UROŠ LUKOVIĆ: KAD BRATINA IGRA ZA PARTIZAN
Neki dođu u Partizan kao talenti. Neki kao pojačanja. A neki – kao brat Uroš.
Uroš Luković, košarkaš? Ma ne, bratčina – onaj lik koji bi ti pozajmio za gorivo kad zapne i ispričao najbolju anegdotu dok se treseš pred najtežu utakmicu.
Gostujući u podkastu “Jao Mile”, Uroš je ispričao kako je sanjao ABA ligu, a onda se – samo tri meseca nakon prvog meča – obreo u Partizanu. I to kako! Prva utakmica za MZT, 14 poena. Sledeća – Partizan u Skoplju, 20 komada. I onda legendarno:
„Rekoh – ljubi te brat! Može ovo, ide gas!“
I otišao je gas, u kafić “IN”, gde ga Aleksandar Džikić zove na razgovor.
– „Piješ?“ – pita Džile.
– „Slabo.“
– „Pušiš?“
– „Ubijam, dve pakle dnevno!“
I sad ti reci da ovo nije Partizan! Iskreno, ljudski, bez uvijanja. Priznao je sve, a Džikić odgovorio ono pravo:
„Dobro, nisi me slagao ništa – vidimo se u ponedeljak.“
Prošla tri nedelje, kaže Uroš, Džikić shvatio šta je doveo – ali ga nije pustio. Ostao je do kraja sezone. Igrao srcem, ginulo se za svaku loptu, a plata? Ma kakva plata.
„Primili smo šest nepunih plata. Staneš na pumpu, za soma sipaš i ideš. Čekaš Novicu i Baneta Ratkovicu da časte. I to je to, brate.“
Pa ti gledaj gde su danas neki milioni, a gde su srca. Sa 550.000 evra budžeta za ceo tim, Partizan je te godine završio četvrti u ABA ligi. Igrači, treneri, doktor i fizio – svi zajedno. Čista emocija. Čista borba.
„Ja nisam verovao da sam potpisao za Partizan dok se nisam slikao sa dresom. Evo, sad sam se naježio. To je najbolji osećaj na svetu.“
I znaš šta, verujemo mu. Nema foliranja kod Uroša. Kad kaže da je Partizan najveće što možeš da osetiš – znaš da to dolazi iz mesta gde stanuju duša i dve pakle dnevno.
Danas ga se možda sećaju kao centra, ali mi ga pamtimo kao BRATA.
Jer takvi su najlepši – oni koji dođu bez glamura, ostave srce, i nikad ne zaborave gde su igrali.
BUDITE SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN!
Pripremio: Volim Partizan redakcija
