PARTIZAN – RADNIČKI 5 : 3
Tog kišnog dana na stadionu JNA, u finalu Kupa sastala su se dva beogradska kluba. Partizan je naspram sebe imao jednu sjajnu ekipu koja se odlikovala svojim stilom igre. Popularni „Majstori sa Dunava“ bili su ekipa koja je znala i da priredi iznenađenje, a u svojim redovima imali su vrsne igrače i reprezentativce.
Međutim, u ovoj utakmici favorit je ipak bio Partizan. Ova utakmica je ostala u sećanju mnogih ljubitelja fudbala, jer je obilovala uzbuđenjima, zanimljivostima i naglim preokretom koji je uspeo da izvrši „Parni valjak“.
Prvu šansu imao je Partizan već u prvim minutima, ali je Miloš Milutinović za malo promašio gol. U petom minutu fudbaleri Radničkog su izveli slobodan udarac. Na loptu su potrčali golman Stojanović i bek Belin. Međutim, Belin koji je prihvatio loptu, nije se najbolje razumeo sa Stojanovićem. Hteo je da mu vrati loptu, ali je ona odskakutala u mrežu. Tako je ovim autogolom Radnički poveo sa 1:0. Ovo jeste delovalo kao hladan tuš za simpatizere našeg kluba, ali je po njihovom ubeđenju i dalje favorit bio Partizan. Igrao se 10. minut, kada je Ljubenović iz pozadine uputio loptu Petakoviću, koji je prodirao na poziciji desnog krila. Odbrambeni igrači Partizana su zastali misleći da je ofsajd, ali pomoćni sudija nije pokazivao nikakav znak. Za Petakovićem je trčao Milorad Milutinović, a u susret mu je krenuo golman Stojanović i bacio mu se u noge. Kapiten Radničkog je ispod njega uputio šut ka golu i doveo svoj tim u vođstvo od 2:0. Novo iznenađenje došlo je u 24. minutu. Prljinčević je prodirao, prošetao se kroz Partizanovu odbranu, prevario Stojanovića i poslao loptu u nebranjeni deo mreže. Tim pogotkom „Majstori sa Dunava“ stekli su visoku prednost od 3:0.
U poslednjm minutu prvog poluvremena, Petaković i Prljinčević su izveli jednu odličnu kombinaciju, ali je Petaković šutirao pored gola i tako propustio priliku da poveća prednost svoje ekipe.
„Dok su igrači odmarali u svlačionici, na stadionu je opšte raspoloženje bilo u korist Radničkog – utisak svih bio je da će pobednik iz prvog poluvremena osvojiti pehar. I to ne samo zbog postignutih golova. Radnički je tako dobro igrao, Partizan slabo i nepovezano, pa je bilo prirodno što su sve šanse bile na strani Radničkog“ – prenela je „Politika“ od 27. maja 1957. god.
Za vreme odmora, dok su naši fudbaleri razmišljali o taktici u drugom delu igre, iznenada se u svlačionici pojavio njihov nekadašnji klupski drug Zlatko Čajkovski, koji je već radio kao trener u Zapadnoj Nemačkoj. On je svojim drugovima uneo ohrabrenje. U Milošu Milutinoviću je proradio prkos kada se prisetio detalja, da je dan pred utakmicu sa svojom budućom suprugom i kapitenom Stjepanom Bobekom sastavljao pozdravni govor. „Plava čigra“ ubedio je svog kapitena da sačuva papir sa pozdravnim govorom za kraj utakmice. „Atmosfera se manja iz osnova. Dižemo glave. U hodniku odjekuju naši kramponi, osećam da svi sigurnije, samopouzdanije koračamo. Navijači nas dočekuju aplauzom…“ – pričao je kasnije u svojim sećanjima legendarni Stjepan Bobek.
Partizan je uneo neke promene, kako ih je u svlačionici posavetovao Zlatko Čajkovski. Zebec je prešao na mesto vođe navale, Marko Valok je prekomandovan na poziciju levog krila, dok su Bobek i Miloš Milutinović delovali iz pozadine.
Već u 47. minutu, Zebec i Miloš Milutinović izvode sjajnu kombinaciju. Lopta je prebačena na levu stranu do Valoka koji nije bio pokriven, tako da je lakim i sigurnim udarcem smanjio rezultat na 3:1. Od tog trenutka „Parni valjak“ kreće furioznim atacima prema protivničkom golu i sve više zadaje posla golmanu Vidiniću. U 60. minutu, čuvar mreže Radničkog bio je primoran da kapitulira. Zebec je sjajno dodao loptu Mesarošu, koji je iz neposredne blizine nesmetano pogodio mrežu i smanjio prednost protivnika na 3:2. Ovo je sve više ulivalo nadu našem timu za moguć preokret. Na terenu je u ovom delu igre postojao samo jedan tim – Partizan.
U 65. minutu, Mesaroš je izveo korner. Vidinić je istrčao, ali je loše procenio. Loptu je glavom prihvatio Valok i plasirao prema praznom golu. Međutim, u zadnjem momentu na gol liniji isprečio se Ljubenović koji je loptu odbio rukom, tako da je sudija bez razmišljanja pokazao na belu tačku. Siguran realizator bio je Kaloperović, koji je ovim golom poravnao rezultat na 3:3. Na preokret se nije dugo čekalo. Posle samo dva minuta u jednoj gužvi pred golom Radničkog, Zebec dodaje loptu Milošu Milutinoviću koji pogađa pravo mesto i dovodi naš tim u vođstvo od 4:3. Konačan rezultat utakmice 5:3 za naš tim, postavio je Zebec u 76. minutu. Izveo je solo akciju, prošetao se kroz odbranu Radničkog, prevario golmana Vidinića i ušetao se u gol. Dakle, u vrlo uzbudljivom finalu za pamćenje, Radnički je jednom rukom držao pehar, ali nije uspeo da ga sačuva.
