Zašto je Vujoševićev spisak knjiga više od anegdote za navijače Partizana
Duško Vujošević je otišao, i o njegovim košarkaškim dostignućima govoriće se decenijama. Ali ja se stalno vraćam na jednu stvar koja ga je činila drugačijim od svakog trenera koga sam video u sportskom društvu Partizan — i u srpskom sportu uopšte. Dule nije trenirao samo košarkaše. On je gradio ljude. I radio je to na način koji danas zvuči gotovo neverovatno: davao im je knjige.
Ne bilo koje knjige. Ne nasumično. Nego pažljivo odabrane naslove, prilagođene karakteru igrača, njegovoj ulozi u timu, godinama, životnoj situaciji. Mogu sa sigurnošću da kažem da nisam sreo drugog trenera koji je verovao — iskreno, duboko verovao — da se pobede rađaju u glavi pre nego na parketu.
Portal Basketballsphere uradio je nešto vrednog poštovanja — sakupio je sve naslove koje je Vujošević preporučivao tokom karijere, iz razgovora, intervjua, gostovanja, oproštajnih pisama ljudi koji su ga poznavali. Želim da taj spisak bude i ovde, pred očima navijača Partizana, jer zaslužuje da se čita polako i pažljivo. Svaki naslov priča priču.
Duško Vujošević i “Ko čita, pobeđuje” — kampanja koja je bila više od slogana
Jedan od njegovih najpoznatijih citata bio je deo kampanje Narodne biblioteke Srbije: “Ko čita, pobeđuje…”
Kod bilo koga drugog, ovo bi zvučalo kao prazna fraza za plakat. Kod Duleta, to je bila životna filozofija pretočena u svakodnevnu praksu. On je tu rečenicu živeo. Igrači koji su prošli kroz njegove ruke znaju — knjiga nije bila opcija. Bila je deo treninga, koliko i šutiranje slobodnih bacanja.
I koliki je uticaj imao van parketa — evo jedne anegdote koju je autor teksta na Basketballsphere pronašao među oproštajnim pismima. Knjiga Uwe Wittstock — “Februar 33” samo je jedan u moru naslova, ali u jednom trenutku knjižare širom Beograda zabeležile su značajan skok prodaje. Kada su zaduženi za nabavku pokušali da shvate zašto, odgovor su pronašli u jednoj od epizoda emisije “KIDA Show” kod Igora Miklje, gde je Dule pričao o toj knjizi.
Trener košarke utiče na prodaju knjiga u prestonici. Ako moramo jednom pričom da objasnimo ko je bio Duško Vujošević van košarkaškog parketa — boljeg primera od ovoga nema.
Kompletna lista knjiga Duška Vujoševića — naslovi koje je preporučivao igračima Partizana
Ovo je kompletna lista koju je Basketballsphere sakupio. Gde je poznato koji je igrač dobio određenu knjigu, navedeno je u zagradama. Čitajte polako — jer ovo nije spisak lektire. Ovo je mapa jednog uma.
FILOZOFIJA / PSIHOLOGIJA / KARAKTER
- Viktor Frankl — Zašto se niste ubili
- Marko Aurelije — Samom sebi (Meditacije) (Vladimir Lučić je spomenuo upravo ovu knjigu u jednom razgovoru)
- Seneka — Pisma Luciliju
- Friedrich Nietzsche — Tako je govorio Zaratustra (Bogdan Bogdanović)
- Hermann Hesse — Sidarta (Bogdan Bogdanović)
- Erich Fromm — Imati ili biti
- D. T. Suzuki — Zen i samuraji
- Oswald Spengler — Propast Zapada
- Leszek Kołakowski — Ključ nebeski
- José Ortega y Gasset — Struktura krize
DRUŠTVO / ISTORIJA / IDENTITET
- Peter Weiss — Estetika otpora
- Hannah Arendt — Ljudi u mračnim vremenima
- Dee Brown — Sahranite mi srce kod Ranjenog kolena
- Desmond Morris — Navijačko pleme
- Konstantin Kavafi — Pesme
KLASICI SVETSKE KNJIŽEVNOSTI
- Lav Tolstoj — Detinjstvo, dečaštvo, mladost
- Victor Hugo — Jadnici
- Ernest Hemingway — Starac i more (Stefan Birčević)
- Herman Melville — Mobi Dik
- Mihail Bulgakov — Majstor i Margarita
- Thomas Mann — Čarobni breg
- Albert Camus — Stranac (Bogdan Bogdanović)
- Ernesto Sabato — O junacima i grobovima
- John Irving — Molitva za Ovena Minija
- Uwe Wittstock — Februar 33
- Jonathan Franzen — Korekcije
- Jonathan Franzen — Sloboda
- Claudia Piñeiro — Katedrale
EX-YU KNJIŽEVNOST
- Ivo Andrić — Na Drini ćuprija (Knjiga koju su uz domaće igrače najčešće dobijali stranci u Partizanu)
- Meša Selimović — Derviš i smrt (Milenko Tepić)
- Danilo Kiš — Grobnica za Borisa Davidoviča
- Danilo Kiš — Enciklopedija mrtvih
- Milorad Pavić — Hazarski rečnik (Milenko Tepić)
