Igor Duljaj (© Star sport)
„Moderan fudbal traži da budeš brz, jak i znaš da igraš, a to mnogo košta“, kaže trener Partizana
Bilo je proleće 2017, veleobrt u šampionskoj trci i otad – raspad! Ne samo da nije osvojio titulu, a evo četvrtu sezonu je i bez Kupa Srbije, nego je Partizan skoro svaki put završavao ubedljivo iza Crvene zvezde. Izuzetak je prošla godina, mada se tad ispostavilo da ni dugo vođstvo na tabeli, ni 98 bodova, ne garantuju šampionski naslov.
Na obračunu poslednjih šest takmičarskih ciklusa, crno-beli zaostaju za večitim rivalom više od 100 koraka i zato Igor Duljaj razumno sagledava situaciju, iako se navijačima često čini da im je za pehar potrebno malo.
„Nije to samo malo. Fali nam malo više“, istakao je novi trener crno-belih gostujući u Partizanovom podkastu. „Duboka je to tema, zahteva okupljanje svih ljudi iz kluba, da vidimo šta nam je potrebno da bismo se borili za prvo mesto. Nije lako, Zvezda dominira godinama. Samo zajedno možemo da dođemo do onoga što je potrebno za boljitak Partizan“.
Grobari sanjaju kad će doći dan kad će oživeti sećanje na ono što se desilo pod vođstvom Marka Nikolića, iako je i te 2017. malo ko verovao u duplu krunu.
„Čuda su moguća, dešavaju se, ali moramo to prvo da zaslužimo“.
Na kratke staze biće potrebno Parnom valjku najpre da zasluži mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona, trenutno je drugi, konkurentni su mu se opasno približili.
„TSC i Čukarički su dva odlična kluba, Žarko Lazetić i Dušan Kerkez imaju sjajnu budućnost. Lazetić će napraviti mnogo dobru karijeru u to ne sumnjam, njegova ekipa igra baš kako želi. Naravno da je san svakog igrača da igra Ligu šampiona, ali je najpre potrebno odraditi posao u domaćem prvenstvu i obezbediti kvalifikacije. Moramo da ćutimo i mnogo, mnogo radimo“.
I smišljaju kako osvežiti igrački kadar, odavno je jasno kako je ovom timu potreban veliki broj pojačanja.
„Možda je rano, možda kasno. Jun je i daleko i blizu. Do mene je da brinem o svakom narednom danu, sledećem protivniku. Klub je tu da mi pomogne. Ljudi iz kluba, zajedno sa trenerom, će videti šta je najbolje za Partizan. Nije pravilan put da ja, kao trener, ili neko drugi, dovodim igrače koje želim. Onda će onaj posle mene dovesti druge igrače, gubi se smisao. Potrebno je da postoji sistem koji podrazumeva profil dovođenja igrača za Partizan“.
Sve to Duljaj priča iz iskustva stečenog boravkom u Donjecku, gde je naučio kako funkcioniše Šahtjor.
„Nemamo luksuz da čekamo igrače kao Ukrajinci. Kad dovodi mladog stranca, Šahtjor mu daje prostor od godinu do godinu i po, da se prilagodi na tamošnji fudbal. Za to vreme već ima momka koji igra na određenoj poziciji i kad se on proda odmah ga menja ovaj koji se u međuvremenu spremio. Nisu to igrači koji se gledaju preko Jutjuba, u Brazil odlaze bivši prvotimci u svojstvu skauta, obično trojica, svako piše izveštaj na osnovu viđenog tokom tri meseca i sva trojica moraju da se usaglase. Ako jedan kaže „ne“ onda se pomenuti ne uzima. Nije poenta samo da neko dođe u Šahtjor, već gde će da završi kasnije“.
Duljaj (© Star spor)
Ima onih koji su prilikom promocije Igora Duljaja u trenera Partizana, na osnovu njegove bliskosti sa predsednikom Rinatom Ahmetovim. Mada, umesto dvosmerne, moguća je samo jednosmerna.
„Jedina saradnja je da se kod nas pojavi ekstremno dobar igrač i završi u Šahtjoru. Oni sad igraju sa deset Ukrajinaca, većina ih je poniklih u akademiji, ali tako da nije realno da šalju igrače u Srbiju“.
Angažman Duljaja u naslednika Gordana Petrića mnogim partizanovcima je osvežio sećanja na Njukasl 2003. i plasman u Ligu šampiona, pogotovo što su iz te generacije sada u klubu Ivica Kralj i Milivoje Ćirković, a Đorđe Pantić je iznenada dobio šansu da brani u grupnoj fazi.
