Najteži? Keln – Zvezda, crveno-beli u drugom poluvremenu nisu izašli iz 16, ali… Najdraži mi je gol u večitom derbiju, 90. minut, međutim, za naše navijače bilo je to ekstra vreme.
Miloš Jojić na Sv. Savu, školsku slavu, čitaocima Žurnala darivao je prilog za „fudbalsku azbuku”: premotavajući pojmove iz najdraže igre otškrinuo „memoarsku dvoranu” i, sa turske obale Sredozemlja (poznate iz doba igranja za Bašakšehir), zaplovio talasima najlepše sporedne stvari na svetu.
„Profesuru”, apropo biografije načičkane uspesima, začinio bundesligaškim iskustvom (Dortmund i Keln), secirajući, između ostalog, Partizanovo „nekad” (igrao značajnu ulogu) i „momentum” (u oktobru otvorio drugi mandat u Humskoj kao „grom” pojačanje)…
Aut
Nije moj deo posla da izvodim aut, ali kad se namesti da sam pored linije i lopta izađe napolje uz potrebu da je brzo vratimo u igru – naravno. Obično se trudim da primim „bubamaru” iz auta i prebacim je na drugu stranu. Volkov, saigrač u Partizanu, mogao je najdalje da baci aut. Pišček u Dortmundu, takođe.
Bunker
Kroz omladinsku školu i celokupnu karijeru najviše utakmica odigrao sam protiv bunkera. Kako smo stariji, sve ga je teže probiti. Rešenja: šutem, iz prekida, centaršutem s poludistance. Nije lako! Treba biti konkretan…
Najteži bunker? Keln – Crvena zvezda. Crveno-beli u drugom poluvremenu nisu izašli iz 16, ali… Na kraju su se, nekako, odbranili?! Nisu mogli da izbiju loptu van 20 metara… Eto, dali su taj gol u prvom poluvremenu, svi stali iza lopte i…
Varka telom
Koristim je… manje – više, naravno, namesti se situacija na utakmici da odradiš (i) tu fintu. Ima mnogo igrača kojima je to glavna karakteristika. Na primer – Roben, svi znaju da će u levo, Francuz cimne desno, oni odu i… produži u suprotnu stranu.
Gol
Najlepši momenat, pored trofeja. Nešto što igrača, ekipu i navijače čini srećnim. Najomiljeniji? U Dortmundu – prvi, protiv Ajntrahta, u Kelnu – nisu bili u tom rangu važnosti, ne mogu da izaberem jedan. Iz Partizana? Znaju svi…
Dribling
Kad sam bio mlađi, pravo da vam kažem, više sam driblao, sad… nisam taj tip, više pokušavam da sklonim loptu u stranu u prijemu, kako mi dolazi – levo ili desno. Nisam sad neki finter, da preskačem „bubamaru” pet puta… Igrao sam sa fudbalerima koji vole da driblaju: Rojs u Dortmundu, Bitenkur u Kelnu… uzme loptu i hoće da prođe kroz petoricu. To je njegov kvalitet, normalno, želi da ga iskoristi.
Đon
Išli su na mene đonom! Baš sam pričao Obradoviću: Bašakšehir – Bursa, padao je nenormalan sneg, ušao sam u poslednjih 20 minuta i Bađi (sad u Ludogorecu) me je, pošto sam prošao uz aut liniju, udario otvorenom nogom. Srećom, imao sam omiljene kostobrane, još iz perioda u Kelnu – velike, lagane. Iako su od karbona, nastala je rupa, ali…
Ekstra vreme
Sećam se meča Dortmund – Malaga i dva gola, Rojsa i Felipea Santane, u „ekstra vremenu”. Milioneri su, te 2013, prošli u polufinale, ali… nisam bio tamo.
‘Ajde, ako se računa taj moj pogodak u večitom derbiju – 90. minut, da li je počela nadoknada, ne znam… U svakom slučaju, za navijače Partizana bilo je to ekstra vreme.
