Evroliga staje da bi se poklonila Vujoševiću — i to govori sve što treba znati

Piše: Volimpartizan.rs

Tri takmičarske večeri. Minut ćutanja pred svaku utakmicu 37. kola. Evroliga — organizacija koja funkcioniše kao precizna poslovna mašina, koja retko kada staje zbog bilo čega osim sponzorskih obaveza — odlučila je da zaustavi sve i pokloni se jednom čoveku. Kad ta institucija pokaže takav nivo poštovanja, ne treba ti nikakvo dodatno objašnjenje o tome ko je bio Duško Vujošević.

Partizanov general Vujošević i Evroliga — veza koja je trajala decenijama

Vest o Duletu obišla je sve sportske meridijane brzinom koja govori sama za sebe. Preminuo je u 67. godini, posle borbe sa bolešću, i ostavio prazninu koju košarkaški svet tek počinje da shvata. Asovi sa kojima je radio opraštaju se od njega sa rečima koje ne zvuče kao uobičajene izjave saučešća — zvuče kao da su izgubili nekoga ko im je promenio život. Jer jeste.

Evroligino saopštenje je kratko i dostojanstveno, onako kako Dule i zaslužuje. Kaže da će minut ćutanja biti održan pred sve mečeve naredne tri večeri, kao počast „njegovoj neverovatnoj zaostavštini”. Ako znate koliko Evroliga obično troši emocija na bilo šta osim novca i televizijskih prava, razumete koliko ovo znači.

Nagrada Gomeljski 2009 — kad je Evroliga krunisala Partizanovog stratega

Ova počast nije prva koju Evroliga odaje Vujoševiću. Postoji jedan momenat koji savršeno zaokružuje priču: 2009. godina, nagrada „Aleksandar Gomeljski” za najboljeg trenera Evrope. Nagrada koja nosi ime jednog od najvećih trenera u istoriji košarke — dodeljena čoveku iz Partizana.

To nije bila nagrada iz pristojnosti. To je bilo priznanje da je Vujošević, sa klupom čiji budžet nikada nije bio u rangu Barselone, Olimpijakosa ili CSKA, uspeo da stvori ekipu i sistem koji su se merili sa najbogatijima. Ne jednom. Godinama. Sa igračima koje je sam oblikovao, sa filozofijom koja je bila prepoznatljiva na prvi pogled — agresivna odbrana, kolektivni napad, disciplina bez kompromisa.

Duško Vujošević i Partizan — veza koju Evroliga večeras slavi

Za života — nagrada za najboljeg. Posle smrti — minut ćutanja koji zaustavlja celokupno takmičenje. Malo trenera u istoriji može da se pohvali takvim lukom. Još manje iz ovih krajeva, iz kluba koji se konstantno bori sa okolnostima koje bi slomile svakoga ko nema karakter.

A karakter je ono čemu nas je Dule učio. Na klupi, u svlačionici, kroz svaku odluku koja je ponekad izgledala brutalno zahtevno — ali se na kraju skoro uvek pokazala ispravnom. Bio je čovek koji te nije milovao po glavi. Bio je čovek koji te naterao da budeš bolji nego što si mislio da možeš.

Partizan je bio njegova kuća. I sve što je posle postigao, svaki trag koji je ostavio na evropskoj sceni, počelo je tu — u crno-belom.

Evroligina počast Vujoševiću — gest koji nadmašuje reči

Večeras i sledećih dana će dvorane širom Evrope stati. Na trenutak, neće biti važno ko igra, ko pobeđuje, ko gubi. Biće važno samo jedno — da se sport setio čoveka koji ga je činio boljim. I da je Evroliga, sa svim svojim korporativnim oklopom, našla način da kaže ono što svi osećamo.

Otišao je General. Otišao je naš Dule. A košarkaški svet, makar na minut, stoji u tišini jer zna — takvi se ne rađaju svaki dan. Bio sam srećan što sam živeo u isto vreme kad i on, što sam gledao njegove ekipe, što sam iz prve ruke video šta znači kad čovek od principa vodi ljude koji su spremni da ga prate. To je privilegija koja se ne meri trofeima, nego onim što ti ostane u grudima kad utakmica prođe.

Počivaj u miru, Dule. Evroliga ti se poklonila. A mi koji smo te gledali, mi ti se klanjamo odavno.

VolimPartizan.rs