Večita izreka za golmane je „što su stariji to su bolji”. Čuvari mreža obično su dugovečni, a nije mali ni njihov staž u istim klubovima.
Iz tih razloga „jedinice” često prirastaju za srce navijača, iako je uvek mnogo onih koji ih krive za poraze.
Braniti osam godina u jednoj ekipi na našim prostorima odavno već predstavlja raritet.
Konstantno gledanje ka inostranstvu mladih igrača kao posledica sveopšteg stanja u društvu i domaćem fudbalu postala je navika i neminovnost.
Primeri iz prošlosti kad smo gledali lepše utakmice i postizali uspešnije rezultate na međunarodnoj sceni ne bude samo nostalgiju, već ukazuju i koliko se kvalitetno i sistematično nekad radilo.
Fahrudina Omerovića sećaju se i mladi ljubitelji fudbala, posebno navijači Partizana. Gol crno-belih čuvao je osam sezona, osvojio je dve titule (1985/86, 1986/87), kao kapiten podigao je pehar Kupa SFR Jugoslavije (1989), prvi u vitrinama Parnog valjka posle 32 godine.
Nekad popularni Omer već 25 godina radi i živi u Istanbulu.
Tursku je odabrao kao destinaciju za nastavak igračke karijere 1992. Mrežu Kodžaelija čuvao je tri sezone, dok je dve godine bio u Istanbulu. Posvetio se zatim trenerskom poslu debitovavši u klubu u kojem je završio golmanski staž, vodio je zatim Malatiju. Poslednjih nekoliko sezona prvi je asistent Ajkuta Kočamana. Zajedno su radili u Konji, od letos su u Fenerbahčeu.
– Od kako se bavim trenerskim poslom ne stižem mnogo da pratim događaje širom bivše SFRJ, ni u mom Partizanu. Prošle sezone stigao sam da pogledam više utakmica crno-belih, obaveze su nam veće u Feneru. Nemam mnogo informacija o događajima u mom bivšem klubu, više pratim rezultate i plasman na tabeli – kaže na početku telefonskog intervjua za Žurnalov magazin Fahrudin Omerović.
Čujete li se sa nekim od bivših saigrača iz Partizana?
– U kontaktu sam sa Zvonkom Popovićem, družili smo se mnogo i u Beogradu. Skoro sam se čuo sa sa Miodragom Ješićem, Zvonkom Vargom, Goranom Pandurovićem, Predragom Spasićem…
Jeste li dolazili u Beograd posle odlaska iz Humske?
– Bio sam jednom davno na kratko. Nemam mnogo vremena. Kratke su pauze između sezona. Prethodna dva leta posetio sam rodni Doboj i matični klub Slogu na čijem su čelu moji saigrači iz najranijih fudbalskih dana. Planiram da uskoro dođem u Beograd na nekoliko dana kako bih stigao da obiđem sve prijatelje.
Možete li da uporedite nekadašnju jugoslovensku i sadašnju tursku ligu?
– Teško je napraviti paralelu ako je veliki vremenski raspon. Kod nas je postojala velika četvorka Partizan, Crvena zvezda, Hajduk i Dinamo, znali su da se vrhu pridodaju još neki klubovi poput Vojvodine, Sarajeva… Iznenađenja su bila veća nego sada u Turskoj. Ovde dugo godina trofeje u šampionatu osvajaju Bešiktaš, Galatasaraj i Fenerbahče, finansijski su moćniji od ostalih. Bursa je bila šampion pre sedam godina, Trabzon poslednji put još osamdesetih godina. Teže je klubovima izvan velike trojke da budu prvaci nego što je bilo kod nas u Jugi.
Kako gledate na prvenstva u bivšim republikama SFRJ?
– Nijedna liga nije dovoljno kvalitetna. Za Srbiju je dobro da postoji rivalstvo Crvene zvezde i Partizana, dok je Dinamo dominantan u Hrvatskoj ako se izuzme prošla sezona, Vardar vlada u Makedoniji. Lige u Bosni i Hercegovini je izuzetno slaba, još niži kvalitet je u Makedoniji i Crnoj Gori jer zemlje imaju malo stanovnika. Slovenci imaju jak Maribor, samo je Dinamo češće u Ligi šampiona od kluba sa LJudskog vrta.
Kad je već tako da li podržavate ideju o formiranju Regionalne lige kakva postoji u košarci?
– Zalažem se za sve moguće zajedničke napore da svima na našim prostorima bude dobro. Kvalitet bi se sigurno podigao. Navikli smo da živimo zajedno, bolje je da delimo dobro nego zlo.
Da li je u skladu s tim moguć i vaš povratak na mesta gde ste gradili golmansku karijeru?
– Voleo bih da budem trener Partizana. Kao čuvar mreže sam ostvario dečačku želju da branim za klub za koji oduvek navijam. Nikad međutim, ne želim da sebi pravim reklamu. Pokušavam da trudom i radom dođem do uspeha u trenerskom poslu. Vezan sam i pun ljubavi prema fudbalu i sportu. Ne mogu da drugačije razmišljam jer sam sve u životu postigao na zelenom terenu – u svom stilu tipičnom i dok je čuvao mrežu, zaključio je Fahrudin Omerović.
DVE TITULE I KUP ZA NEZABORAV
Kojih se trenutaka najradije sećate za osam godina provedenih u Partizanu?
– Najveći pečat ostavio sam braneći tako dugo u velikom klubu. Najdraže mi je bilo kad sam podigao pehar kupa posle ubedljive pobede nad Veležom, u finalu na našem stadionu 1989, kao i slavlja zbog dve titule 1986. i 1987. Pokušavam da se uvek setim samo lepih trenutaka, bilo ih je više nego ružnih – osvežio je memoriju Omerović.
SRBIJA SE KONSOLIDOVALA, BIH U PADU
Srbija se plasirala na SP u Rusiju, Hrvatska će put do Mondijala 2018. da traži u baražu protiv Grčke, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija i Makedonija nisu došle do doigravanja. Da li je takav epilog kvalifikacija za vas očekivan?
– Srbija se konsolidovala i uspela da se vrati na svetsku pozornicu posle osam godina. Hrvati su propustili priliku da odu direktno na planetarnu smotru, neće im biti lako u baražu, ali verujem da su u prednosti u odnosu na Grke. Kod BiH je došlo do postepenog pada i zasićenja posle učešća na SP u Brazilu 2014. Ista generacija igrača oseća umor, potrebno je napraviti smenu generacija što može da bude kritičan period. Crnogorci nisu daleko od vrha, jednom su igrali u baražu, imali su šansu i ove godine. Slovenci su ranije imali uspona, sad su u padu. Makedonci su uvek na istom nivou, daleko od vrha – komentar jeOmerovića.