Živi zid
Stalno se susrećem sa živim zidom: često sam u njemu, ili, šutiram preko… Gde stojim? Ili sam poslednji, ili idem u blok… Kamikaza!
Više snimam golmana… da li je loše postavljen, nego živi zid. Nije mi on orijentir, već… čuvar mreže.
Jednom sam šutirao ispod živog zida… na treningu, u Kelnu, pogodio sam stativu. Prethodno – Mesi je tako dao gol… Oni skoče, probam – okvir! U živom zidu, obično, stoji pet igrača. Saigrač? Mora da ima poentu, markira, recimo, golmana…
Zalamanje
Volim da zalomim kad se ukaže prilika, pogotovo kad sam blizu protivničkog gola i hoću da šutiram.
Na zapadu, inače, nije sramota da te neko zalomi, ali da uputi udarac, a ti ne probaš da ga izblokiraš…
Indirekt
Nisam imao prilike da šutiram posle indirekta. Retko se i namesti, jedino kad vratiš loptu golmanu, uhvati je u ruke. Nije penal, ali… Liči! Lakši je, doduše, jedanaesterac.
Jurenje protivnika
Aktuelno iz naše prizme: jurimo večitog rivala. Ne sećam se da sam u Partizanu imao 0:2, pa pokušavao da stignem rezultat.
Da li sam protivničkog igrača nekad povukao kad sam ga jurio? Naravno, eto sad u Turskoj – protiv Desne. Nećeš, valjda, da ga pustiš da ode s loptom u gol?
Karton
Crveni – jedan jedini. Ludogorec, u Bugarskoj. Bez veze. Mnogo sam se loše osećao: ostavio sam ekipu na cedilu. Nisam ga zaslužio, kome ti to da objasniš… Bilo je i žutih, međutim, nisam prepoznatljiv po kartonima.
U Dortmudu je „kartondžija” bio Sokratis Papastatopulos, voli da udari otpozadi – neverovatno. U Kelnu – Sorensen. Štoperi, agresivni, tvrdi, napadačima ne daju da se okrenu.
Kartoni nada mnom? Bilo je žutih, direktnih crvenih – hvala Bogu nije.
Lopta
Najviše golova dao sam sa „džabulankom”, u Teleoptiku. Bežala je golmanima, bila lelujava, imala brzinu, jačinu… Sadašnja? Čudna, imam osećaj da šutiram veću kuglu za golf! Počinje nam prvenstvo, moramo da se navikavamo. Kako je golmanima? Isto kao nama. Nepredvidiva! Rubin ima identične, pod nogom ide drugačije, brže. Žuta, isto „najk flajt”, ali… Možda su naše novije, pa treba da se ofucaju.
LJubav prema fudbalu
Rodila se sa četiri i po, pet godina. Svaki dan jedva čekam da uzmem loptu i izađem na teren. Volim fudbal, sve mi je dao, mnogo toga sam proživeo / doživeo. Ništa ne mogu da poredim s njim.
Mali fudbal
Davno sam prestao da ga igram. Sa 13, 14 godina… Imao sam mnogo problema s preponama, primicačima: stani – kreni, tvrda podloga… Kad se posle zimske pauze vratim na veliki fudbal – muka. Doktor mi je rekao da ako hoću da igram na zelenom pravougaoniku moram da batalim parket.
A, bilo je dobrih turnira: Pazova, Inđija, Beograd, Valjevo…
Navijanje
Podigne nas navijanje, Grobari su naš 12. igrač. Sad, u „ludom” vremenu, bez njih… kao da igramo prijateljske. Mnogo nam nedostaju, nadam se da će situacija da se stabilizuje, da će da puste ljude na tribine.
