Odrastao sam u nekom drugačijem okruzženju i vremenu nego što je to danas.Ne znam,možda je to tada bilo pogrešno a današnje vreme je ono kako treba biti.
Postojali su neki kodeksi,kako u životu tako i na sportskim događajima tačnije utakmicama pa čak i na toj tribini.
Gledam poslednja dešavanja i eto baš opet se vezuje za naše komšije,meni to ništa nije čudno i strano,iskreno očekivao sam tako nešto samo možda što bi rekli kladioničari iz dvojke u keca.U vreme mog igranja u Srbiji znalo je da se postuje ako ništa drugo bar ta misao sporta,a da ne pričam vreme dok sam još se igrao u pesku ili dok još nisam ni u planu bio.
Generalno sam u “strahu” da će Azerbejdžan i Gruzija za nas postati svetske sile u svakom sportu.Kada je voćka trula poseče se i zasadi nova,dakle menja se iz korena,tako je i u sportu.Nije problem Kokeza i ostali na čelima saveza,problem je mnogo dublji.Postali smo teški ljudi mnogo,izgubili smo Principe i čast,a nekada je Srpski narod bio poznat po tome.
Kao sto rekoh pre neki dan mom drugaru,samo nas naše dvorište treba interesovati i “saditi” u našem dvoristu. Moj omiljeni trener (Sale Brković) pre neki dan okači sliku komsija “ocemo kalčopoli u srpskom fudbalu”,ja se zapitah da li ga i dalje žele kao nekad!? Takvi smo mi Srbi najviše nas boli kad te čačnu u porodicu,ženu i klub koji voliš,ali za poslednje navedeno mislim da smo mnogi spremni da odemo mnogo dalje nego što je potrebno.
Nije lako kada izgubiš ali treba biti pravi i pružiti ruku i reći svaka čast na pobedi bio si ili bili ste bolji.Nije to problem,ali kako sada da pružis ruku i to kažeš?Kako se oseca ŠEF koji ne voli devojčice?Kako se oseća čovek koji igra i trenira da 29 utakmica nema poraz?! To je ono krajnje pitanje i problem.Nisam izgubio puno derbija ali jesam jedan sigurno i na moje oči se slavila titula,ali mene je moj omiljeni trener učio “izađi oderi parket i pobedi nemoj da kukaš posle,a mogli smo”.
Odrao sam parket i izgubio i prišao i čestitao na pobedi drugarima iz reprezentacije iako mi je gorčina bila u ustima,moram priznati da kada su oni bili poraženi nisam to osetio ali da budem iskren ne od svih.Upravo o tome je razlika izmedju nas,budi gospodin,pa ako treba skini sako i ostani u košulji,pokazi stav i obraz. Nismo isti,vratite vi/mi to viteštvo i borbu MI sami kada oni neće zajednickim snagama.
Partizan ima obraz,čast i Princip. Dobro pamtim sve….
