Bilo je u istoriji KK Partizan boljih Amerikanaca, ali kada biste navijače pitali, ko je ostavio najveći trag, nema sumnje da bi odgovor većine njih bio – Frederik Haus. Bar onih koji prate crno-bele minimum dve decenije. Posle otvaranja za američko tržište početkom ovog milenijuma, u Srbiju su dolazili uglavnom košarkaši sumnjivog kvaliteta. Ševalijea Kotona i Pitera Kornela (pisali smo pre nekoliko dana o ovom centru koji je sada holivudski glumac) navijači Partizana se jedva sećaju, ali je zato revolucija u crno-belom krenula sa Frederikom Hausom.
Stigao je 2002. godine u Partizan na mala vrata kao nepoznati bek, koji nije uspeo da bude draftovan u NBA ligi. Momak rođen u gradiću u Teksasu, Kilinu 1978. godine, bio je željan dokazivanja, crno-beli dres mu je bila prvi pokušaj da se oproba u Evropi i bio je pun pogodak.
Pre Partizana, dve godine je proveo na koledžu Diksi u Jutu, da bi naredne dve bio u Južnoj Juti. Izašao je na draft 2001. godine, ali ga nijedan tim nije izabrao te sezone. Nije odustajao od profesionalne karijere. Oprobao se u Razvojnoj ligi gde je igrao za Nort Čarlton u sezoni 2001/2002. Izabran je za najboljeg novajliju, a imao je prosek od 13,4 poena i 4,5 skoka (45,8% za dva poena i 74,4 odsto sa linije za slobodna bacanja). Bio je starter na 56 utakmica i pomogao svom timu da dođe do najboljeg skora sezone 36-20. Posle toga je igrao za ekipu Adirondak Vajldketsa u američkoj prolećnoj ligi USBL.
To mu je bila odskočna daska za odlazak na Stari kontinent. Nije odmah potpisao ugovor sa Partizanom. Bio je na probi. Crno-beli nisu hteli da rizikuju, ali je uspeo da prođe stroge testove tadašnjeg trenera Duška Vujoševića. Posle nekoliko utakmica, brzo je postao miljenik navijača. Pionirom se često orilo “Fredi Haus”. Odnosom prema dresu, borbenošću, “kupio” je navijače. Za njega nije bilo izgubljene lopte, često se bacao i u reklame. Prvi je od Amerikanaca koji je ostao duže od sezone u dresu crno-belih. Od 2002. do 2004. godine bio je jedan od najboljih košarkaša Partizana. Osvojio je dve titule – SRJ Jugoslavije 2003 i Srbije i Crne Gore 2004. godine.
U novembru 2003. godine odigrao je utakmicu karijere. Protiv Cibone u Evroligi postigao je čak 39 poena (imao je indeks uspešnosti čak 40). U drugoj sezoni u dresu Partizana bio je najbolji kradljivac lopti u najjačem klupskom takmičenju Starog kontinenta (3,3 lopte po utakmici).
Koliko je prirastao za srce navijačima Partizana govori i detalj sa početka sezone u domaćem prvenstvu 2013. godine. Crno-beli su igrali JUBA ligi u Pioniru protiv Vojvodine koju je predvodio Milan Gurović. Novosađani su odlični krenuli, vodili, a sredinom druge četvrtine, Vujošević je poslao nervoznog Hausa u svlačionicu.
Do tad nepojmljivo – krenuli su zvižduci i uvrede na račun trenera Partizana. Više od 3.000 gledalaca stalo je na stranu Amerikanca. Nije im se svidela pedagoška mera iskusnog stratega prema njihovom miljeniku.
– Mora da postoji respekt za vreme utakmice. Ovo je ipak prva utakmica u sezoni i takve stvari su normalne. Neće biti nikakvih posledica, ali morao sam da sačuvam integritet ekipe, kao i da stavim Hausu da znanja da neke granice moraju da postoje. Ipak, ne bih pridavao veliki značaj ovoj epizodi, ništa se strašno nije desilo. Ni od vas novinara, ni od navijača, niko ne voli Hausa više od mene – rekao je posle utakmice trener Partizana Dušan Vujošević.
Posle dve godine sa crno-belima potpisao je za Lijetuvos Ritas. Sa timom iz Vijnusa je odigrao dve sezone i za to vreme osvojio ULEB Kup, prvenstvo Litvanije i Baltičku ligu. Za sezonu 2006/07. potpisao je ugovor sa španskom Taukeramikom (sadašnjom Baskonijom). Sa ekipom iz Vitorije je stigao do F4 Evrolige i osvojio Superkup Španije.
Tada je bio na vrhuncu karijere, a onda je usledio pad. Posle Baskonije, još jednu sezonu 2007/2008 je ostao u Španiji, igrajući za Pamesu iz Valensije, a onda se seli u hladnije predele. Igrao je za rusku Lokomotovu iz Rostova, a od 2009. do 2011. godine branio je boje tada najboljeg ukrajinskog kluba, Azovmaša.
Frederik Haus, od 2002. do 2004. godine je igrao za Partizan (Foto: Starsport)
Sa njima je osvojio prvenstvo Ukrajine u sezoni 2009/10. Sezonu 2011/12 je počeo u ekipi Dnjepra, ali je zbog problema sa povredom raskinuo ugovor već u decembru 2011. godine. Za sezonu 2012/13 se vratio u SAD i igrao u Razvojnoj ligi za ekipu Teksas Ledžendsa.
Zanimljivo, karijeru je završio u Srbiji, ali ne u voljenom Partizanu već na Kosmetu u ekipi Peći, gde je igrao u sezoni 2013/2014. Tada je bio u poznim igračkim godinama. U izjavi za srpske medije sa poštovanjem je pričao o dve predivne godine u crno-belom dresu.
– Partizan je na svaki način obeležio moju karijeru, koju sam profesionalno počeo baš u Beogradu. Vujoševiću sam bio kao sin, a on meni kao otac. Uspeo sam čak malo i da savladam srpski jezik zato što mi je on davao knjige, upoznao me sa istorijom srpskog naroda. Brinuo se za mene i moju porodicu – rekao je pre tri godine Haus u intervjuu za “Telegraf“.
Haus je rekao da je želeo da se vrati u Partizan, ali da nije došlo do nove saradnje.
– Partizanu će uvek da pripada veliki deo mog srca. Želeo sam da se vratim kao igrač, ali su oni izabrali neke druge. Sada sam trener i moja najveća želja je da vodim crno-beli tim sa klupe, kao što je moje saigrače i mene nekada vodio najveći trener svih vremena, Dule Vujošević – rekao je tada Amerikanac, koji uskoro puni 42 godine (4. aprila).
Boravak u južnoj srpskoj pokrajini i igranje u takozvanoj Kosovskoj ligi nije baš prijao Hausu.
– Bio sam tužan kada sam čuo za rat na Kosovu i shvatio razmere konflikta koji se dogodio. Zbog svega toga me dole mrzelo mnogo ljudi pošto sam ranije igrao za Partizan i bio i ostao vezan za taj klub. Kasnije su me zavoleli, ali početak je bio zaista težak – priseća se Haus.
Bilo je boljih igrača u Partizanu, ali voljenijih sigurno ne.
Tekst preuzet sa portala Maxbet sport
