Najuspešniji srpski klub u Evropi u XXI veku prekosutra igra svoju premijernu evropsku utakmicu u ovoj sezoni na svom stadionu, rešen da obraduje svakog onog ko voli crno-bele boje i da zakaže sebi još minimum dve, a mi se nadamo i značajno više evropskih utakmica do kraja ove kalendarske godine.
Tri su prepreke pred Partizanom do cilja zvanog grupna faza Lige Evrope, a sve tri moraju biti preskočene u mesecu avgustu, ukoliko crno-beli žele da i po 11. put u svojoj istoriji budu učesnici jedne od dve grupne faze u evropskom klupskom fudbalu. Do sada im je to pošlo za rukom 2 puta u Ligi šampiona (2003. i 2010.), čak 8 puta u Ligi Evrope (2004, 2006, 2008, 2009, 2012, 2014, 2015. i 2017. godine) i to su navike kojih nijedan navijač Partizana ne želi da se odrekne.
Osnovni postulat sportske kulture nalaže da se pre savladavanja prve prepreke nikada ne misli na ostale koje predstoje do cilja, pa se zato u „Zemunelu“ još od pre četiri dana misli jedino na predstavnika Velsa koji je u prvom meču na Ostrvu savladan sa 1:0. Bilo je eksternih pokušaja da se značaj te evropske pobede Partizana na gostovanju minimizira, tu i tamo je i dalje prisutno medijsko potcenjivanje ekipe Konahs Kija pred revanš u Beogradu, ali je najbitnije od svega da takvo samoubilačko ponašanje ne zarazi bilo koga iz sportskih struktura FK Partizan. Fudbal je jedan po svemu specifičan sport u kojem su rezultatska i svaka druga iznenađenja daleko učestalija nego li u bilo kojoj drugoj sportskoj grani i to je dokazano kroz istoriju mnogo puta. Nekada je u prošlosti, nažalost, i Partizan bio taj koji je žestoka neprijatna iznenađenja doživljavao na svojoj koži, više puta upravo u nekim revanš mečevima na svom stadionu (nakon pozitivnih ishoda na gostovanjima), a smatramo da je dovoljno na to podsetiti sada na ovaj način i da nema potrebe da ulazimo previše u ionako bolne detalje iz takvih nekih vremena.
Pedantni statističari su izračunali da tačno 13 od 37 nosilaca u žrebu 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope ne samo da nisu ostvarili nikakvu rezultatsku prednost posle prvih mečeva, već su neki od njih upali u ozbiljan rezultatski minus. Ako taj podatak nije sam po sebi dovoljna dodatna opomena, onda ne znamo šta je opomena. Partizan sebi prošlog četvrtka nije dozvolio sudbinu na primer slovačkog Spartaka iz Trnave, austrijskog Šturma iz Graca ili danskog Esbjerga (sva tri su izgubili 0:2 na strani), zatim ruskog Arsenala iz Tule (poraz 0:1 kod kuće), hrvatskog Osijeka (poraz 0:1 na strani) ili češkog Jabloneca, odnosno danskog Brondbija (oba su poražena 1:2 na strani). Bićemo iskreni i napisaćemo i ovde da Partizan u Velsu sigurno nije igrački blistao, ali je POBEDIO i to je u ovom trenutku i najbitnije. Postoji puno objektivnih razloga zašto naši igrači nisu u velškom Rilu igrački briljirali, a čvrsto verujemo da će to već prekosutra na na našem stadionu izgledati kvalitetnije i lepršavije nego li u prvoj utakmici.
Revanš utakmica prekosutra mora najprofesionalnije moguće biti shvaćena i zbog samog imena našeg protivnika, koliko god to nekome delovalo čudno na prvi pogled. Naime, taj isti Konahs Ki Nomads, koji je u Evropi nastupao tek u poslednje četiri sezone, pre nedavne senzacionalne eliminacije škotskog Kilmarnoka je eliminisao (pre tri godine) i norveški Stabek! Znate li kako? Pa tako što ga je, nakon 0:0 kod kuće, savladao u Norveškoj sa 1:0! Velšani su pobedili pre dve godine na svom terenu i „tvrdi, dobro organizovani i vrlo nezgodni“ finski Helsinki sa 1:0. Tu se otprilike i crpi izvor za isticanje nekih pozitivnih evropskih rezultata Konahs Kija, ali ćemo dodati i to da se ni novosadska Vojvodina pre par godina nije baš raspucala protiv Velšana, slavivši dve samo minimalne pobede (2:1 na strani i 1:0 u Novom Sadu) protiv njih. Dakle nije Konahs Ki Nomads klub koji tek tako trpi nekakve rezultatske katastrofe. Oni sigurno nisu evropski gigant, nisu čak ni evropska srednja klasa, ali su tim koji se fanatično i frenetično brani i kojem je sve vreme cilj da primi što manje golova, po cenu da ne da nijedan. A videli smo u Škotskoj nedavno da čak i sa takvom fudbalskom filozofijom umeju da postignu ne samo jedan, nego i dva gola!
Prema tome, apelujemo na srpsku fudbalsku javnost da se narednih dana o našem protivniku iz Velsa ne priča i ne piše sa bilo kakvim nipodaštavanjem, već da mu ukaže makar onoliko sportskog poštovanja pred revanš u Beogradu koliko su to u svojim izjavama pokazali igrači Partizana i njihov stručni štab – kako pre utakmice u Rilu, tako i nakon nje. Mi na Velšane možemo biti besni zbog načina kako igraju fudbal, pa i zbog nekih poteza načinjenih na terenu koji ne spadaju baš u najsportskije poteze, ali ni to ne može i ne sme da oduzme naš respekt prema njima, kao prema rivalu protiv kojeg igramo eliminatorne utakmice u Evropi.
U četvrtak ćemo videti na koliku i kakvu podršku sa tribina Savo i njegovi izabranici mogu da računaju u polupraznom Beogradu. Niko nije toliko optimističan da očekuje prenatrpane tribine, ali je mnogo bitno da svako onaj ko dođe to učini sa pozitivnom energijom i da bodri Partizan u četvrtak zato što je to njegov klub, zato što je od malena naučen da baš njega voli i zato što je veliki izazov i posebna inspiracija bodriti svoje ljubimce najviše baš onda kada mnogi u njih sumnjaju. Bude li tako, grmeće u Humskoj jače nego što mnogi sada misle! A oni drugi neka se onda zamisle, jer je sezona tek počela!
Zato dođite, podržite tim!
Zvanični sajt FK Partizan
