Jedan od najboljih stranaca koji su nosili dres košarkaškog kluba, Fredi Haus, dao je intervju za naš sajt!
Recite nam nešto o početku Vaše karijere. Zbog čega ste izabrali košarku?
– Moj otac je bio košarkaš i tu ljubav prema košarci je preneo i na mene. Brat i ja smo išli na sve njegove mečeve i kasnije smo uvek pokušavali da uradimo ono što smo videli od njega na terenu.
Sa 24 godine ste došli u Evropu, u Partizan. Zašto baš Partizan i da li ste znali nešto o našem klubu pre dolaska?
– Nije mi bilo na umu da dođem u Partizan. Nisam ništa znao o evropskoj košarci i nadao sam se da ću ostati u NBA ligi. Ali, kada sam izbačen iz tima, dobio sam poziv da pređem u Partizan i verovao sam se da će mi biti dobro tamo.
Kako ste se prilagodili na život u Srbiji? Šta Vam je bilo najteže?
– U početku nisam bio srećan, zato što mi saigrači nisu pomagali…sve dok im nisam dokazao da nisam došao tu da ih oštetim, već da pobeđujem zajedno sa njima.
U novembru 2003. godine ste ubacili 39 poena protiv Cedevite?
– Da, sećam se, ali problem je bio što smo izgubili tu utakmicu. Dok sam igrao za Partizan, četiri puta sam ubacivao 39 poena. Voleo sam taj broj! 🙂
Vaše mišljenje o Dušku Vujoševiću?
– On je sjajan čovek i veliki trener! Da nije bilo njega, mislim da ne bih igrao u Evropi toliko dugo. Još uvek se sećam da sam posle treninga morao da treniram još dva sata, a on nije skidao pogled sa mene.
Kakve uspomene Vas vežu za Srbiju, Beograd i Partizan?
– Svakako, ljubav od navijača i svih ljudi.
Partizan nije jedini Vaš klub u Evropi. Igrali ste za još 7 klubova. Možete li nam reći nešto o tom periodu Vaše karijere?
– Nikada nisam želeo da napustim Partizan, ali i drugi timovi za koje sam igrao su bili dobri. Naravno, hvala Partizanu na ukazanoj šansi.
Osvojili ste mnogo trofeja. Da li bi neki posebno izdvojili?
– Da, osvojio sam mnogo trofeja, ali postoje dva koja su mi najdraža: Prvi su ljudi koje sam upoznao tokom karijere i sa kojima sam još u kontaktu preko društvenih mreža. Drugi je moj sin.
Da li možete da opišete atmosferu koju prave Grobari?
– Atmosfera je luda! Pesma i ljubav se osećaju u vazduhu!
Da li ste u kontaktu sa nekim od igrača sa kojima ste igrali u Partizanu?
– Da,u kontaktu sam sa par momaka.
Najbolja petorka sastavljena od igrača sa kojima ste igrali tokom karijere?
– Pablo Priđoni, Luis Skola, Dušan Kecman, Mindaugas Lukauskas i Miloš Vujanić.
Igračku karijeru ste završili. Čime se sada bavite?
– Trenutno sam trener u jednom srednjoškolskom timu i volim to što radim.
Navijači Partizana i posle toliko godina izgovaraju Vaše ime sa velikim poštovanjem i osmehom na licu. Koliko Vam to znači?
– To mi mnogo znači. Imao sam želju da odigram bar još jednu sezonu, ali me u klubu nisu želeli. No, svejedno sam im zahvalan.
Da li još uvek pratite Partizan?
– Naravno! Odgledam neku utakmicu s vremena na vreme… Tačnije, ako moj sin ne pokušava da igra sa mnom ‘jedan na jedan’ 🙂
Vidite li sebe jednog dana na klupi Partizana?
– Da! Mislim da bih mogao da radim sa Aleksandrom Džikićem!
Da li ste zapamtili neku reč iz srpskog jezika?
– Još uvek se sećam nekih stvar. Sada mi je to na vrh jezika, ali ne mogu da se setim. Dok sam bio tamo, mogao sam da se sporazumem za sve što mi je trebalo.
Kada pogledate karijeru i sve što ste napravili, da li žalite za nečim?
– Voleo bih da nisam slomio ruku, jer mislim da smo tada mogli osvojiti Evroligu.
I za kraj – poruka navijačima Partizana i posetiocima sajta volimpartizan.rs?
– Mnogo sam zahvalan što ste mi dopustili da budem deo vaše porodice i vašeg grada. Hvala vam što ste me naučili i što sam imao priliku da slušam priče o ratu i tome kako su ljudi odrastali u Srbiji. Nadam se da ću se vratiti jednog dana da vidim divne ljude BEOGRADA!
Autor:Nemanja Maksić
I mi smo zahvalni Frediju koji nije zaboravio svoj Partizan i Grobare!Nadamo se skorom viđenju u Beogradu i nadamo se da će Fredi sve svoje želje koje ima, ostvariti u svom životu,Sajt Volimpartizan.rs, od srca mu to želi !
Zabranjeno objavljivanje i kopiranje teksta bez odobrenja autora ili sajta .
