Piše: Volimpartizan.rs
Odluka o tome koja četiri stranca će predstavljati Partizan u završnici domaće lige uvek je više od puke sportske taktike — to je jasna poruka o poverenju i budućnosti. Ako je suditi po poslednjim informacijama o rosteru za KLS, Dvejn Vašington je taj koji, između ostalih, ostaje “ispod crte”, što lično smatram ozbiljnom strateškom greškom. Iako Željko Đoani Penjaroja sigurno ima svoje razloge, sklanjanje igrača takvog kalibra u trenutku kada se odlučuje o trofeju šalje signal koji se teško može protumačiti drugačije nego kao uvertira u definitivan rastanak na kraju sezone.
Kada igrač koji je projektovan da bude “čista vatra” u napadu i koji je prošle sezone bio MVP, postane prekobrojan u domaćem takmičenju, hemija se nepovratno narušava. Vašington nije tip igrača koji može da bude “zakrpa” ili da se zadovolji mestom na tribinama dok se njegovi saigrači bore za naslov prvaka Srbije.
Zašto je Dvejn Vašington ključan za napad Partizana
Gledajući ove sezone kako se mučimo sa periodima “praznog hoda” u napadu, Vašington mi je delovao kao jedini igrač sposoban da individualnim kvalitetom izmisli poene kada sistemi zakažu. Njegov šut i agresivnost su profil koji ovaj tim nema u izobilju. Ako se opredelite za Karlika Džonsa, Kalatesa iliŠejk Miltona zbog defanzivne čvrstine ili organizacije, vi svesno žrtvujete onaj “X-faktor” koji Vašington donosi.
U košarci, a naročito u derbijima koji nas očekuju, često presudi igrač koji sme da uzme težak šut. Dvejn je to pokazao u nekoliko navrata, i zato mi je neshvatljivo da se u borbu za titulu ide bez njega. Možda statistika ne pokazuje uvek njegov pun doprinos, ali onaj osećaj na tribini, kada lopta ide ka njemu u poslednjim sekundama napada, to je ono što navijači Partizana prepoznaju. Bez njega, napad crno-belih postaje predvidljiviji, a rivalima je lakše da skautiraju naše kretnje.
Logika Penjaroje i poruka koja se šalje
Jasno mi je da trener teži balansu. Pravilo o četiri stranca u KLS je mač sa dve oštrice koji svake godine saseče barem jednog kvalitetnog momka. Ali, izbor da se prednost da defanzivno orijentisanim igračima nauštrb Vašingtona govori o strahu od greške, a ne o želji za dominacijom. Partizan je uvek bio najopasniji kada je imao “ubicu” na spoljnim pozicijama koji se ne plaši odgovornosti.Tipičan dokaz je prošlogodišnje finale i igre Dvejna u njemu.
Ono što me više brine od samog odsustva sa parketa je ono što se čita između redova. Vašington je igrač koji je slobodan na kraju sezone. Slanje na tribine u maju i junu kao i priče o već završenom pojačanju na njegovom mestu je klasičan “tihi rastanak”. To je način da se igraču stavi do znanja da se na njega ne računa za ozbiljne projekte u narednoj sezoni. Da li je to pošteno prema momku koji je, uprkos oscilacijama, uvek davao maksimum energije?
Jer jednostavno, Voša možeš da voliš ili ne, sa svim manami i vrlinama koje poseduje.
Rastanak koji se naslućuje u Humskoj
Ako Dvejn Vašington zaista ostane van protokola, plašim se da smo ga poslednji put videli u crno-belom dresu u KLS-u, iako preostaje i završnica ABA lige. Takvi igrači ne čekaju drugu šansu ako osete da su skrajnuti kada je najbitnije. On je suviše kvalitetan da bi bio samo posmatrač, a Partizan bi mogao gorko da zažali ako mu u finalu zatreba upravo onaj jedan “ludi” koš koji samo Amerikanac može da pogodi.
Kako god, odluka je Penjarojina i on zna najbolje zašto je to tako.
PARTIZAN: Karlik Džons, Nik Kalates, Šejk Milton, Bruno Fernando, Žofri Lovernj, Aleksej Pokuševski, Arijan Lakić, Aleksa Radanov, Mario Nakić, Mitar Bošnjaković, Uroš Mijailović, Nikola Đurović.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