„Ne znam da li se sadašnji momci nas se sećaju. Držim se priče da jučerašnje novine niko ne čita. Ako bismo počeli da pričamo šta je bilo u moje vreme onda se uvek setim kako mi je jedan veliki trener pričao: „To su prvi znaci da stariš“. Voleo bih da svaka utakmica za nas bude finale, bez obzira da li igrali u prvenstvu ili u Evropi. Nije lako biti fudbaler Partizana. Verujem da je igračima teško kad izađu na ulicu, ali to je život. Donosi stres, moramo da naučimo da žimimo sa njim. Dokle dišemo to je znak da smo živi“.
Nije Duljaj precizirao kod igrača želi, ali jeste kakav profil hoće, akcentujući da u modernom fudbalu do izražaja dolazi fizički aspekt.
„Lopta je brža od svakog igrača, ako igrač brzo misli. Dovoljno je pogledati fudbalere evropskih klubova, kad skinu dresove, kakve su to atlete. Moderan fudbal traži da budeš brz, jak i da znaš da igraš. A to mnogo košta. Imamo primer iz Šahtjora, pojavio se Mihailo Mudrik, kupljen kao supertalenat, debitovao je kod Paula Fonseke (Duljaj mu bio pomoćnik, op. au) sa tek 17 leta, a za nekoliko godina neverovatnu deformaciju, nabacio veliku mišićnu masu, nije dobio ni gram mast, niti izgubio na brzini. Naprotiv, još je brži“.
Ne želi šef stručnog štaba Partizana da gleda u daleku budućnost, da obećava šta bi moglo da se desi u narednih godinu dana.
„Zavisi od mnogo faktora, bilo bi nezahvalno nešto reći, a da ne znam šta će se dogoditi. Činjenica je da će Partizan biti veliki klub, da će pobeđivati, bez obzira ko u njemu bio. Nisam došao da vodim politiku kluba, niti bi treblalo, potrebna je velika pomoć i podrška, samo tako ja kao trener i mogu da napredujem i igrači iz mene. Dođi mi na nekoj utakmici da uskočim na teren. Shvatam da ih nekad ništa neće, srce hoće, ali ih noge ne slušaju. Nekad je dovoljna samo jedna utakmica da bi se situacija promenila. Ne možeš da čekaš da će neko nešto da uradi umesto tebe, moraš svaki dan da pružiš maksimum. Pošten rad se svaki put isplati“, dodao je Igor Duljaj.
NEĆU DA MENJAM FORMACIJU
Tek tri utakmice su iza Igora Duljaja (po pobeda, nerešen i poraz), dosta vremena da spremni ekipu za leto, ali je izvesno da će se držati stila koji su pre njega promovisali Gordan Petrić i Aleksandar Stanojević.
„Dok sam bio u Šahtjoru, klub je birao trenera koji podržava klupsku filozofiju. Formacija je samo početni raspored igrača na terenu, 4-2-3-1. I tu postoje razlike: da li su krila široko ili unutra. Pratim ono što je Partizanov trend, igramo sa četvoricom pozadi, ne bih smeo da eksperimentišem po pitanju formacije, momci dugo igraju u tom sistemu. Primarno je kako mi želimo da izgledamo na terenu“.
MLADI NAPRAVILI TEK PRVI KORAK, MORAJU MNOGO DA RADE
Počeo je sve češće da igra Mihajlo Ilić za prvi tim Partizana, u njemu krupne korake pravi i Samed Baždar, mada Duljaj uverava da je pred njima, kao i ostalim talentima – poput Janka Jevremovića, koji je debitovao u Lučanima – tek period dokazivanja.
„Baždar i Ilić su talentovani igrači, imaju dosta prostora za napredak. Moraju da shvate da su tek napravili prvi korak. Njihovo okruženje može da utiće pozitivno, ali i negativno. Sa mladim igračima mora da se priča. Imao sam i ja periode kada odigram dobru utakmicu pa mislim da sam sve u životu uradio, onda dođe neko stariji i objasni ti da ništa nisi postigao. Mladi igrači moraju mnogo više da rade od drugih, ako žele napredak“.
NEMA POTREBE MENE DA PODRŽAVATE, BUDITE UZ KLUB
Grobari su u poslednje vreme u nekoj vrsti tihog bojkota protiv uprave kluba, zato ih i nema na stadionu u dovoljnoj meri, iako je sam Duljaj prošle sedmice pozvao na mobilizaciju.
„Partizan je velika familija, uvek trošim energiju na stvari na koje mogu da utičem. Trenutno mogu da utičem na svoju decu i njihove drugove da dođu na stadion. Jedan navijač više mnogo znači, bez obzira da li će da se skandira ovako ili onako. Nema potreba mene niko da podrži, podržite klub sa velikom tradicijom! Imena su manje važna, apostrofiram Partizan je veliki klub sa velikom tradicijom. Bio, i jeste, i biće“.
Originalni članak: Mozzart sport