- Petar II Petrović Njegoš — Luča mikrokozma
- Marko Miljanov — Primeri čojstva i junaštva (Novica Veličković)
- Branko Ćopić — Bašta sljezove boje
- Abdulah Sidran — Otkup sirove kože
- Božo Koprivica — San ulice
- Momčilo Jokić Stojanović — Osmeh na sedam jezika
MODERNI ROMANI / SVETSKA PROZA
- Nikos Kazantzakis — Grk Zorba (Nikola Peković — ostaje pitanje da li je knjigu pročitao Peković ili njegova sestra, jer je upravo Dule pričao o tome da je tada centar Partizana plaćao sestri da pročita pa mu prepriča, kako bi “položio test kod Duleta”)
- James Joyce — Portret umetnika u mladosti (Uroš Tripković)
- William Golding — Gospodar muva (knjiga koju je na čitanje dobio Danilo Anđušić)
- Isaac Babel — Crvena konjica
- Marguerite Yourcenar — Hadrijanovi memoari
- Lawrence Durrell — Justine (deo Aleksandrijskog kvarteta)
- Lawrence Durrell — Balthazar (deo Aleksandrijskog kvarteta)
- Lawrence Durrell — Mountolive
- Lawrence Durrell — Clea
- Thomas Bernhard — Gubitnik
- Thomas Bernhard — Brisanje
- Ilja Iljf & Jevgenij Petrov — Dvanaest stolica
- Tibor Déry — Niki: priča o jednom psu
- Tibor Déry — Duga topla jesen
- Nikolaj Ostrovski — Kako se kalio čelik
- Saburō Sakai — Samuraj
OSTALO / ESEJI / MEMOARI
- Charles Bukowski — Bludni sin
- Charles Bukowski — Žene
- Hannes Lindemann — Autogeni trening (knjiga koju su najčešće dobijali kapiteni Partizana)
- Jean d’Ormesson — Otići ću jednog dana ne rekavši sve
- Solomon Volkov — Razgovori sa Josifom Brodskim
- Desmond Morris — Navijačko pleme
- Arsenij Tarkovski — pesma „Život, život” (fragment)
Šta knjige Duška Vujoševića govore o Partizanu i nasleđu koje ostaje
Stanite na trenutak i pogledajte ovaj spisak ponovo. Ovo nije čovek koji je davao motivacione pamflete. Ovo je čovek koji je mladom košarkašu od dvadeset godina stavljao u ruke Marka Aurelija. Koji je strancima koji dođu u Partizan davao Andrićevu “Na Drini ćupriju” — ne da bi im objasnio zemlju u koju su došli kroz udžbenik, nego kroz literaturu. Koji je kapitenima davao “Autogeni trening” jer je znao da kapiten mora prvo da vlada sobom.
Bogdan Bogdanović je od Duleta dobio Ničea i Kamija. Milenko Tepić je čitao Selimovića i Pavića. Novica Veličković je dobio “Primere čojstva i junaštva.” Svaka knjiga je bila poruka — ne nasumičan izbor, nego pažljivo odmerena preporuka za konkretnog mladog čoveka.
A onda imate Nikolu Pekovića, koji je — kako je sam Dule pričao — plaćao sestri da pročita knjigu i prepriča mu, kako bi “položio test.” I u toj anegdoti, koja izaziva osmeh, krije se nešto dublje: čak i igrač koji je pokušao da zaobiđe sistem na kraju je morao da se suoči sa sadržajem te knjige. Dule je i to znao.
Duško Vujošević kao trener Partizana — pedagog kakvog košarka više nema
Evo šta me muči otkako je Dule otišao. Gledam današnji sport i pitam se — gde su ti treneri? Ne mislim samo na taktičko znanje ili rezultate. Mislim na ljude koji su verovali da je njihov posao veći od terena. Koji su shvatali da ako igraču ne daš nešto za dušu, ni telo neće da te posluša kad bude najteže.
Vujošević je bio trener, ali bio je i pedagog, i intelektualac, i umetnička duša — kako su mnogi koji su ga poznavali rekli ovih dana dok su se od njega opraštali. Ljudi iz košarke, književnosti, umetnosti. Malo je trenera čiji odlazak oplakuju i književnici.
“Ko čita, pobeđuje” — nije slogan. To je testament. I ovaj spisak knjiga, koji su ljudi sa Basketballsphere strpljivo sakupile, je možda najlepši oproštaj od čoveka koji je verovao u moć reči koliko i u moć košarke.
Ostaje mi jedno pitanje na koje nemam jasan odgovor: da li je Vujoševićev pristup bio moguć samo u njegovom vremenu, ili smo mi — navijači, klubovi, čitav sportski sistem — jednostavno prestali da tražimo trenere koji su više od trenera? Oni među vama koji su prošli kroz Duletu ruke, ili koji su ga poznavali bliže nego ja sa tribina i kroz tekstove — voleo bih da čujem. Jer imam osećaj da svaki od vas sportista, novinara, sportskih radnika ima svoju priču o knjizi koju vam je dao. I da svaka ta priča vredi da se ispriča.
