Piše: Volimpartizan.rs
Za mene je Dvejn Vašington u Partizanu mnogo više od igrača koji ubaci važne poene, jer takvi košarkaši ne donose samo kvalitet nego i temperaturu timu. Problem je što taj isti paket uzbuđenja sa sobom nosi i nervozu, pa navijač mora da preseče: ili želiš košarku pod konac, ili prihvataš čoveka koji će te jednom izludeti, a drugi put izvući kada se lomi. Ja sam na ovoj drugoj strani. Posle toliko godina gledanja Partizana naučio sam da je ravnodušan igrač često veći problem od nepredvidivog.
Dvejn Vašington u Partizanu nije priča samo o poenima, već o nervu ekipe koji podiže halu
Kad je posle ključnih poena usledio zagrljaj sa sinom iz prvih redova, u toj slici stalo je mnogo više od običnog slavlja. Video sam olakšanje, iscrpljenost i neku vrstu iskrene pripadnosti koja se ne meri statistikom. Takvi trenuci sami po sebi ne dokazuju košarkaški kvalitet, ali otkrivaju nešto drugo: da čovek nije hladan prolaznik kroz Partizan. A to, verovali ili ne, ume da bude važno gotovo koliko i šut koji je upravo ušao.
Zašto Vašington u Partizanu izaziva i ljubav i nervozu
Vašington je tip igrača koji vas u istom napadu natera da opsujete i aplaudirate. Nekome je to mana, meni je to cena koju plaćaš kad imaš igrača za velike večeri. Ne volim bezglavu košarku, ali još manje volim sterilnost koja nikoga ne pomera. Igrač koji vas ne ostavlja ravnodušnim često je vredniji od igrača koji retko greši, a još ređe menja tok utakmice.
Zašto ovom beku treba rad, a ne ukrašavanje
Ono što kod njega meni uliva nadu nije samo talenat, nego utisak da sa njim može da se radi. Njemu ne treba menjati prirodu, nego smer. Evropska košarka traži više strpljenja, više čitanja situacije i manje sile u svakom posedu, i tu tek treba da raste. Ali ja u njegovoj igri vidim impuls i samopouzdanje, ne vidim zlobu, zavist ni onaj teški ego koji razara tim.
Šta Vašington kroz prizor sa sinom pokazuje
Ne pravim se da jedan porodični trenutak otkriva ceo karakter čoveka. To bi bilo neozbiljno. Ali isto tako odbijam da glumim da takve slike ništa ne znače. Kada zadihani profesionalac posle ključnih poena zagrli dete, tu ima nečega što izlazi izvan šeme „odradio posao i otišao kući“. Meni to govori da mu je stalo, da oseća trenutak i da vezu sa tribinom ne doživljava kao usputnu stvar.
Da li bek Partizana poput Vašingtona zaslužuje ostanak
Zato mislim da bi Partizan ozbiljno trebalo da razmišlja o ostanku takvog igrača. Ne zato što je savršen, nego baš zato što nije. Savršenih nema, a posebno ih nema u timu koji traži karakter pod pritiskom. Ako već biraš između ispeglanog proseka i talentovanog nemira, ja biram ovo drugo. Takvi umeju da zabole glavu, ali baš takvi umeju i da zapale dvoranu kad je najpotrebnije.
Ne tvrdim da jedan kadar sa detetom u naručju briše svaku lošu odluku u napadu niti da emocija sama dobija utakmice. Tvrdim nešto drugo: Partizan retko dobija igrače koji umeju da nose pritisak, da pogode u velikom trenutku i da pritom deluju kao da im je stvarno stalo gde su došli. Zato bih ga zadržao. Ali voleo bih da čujem one koji u njegovoj igri prvo vide rizik, a ne dar — grešim li kad verujem da se ovakav nemir ne sme olako pustiti?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