Najbolje navijanje? Derbi… kad sam dao gol za titulu. U Dortmundu – protiv Reala, izgubili smo u Madridu 0:3, kod kuće vodili 2:0 na poluvremenu, u drugih 45 minuta – ludilo. Keln? Protiv Arsenala – prva utakmica u Evropi posle 25 godina, u London se sjatilo 20 hiljada Nemaca. Plus: protiv Majnca kad smo izborili plasman u LE: stadion je „goreo”, peške se, potom, išlo ka gradu.
NJiva od igrališta
Bilo ih je… pogotovo kad smo bili mlađi, kad sam bio u Teleoptiku… loših gostujućih. „Preko” – nisam imao problem s terenima.
Ofsajd
Kao i indirekt, segment na utakmici… U periodu pre VAR-a koliko li je samo golova palo iz ofsajda? Sudiji popusti koncentracija, odbrambenom igraču i… pogodak.
Bio sam u ofsajdu, al’ ne toliko, nisam najistureniji.
Presing
Karakteristika ekipa namernih da dominiraju, imaju tempo, dobru grupu igrača… Kroz celu školu, Partizan, igrao sam kompaktan presing. Ništa lepše!
Razlika između Dortmunda i Kelna – u tom gegen presingu. Kad se u Borusiji izgubi lopta, 10 igrača viče: „Gegen presing”, željna da je odmah osvoji. U identičnoj situaciji među Jarčevima – svi se vrate iza „bubamare”.
Remplovanje
Sastavni deo svake utakmice. Kažu mi da sam previše dobar na terenu, da moram da uključim više ruke. Toša, fotoreporter, imajući uvid u video materijal, stalno mi govori: „Pogledaj ovde gde su ti ruke…” I, u pravu je! Trebalo bi više da ih koristim.
Stativa
Ima dve strane – unutrašnju i spoljašnju. Ako udari u unutrašnju – onda je volim.
Tabela
Nekad je lepa, nekad… Nije uvek kako mi želimo. Ovu, na kraju jeseni? Ne želimo. Bilo je puno nepredvidivih okolnosti, našim zaslugama – kako smo izgledali, prezentovali ekipu, klub…
Ć
(Bez pojma čak i u „Fudbalskom rečniku” autora Aleksandra Mihajlovića, bivšeg novinara Sportskog žurnala)
Udarac
Jedna od mojih najjačih karakteristika. Volim da šutiram, ostajem posle treninga da vežbam, levom, desnom.
Udarac iz ugla, tj. korner? Volim da ih izvodim i činio sam to u svakom klubu. Prekid – 50 odsto je gol. Velika šansa za ekipu koja napada da „lako” zatrese mrežu.
Felš
Više koristimo felš u trening igricama, ševicama, na utakmicama – ne toliko.
Na slovo „f” dodao bih i fer-plej… Jedna od bitnih stvari, svi treba da se vodimo tim sloganom… Nek’ pobeđuje – bolji.
Het-trik
Još ga nisam postigao u profesionalnoj karijeri. Dva gola i… Viđao sam ih: Levandovski, Rojs, Gnabri, Sane…
Centralni vezista
Moja pozicija! Tu sebe najviše vidim, odatle mogu najviše da doprinesem ekipi.
Četvrti sudija
Može slobodno da se skloni, da ne smeta. Šalim se! Na terenu, nemam priliku s njim da komuniciram.
Džoker
Trener je tu da proceni da li igrač s klupe, ako ne ide, može da donese prevagu. Bilo je momenata da se ubaci neko i… Sećam se iz Kelna: u Majncu, na 0:2, u 60. minutu ušli smo Osako i ja i… Rise je smanjio, ja izjednačio, Modeste u 93. minutu dao gol za pobedu! Osećao sam se kao džoker.
Plus: u tih šest meseci 2013, kod Vuka Rašovića… Igrali smo „teško”, al’ pobeđivali. Dao sam šest, sedam golova, namestio isto.
Štucne
Neko voli da ih digne da mu se ne vide kolena, neko obožava da ih spusti… Kod mene – klasika, vojnički. Najviše volim crne!
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
