Piše: Volimpartizan.rs
Duejn Vašington odlazi iz Partizana, a meni je iskreno žao zbog toga jer crno-beli ne gube samo talentovanog beka, nego i zahvalnog čoveka. Iza sve njegove brzopletosti, nerviranja i američke svojeglavosti ja sam od početka video momka sa karakterom, nekoga ko je mogao da nauči kako evropska košarka diše, baš zato što nikada nije delovao pokvareno.
Kada se igrač oprosti rečenicom “Hvala, Srbijo, volim te!” na srpskom, to nije samo red radi reda. Posle poraza od Dubaija u finalu ABA lige bilo je jasno da se rastanak sprema, ali njegova duga poruka pokazala je nešto važnije od samog odlaska: da je čovek svestan šta je ovde dobio, da to poštuje i da ne beži od emocije. U vremenu kad se mnogi opraštaju kao da menjaju hotel, to nije sitnica.
Zašto Duejn Vašington u Partizanu nikada nije bio ravnodušna priča
Sa njim nikada nije moglo mirno. Bio je onaj tip igrača koji te na jednom napadu digne sa stolice trojkom iz gotovo nemoguće situacije, a u sledećem te iznervira ulaskom glavom kroz zid. I mene je umeo da naljuti. Nije malo puta delovao kao da unapred odluči šta će da uradi, pa tek onda pogleda šta utakmica traži od njega.
Ali upravo tu pravim razliku koju mnogi nisu hteli da prave. Posle toliko godina gledanja Partizana, naučiš da razlikuješ tvrdoglavu odluku na parketu od lošeg karaktera van njega. Kod Duejna Vašingtona sam video prvo, ne drugo. Bio je taj pomalo čudan tip iz Amerike, sav u impulsu, ne do kraja svestan gde je došao i šta evropska košarka traži, ali mi nikada nije delovao kao čovek bez poštovanja.
Šta oproštaj Duejna Vašingtona govori o njegovom karakteru
Baš zato njegova poruka pogađa više nego što bi neko očekivao. Nije glumio da je sve bilo idealno. Napisao je da iskustvo nije bilo savršeno, pomenuo je i teške trenutke i razočaranja, ali je zahvalio na ljubavi, podršci i čak kritikama kada su mu bile potrebne. To ne piše čovek koji je ovde samo odradio posao i čekao prvi avion.
Meni su posebno ostale tri stvari:
- napisao je deo oproštaja na srpskom
- rekao je da je njegova porodica ovde izgradila život
- podsetio je da mu je najmlađi sin rođen ovde
To je više od sportske kurtoazije. To je trag da je Partizan za njega bio mnogo više od ugovora.
Zbog čega priča o Duejnu Vašingtonu ne sme da stane na optužbama
Zato mi je bilo ružno kada je bez dokaza provlačen kroz priče da je radio protiv Željka Obradovića. Ne znam svaki detalj iz svlačionice i neću da glumim čoveka koji je sedeo na svakom razgovoru iza zatvorenih vrata. Ali između svojeglavog igrača i zlonamernog čoveka postoji ogromna razlika, a ja kod njega nikada nisam video to drugo.
Ako je neko gledao samo njegovu brzopletost, razumem odakle frustracija. Ako je nekoga izluđivala njegova potreba da rešava sam, i to razumem. Ali jedno je kritikovati igru, a drugo je lepiti etiketu bez pokrića. To su dve potpuno različite stvari. I baš zato mi ova njegova poruka deluje kao poslednji dokaz da smo u njemu prečesto tražili krivca, umesto da pokušamo da razumemo kakav je čovek.
Zašto odlazak Duejna Vašingtona ostavlja više tuge nego ljutnje
Meni je zbog ovoga njegov odlazak više tužan nego olakšavajući. Da, nije uvek znao meru. Da, umeo je da pretera. Da, nekad je delovalo da bi ga pet minuta evropske discipline pretvorilo u mnogo korisnijeg igrača. Ali takvi igrači se još i mogu učiti, korigovati i usmeravati, ako postoji osnova u čoveku.
Brzoplet igrač može da nauči ritam Partizana; nezahvalan čovek nikada ne nauči šta je Partizan.
Ako ni posle ovakve oproštajne poruke neko ne može da prizna da je Duejn Vašington bio pošten prema ovom klubu kao čovek, onda je u njemu gledao samo grešku, ne i čoveka. A to je, po meni, previše surov sud za momka koji je ovde ostavio i mane i emociju.
Stalno mi se vraća jedna dilema oko Duejna Vašingtona: da li smo prebrzo otpisali igrača koji jeste umeo da izludi čoveka, ali je očigledno iskreno prihvatio i klub i zemlju u koje je došao bez pravog osećaja šta ga čeka? Oni koji su ga od početka gledali samo kroz promašaje verovatno će ostati pri svom. Ja ne mogu. Navijači Partizana, grešim li kada mislim da ovakve ljude prečesto puštamo niz vodu samo zato što nisu odmah naučili kako se ovde diše košarka?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
