Tekuća sezona Evroliga prva upotrebljava tzv. „Pejdž-Mekintajer“ sistem kako bi odlučila koja ekipe kroz plej-in tunrir dolaze do četvrtfinala. Sistem je originalno nastao kako bi se upotrebljavao u softbolu, kriketu i karlingu, ali otkad se dobro pokazao u NBA, Evroliga je prosto odlučila – da ga prepiše.

Dobre strane prevladavaju kada je ovaj sistem u pitanju. Deset od 18 evroligaških timova ima kakvu-takvu šansu da dođe do fajnal fora i doprinosi uzbuđenju.

Sa druge strane, prilično je fer. Sedmoplasiranom je zaista daleko lakše da dođe do plej-ofa nego desetoplasiranog. Ali, ništa nikome nije poklonjeno – mora da se pobeđuje ako želite u borbu za F4.

Za one koji ne poznaju novi sistem i plej-in, treba ga brzo objasniti.

Šta se dešava posle 34 kola regularne sezone? Ekipe koje se nalaze od prvog do šestog mesta na tabeli, direktno idu u četvrtfinale, gde ih čekaju serije na tri pobede, kao i prethodnih godina. Međutim, za poslednje dve pozicije bore se četiri tima, a format je sledeći:

1) Sedmi, osmi, deveti i deseti na tabeli Evrolige igraju plej-in turnir;

2) U prvoj rundi igraju sedmi protiv osmog (utakmica A) i deveti protiv desetog (utakmica B);

3) U oba meča prednost domaćeg terena ima bolje plasirani (sedmi u prvoj i deveti u drugoj utakmici);

4) Pobednik utakmice A ide u četvrtfinale sa sedme pozicije i igra protiv drugog iz regularnog dela sezone;

5) Poraženi iz utakmice A igra protiv pobednika iz utakmice B, a domaćin je poraženi iz utakmice A – ovo možemo nazvati utakicom C;

6) Pobednik utakmice C ide u četvrtfinale sa osme pozicije.

I tako se kompletiraju četvrtfinalni parovi (1-8, 2-7, 3-6, 4-5).

Praktično, ako na kraju regularne sezone zauzmete deseto mesto, što je trenutno cilj beogradskog Partizana, pred vama je mukotrpan zadatak. Da biste došli do plej-ofa (i verovatnog okršaja sa Real Madridom), morate da ostvarite dve pobede – obe u gostima!

Koliko je takav poduhvat zapravo težak?

Šta nam kaže NBA, takmičenje iz kojeg je ovaj koncept i preuzet? Ukratko, desetoplasiranom se ne piše dobro.

U NBA je aktuelni plej-in sistem na snazi od 2021. godine. To znači da smo zasad praktično videli šest plej-inova – tri u Istočnoj i tri u Zapadnoj konferenciji.

7. na tabeli – prošao u plej-of u svih šest slučajeva;

8. na tabeli – prošao dalje u tri od šest slučajeva;

9. na tabeli – prošao dalje u tri od šest slučajeva;

10. na tabeli – nije prošao dalje nijednom!

Partizan je u konkurenciji za deseto mesto i treba lavovski da se bori da bi ga zauzeo. Činjenica da niko u NBA nije došao do plej-ofa iz te pozicije, ne treba da obeshrabri – uzorak je zaista mali.

Šampion ABA lige u poslednjih pet kola ima sledeći raspored:

Baskonija (d)

Real Madrid (d)

Olimpijakos (d)

Alba (g)

Valensija (d)

Sve će zavisiti od forme crno-belih, koja trenutno nije na nivou koji se očekivao na startu sezone. Ipak, treba reći, Partizan je na domaćem terenu bio veoma uspešan od starta sezone. Pred svojom publikom, Partizan je izgubio samo tri utakmice u Evroligi, a u dve od te tri imao je čak i (vrlo dobar) šut za pobedu, koji je bio zamalo neprecizan. Protiv Virtusa trijumf je promašio Frenk Kaminski, a protiv Bajerna Kevin Panter.

Sa druge strane, koliko je Partizan uspešan kod kuće, toliko je neuspešan u gostima. Crno-beli su od starta sezone na strani pobedili samo Asvel, Žalgiris (pre dolaska Trinkijerija) i Valensiju.

Dve pobede zaredom u gostima trenutno predstavljaju ogroman izazov za Obradovićev tim, ali ta razmišljanja bi trebalo da budu ostavljena po strani jer crno-beli pred sobom imaju daleko preča posla.

Za kraj još jedno pitanje, koje postaje sve bitnije kako se bliži kraj regularne (i ujednačene!) sezone Evrolige…

Kako se ranigraju timovi ako imaju jednak broj pobeda posle 34 kola?

Ako dva ili više timova na kraju sezone imaju jednak broj pobeda, sledeći kriterijumi se koriste kako bi se ustanovio redosled na tabeli:

1. Najbolji međusobni skor kada govorimo o svim timovima sa izjednačenim brojem pobedama.

Ako dva tima imaju jednak broj pobeda, prednost ima onaj ko je ostvario dve pobede u sezoni u međusobnim okršajima. Ako je svaki od timova trijumfovao po jednom, onda se bolje plasirani odlučuje putem koš-razlike.

Ako su, na primer, tri tima ostvarila skor 18-16, pravi se „mini-tabela“ od baš ta tri tima. Ekipa koja ima najvuše pobeda u toj „mini-ligi“ dobija najvišu poziciju. Isti mehanizam upotrebljava se i kada jednak broj pobeda na kraju sezone imaju četiri ili, eventualno, pet timova.

2. Ukoliko tri tima ili više njih završe sezonu sa istim brojem pobeda, a imaju jednak broj pobeda u međusobnim susretima, onda je naredni kriterijum koš-razlika u međusobnim duelima.

Recimo da tri tima imaju skor 18-16 na kraju sezone, a u međusobnim susretima svaki od njih ima po tri pobede i tri poraza. U tom slučaju se redosled postavlja po tome ko ima najbolju koš-razliku u čitavoj toj „mini-tabeli“.

3. Ukoliko se kojim slučajem dogodi da u tzv. „krugu“ dva tima ili više njih imaju identičan ukupni skor, identičan međusobni skor i identičnu koš-razliku, onda na snagu stupa treći kriterijum.

Očigledno, šansa da do ovakvog scenarija dođe je sićušna, ali Evroliga ima spremno rešenje i za slučajeve poput ovog. Ako bi se baš sve odigralo na taj malo verovatan način, onda bi redosled na tabeli određivala ukupna koš-razlika tokom čitavog trajanja Evrolige.

4. Dolazimo u domen potpune fantastike.

Ukoliko bi i posle trećeg kriterijuma timovi nekim spletom okolnosti bili izjednačeni, onda odlučuje ukupni broj poena koje je jedan tim postigao tokom sezone.

5. U sferi smo paranormalnog, ali Evroliga je osmislila i peti kriterijum za tzv. „taj-brejker“.

U ovom slučaju računa se zbir proseka datih i zbir proseka primljenih poena, na osnovu koga se rangiraju evroligaške ekipe. Prosečan ljubitelj Evrolige ne bi trebalo da brine o poslednja tri kriterijuma, ali zanimljivo je videti do kojih su detalja išli organizatori EL.

Originalni lkanak: Sport Klub.rs