Piše: Volimpartizan.rs
Ovo je jedna od onih večeri kada Partizanov plan A i plan B na kraju stanu u jednu desnu ruku. Dvejn Vašington odlučuje koliko Partizan zaista može protiv Dubaija, jer nijedan drugi bek u sastavu nema njegovu sposobnost da iz ničega napravi seriju i promeni temperaturu cele hale.
Posle 0:2 u Emiratima i daha uhvaćenog na 1:2, crno-beli više nemaju luksuz da pobede samo korektnom timskom utakmicom. Ko i dalje veruje da se ovakav meč dobija samo disciplinom i rutinom, po meni potcenjuje ono što finale već traži: igrača koji će preuzeti odgovornost kada sistem zapne. Karlik Džons jeste motor ovog tima, ali večeras Partizanu treba i detonator.
Dvejn Vašington večeras nije luksuz, već uslov da Partizan protiv Dubaija vrati finale u život
Treći meč je Partizanu vratio kiseonik, ali ne i sigurnost. Serija se nije okrenula zato što je Dubai odjednom postao ranjiv, već zato što su crno-beli konačno pronašli dovoljno čvrstine da prežive sopstvene prazne minute. U finalu 1:2 ponekad izgleda kao povratak, a zapravo je samo kupljeno pravo na još jedan odgovor.
Posle višegodišnjih gledanja Partizanovih plej-of večeri, naučiš da četvrte utakmice retko dobijaju timovi koji samo preživljavaju. Dobijaju ih oni koji prvi promene vazduh u dvorani, koji nateraju protivnika da za trenutak zaboravi plan. Vašington je jedini igrač u ovom sastavu koji to ume jednim šutem, jednim ulazom ili jednim kratkim nizom poteza koji u sekundi prebaci publiku iz strepnje u veru.
Zašto Vašington menja plafon Partizanovog napada protiv Dubaija
Razlog nije mistika, nego profil igrača. Vašington je najčistiji napadački talenat u rosteru: može da pogodi iz driblinga, kroz kontakt, iz okreta i sa udaljenosti na kojoj se mnogi ne usuđuju ni da pogledaju ka košu. Nije slučajno završio sezonu kao najbolji strelac ABA lige, niti se slučajno potpisao ispod istorijskog poenterskog rekorda na jednom meču regionalnog takmičenja.
Kada on uđe u ritam, Partizanov napad odjednom dobija širinu i za druge, jer odbrana reaguje na njegovu ruku pre nego na akciju. Jedna njegova pogođena teška trojka nije samo tri poena. To je posed posle kog se čuvar povlači pola koraka dublje, pomoć stiže ranije, a dvorana počinje da veruje i u lopte koje još nisu ni šutnute. U finalu je i to valuta.
Kako Vašington nervira svoje, a hrani Dubai kada pretera
E sad dolazi deo zbog kog je ova priča istovremeno zavodljiva i iscrpljujuća. Isti taj talenat ume da sklizne u napadački solizam: teški šutevi rano u napadu, forsiranje preko dve ruke, odluke koje podignu temperaturu svima osim protivničkom treneru. Takav igrač tera i publiku i saigrače da mu oproste prvi ludi šut, ponekad i drugi, ali treći već menja raspoloženje čitave utakmice.
Bilo je trenutaka kada je delovao kao da je glavom van utakmice, i takvi tragovi ostaju u navijačkom pamćenju. Neću da glumim da se sa distance vidi svaka otvorena linija dodavanja; ponekad televizija i tribina lažu više nego statistika. Ali jedno se vidi jasno: kada Vašington izgubi meru, Partizan ne gubi samo posed, već ritam, a to protiv Dubaija može da nahrani protivnika više nego bilo koja promašena otvorena trojka. Veliki strelac nije onaj koji pogađa nemoguće, nego onaj koji zna kada da odustane od nemogućeg.
Šta Vašington mora da uradi drugačije u četvrtom meču
Partizan večeras ne traži najluđi šut od Vašingtona, nego njegovu samokontrolu posle tog šuta.
Zato od njega ne tražim 30 poena po svaku cenu, već tri mnogo važnije stvari:
- da prvi težak pogodak ne pretvori u dozvolu za tri još teža šuta zaredom
- da prepozna trenutak kada Dubai zatvori prvu stranu i odigra pas više, umesto da ide glavom kroz zid
- da energiju dvorane koristi kao gorivo, a ne kao izgovor za herojski haos
Ako dobije ova tri detalja, poeni će doći sami. Ako ne dobije, svaka njegova vatra može da sprži i sopstveni plan.
Ako Vašington povuče mirne glave, Partizan menja celu seriju
Tu je i druga strana priče: Partizan ne traži od Vašingtona da bude ceo tim. Karlik će opet vući, to radi cele sezone. Bruno Fernando i Tonje Džekiri su u prethodnom meču pokazali da pod košem može da se uspostavi red, skok i fizički odgovor koji Dubai ne voli. Ali završni udarac sa spolja mora da dođe od nekoga ko ume da izmisli poene kada akcija stane.
Dubai ne mora da odigra savršeno da bi kaznio bekovski nered Partizana. Dovoljno je da sačeka dve ili tri pogrešne odluke i vrati ih kroz svoju mirniju strukturu. Zato je ovo veče kontrole, ne samo inspiracije. Ako Vašington spoji talenat sa strpljenjem, Partizan ne dobija samo još jednu utakmicu, već vraća finale na početak i ubacuje sumnju u glavu protivnika. Ako opet ode u mod sam protiv svih, onda će priča o ogromnom napadačkom potencijalu ostati samo lepa fusnota sezone.
Stalno se vraćam na isto pitanje pred ovakav meč: da li je za Vašingtona veći izazov protivnik ili sopstveni impuls da svaku veliku loptu pretvori u lični obračun? Ako ostane miran dva napada posle prvog promašaja, Partizan ozbiljno živi i serija diše drugačije. Ako krene da juri spektakl pre ritma, finale opet klizi iz ruke.Kako god, Dvejn u rukama ima sve potrebno da večeras vodi Partizan do pobede.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
