ekipu iz višegodišnje letargije, ne može da fokusira glavu na fudbal. Reprezentativac Malija rođen u Francuskoj ponovo je „u bekstvu“ i ne javlja se treneru Igoru Duljaju na telefon, što dovoljno govori o njegovoj profesionalnosti… Imao je već takve ispade Dijabate, a imao ih je pre njega i odbegli Partizanov jaguar – Takuma Asano, koji je završio u Nemačkoj.
Ali, to trenutno nije jedina i glavna tema ovih redova, to je jedna od starih boljki koje posle nekoliko godina ponovo muče opasno zaribali „parni valjak“.
Naime, kada je Vladimir Stojković izgubio statust prvotimca, neko je morao da bude bude imenovan za novog kapitena i tada su iz krugova bliskih klubu počele da kruže priče da iskusni vezista Bibras Natho želi traku. Ali, on se tada ekspresno oglasio i brže bolje demantovao tako nešto.
„Ne znam ko piše ove gluposti?! Ništa što su napisali nije istina. Stojke je naš kapiten. Srećni smo što imamo kapitena kao što je on. To je to. Znam da nije naš posao da pričamo ko je kapiten, ko nije, niti da odlučujemo o tome. Stojke je naš kapiten, srećni smo i koncentrisani samo na to kako da dođemo do pobede u narednim mečevima“, oglasio se 2020. godine Izraelac
Ali, gde ima dima ima i vatre, Kaže, stara narodna…
Kako je Stojković napustio Partizan i prešao u Al Fejhu 2021. godine, tako je Saša Zdjelar zadužio kapitensku traku, a po njegovom odlasku u CSKA iz Moskve, traka se našla oko ruke Slobodana Uroševića.
I na kraju prošle sezone levi bek je napustio Humsku i preselio se na Kipar, s tim što ovoga puta Natho nije krio ambiciju da ga nasledi.
Prekaljeni 35-godišnji igrač sredine terena, koji je pritom i kapiten Izraela, jasno je poručio čelnicima kluba putem medija, da zaslužuje da on bude taj koji će komandovati na terenu s trakom na ruci.
“Klub i trener znaju šta mislim, rekao sam im. Ovde sam četiri godine i mislim da sam zaslužio da budem kapiten. Dugo sam u klubu, ne mogu da uradim više. Znaju moje mišljenje, a na treneru i klubu je da odluče”, rekao je Natho u razgovoru za Večernje novosti i dodao:
„Ljudi često vole da pričaju o godinama, ali kad pogledate brojke, one ne greše. Imao sam dobru statistiku prethodne godine. Ako se budem osećao kao što se osećam sada, onda mislim da ću imati još jednu dobru sezonu“, optimista je jedan od kreatora igre crno-belih i čovek zadužen za izvođenje prekida.
Čuli su ga verovatno Duljaj i ljudi iz kluba, ali ga nisu dobro razumeli, odnosno izbor kluba za novog kapitena izgleda je pao je na komandanta odbrane i, može se reći, Partizanovo dete Svetozara Markovića.
Nekada se gledao staž u klubu, godine su takođe bitan faktor, nekad jednostavno klub želi da napravi projekat s mladim igračem koji je ponikao u klubu, kako bi mu „podigao cenu“ u nadolazećem transferu, pa se time verovatno i Partizan trenutno rukovodi.
Na pripremama u Sloveniji, gde se crno-bela ekspedicija trenutno nalazi, traka je završila oko ruke pomenutog Markovića.
“Ako i u zvaničnim mečevima budem kapiten, biće mi velika čast i zadovoljstvo da sa 23 godine budem kapiten Partizana. Ukoliko se to dogodi, potrudiću se da dam sve od sebe na svakom treninngu, utakmici, da pomognem saigračima i svima u klubu“, rekao je Marković.
Prisetio se talentovani štoper prvog mandata u Partizanu.
„Sećam se vrlo dobro toga, došao sam prvi put 2011. godine, ako se ne varam pripreme su bile u Kosjeriću. Imao sam epizodu u Olimpijakosu, vratio sam se kasnije u Partizan. Imao sam 11 godina, tada me je zapazio Milan Ristić na Jahorini i tada sam došao. Na pripremama sa prvim timom sam bio 2017. godine, kada sam imao samo 17 godina. Dosta sam se promenio kao čovek i kao fudbaler od tada“, rekao je Svetozar.
Marković se iz Grčke vratio u Srbiju 2020. godine i od tada je ponovo zadužio crno-belu opremu.
Po svemu sudeći, s trakom oko ruke predvodiće njegov Partizan u narednoj sezoni, u kojoj će Crvena zvezda nastupiti, čini se sa nikad jačim i skupljim igračim kadrom i biće akter grupne faze Lige šampiona, dok crno-belima ostaje da se bore za plasman u Ligu konferencija.
Da je pred Partizanom nemoguća misija da svrgne suverenog vladara i ljutog rivala Crvenu zvezdu s trona, najbolje potvrđuju reči, po svemu sudeći, nesuđenog kapitena Bibrasa Natha.
„Uvek sam bio iskren, možete to da volite ili ne. Ne želim da lažem sebe ili naše navijače. Svi znaju u kakvoj smo situaciji, mislim da je manje od jedan odsto šanse da se osvoji titula. Naravno, posle izuzetno loše sezone, Partizan ne sme da dozvoli još jednu takvu. Ovde sam četiri godine i mislim da smo imali jedan derbi u kom je Zvezda bila zaista bolja. To je ovde, prosto, tako. Tabela, kada pogledate bodove, pokazuje drugačije, da smo mnogo daleko u odnosu na nju”, zaključio je Izraelac.
I jasno je da na crvenoj i crnoj strani Topčiderskog brda vlada dijametralno suprotno raspoloženje. Jedni su pobedili Zenit (2:1), zatim razneli Nefči (4:0) i kroje tim za Ligu šampiona, a drugi su izgubili od Bohemijansa bez postignutog gola (2:0) i goruća tema je, izgleda, ko će biti novi kapiten…
Originalni članak: Sputnikportal.rs