Igrač crno-belih poraz prosto ne smatra opcijom
Pi Džej Doužer je proslavio Božić u Beogradu, gde je došao kao veliko pojačanje u Partizan, a u poslednjih par meseci pokazuje i zašto je to tako i zašto je igrao u NBA.
Posle početne manje minutaže, ona je sada sve veća, a njegov uticaj na terenu je sve jači i sve vidljiviji.
I sam priznaje da mu je trebalo vremena, odnosno, nikad to nije ni krio.
Uvek sam bio igrač kojem je potrebno malo više vremena da se prilagodi i da se oseća komotnije. Sve dok dođem do toga da igra priča sama za sebe. Bilo mi je potrebno navikavanje na evropski stil. Naravno, drugi je nivo i to što imamo legendarnog trenera, potrebno je ispuniti njegova očekivanja. Ali, ide mi prilično dobro. Malo je to bio usporeni snimak, idem napred bebećim koracima. U drugom delu sezone biće brže – rekao je Doužer u intervjuu za Meridian sport.
Trener je poseban
Odmah je nastavio i istakao trenera:
– Trener Obradović bio je veoma strpljiv sa mnom. On jeste čovek koji mnogo zahteva, najviše očekuje od samog sebe. Ali, razume da je potrebno vreme i usavršio je kako da izvuče najviše iz igrača. Nije mi dopustio da mi to što sam nov, ili to što ne znam akcije, bude izgovor. Zahtevao je da znam. A time što me je držao odgovornim za greške, samo mi je omogućio da napravim veći iskorak.
Sada kaže da se i sam bolje oseća na terenu.
– I dalje napredujem, mnogo je koraka ka nivou na kojem želim da budem. Niko nije veći kritičar od mene. Na dnevnom nivou se dešavaju detalji koje nisam primetio a trebalo je. Ali, polako. Posle priprema na Kopaoniku, kada smo prvi put igrali prijateljski meč, počeo sam da shvatam šta mogu saigrači, kao i oni šta mogu ja.
Doužer često igra plejmejkera, iako mu je osnovna pozicija bek šuter/nisko krilo. Ipak, u Obradovićevom Partizanu pozicije su nešto oko čega ne postoji složno mišljenje…- Nama odgovara košarka bez pozicija. Imamo igrače koji su sposobni da rade više različitih stvari na terenu. To nam omogućava da igramo lako i slobodno, čekamo da nam igra dođe. Ko god da dobije loptu u tranziciji, znamo kako da se rasporedimo. Zabavno je.Stara je tema – Željko Obradović u NBA?
– Dao bih mnogo para da vidim to – kaže Doužer kroz osmeh, pa nastavlja:- To bi moglo da se desi samo ako je u situaciji gde može da bude – on. Čovek je legenda, sa najvećim znanjem od svih trenera sa kojim sam radio i koje sam video u karijeri. Ali, svi mi moramo da se nađemo u pravoj situaciji da bismo procvetali. Ako bi on imao tu priliku, bio bi uspešan i na najvećem nivou. Sa određenim igračima, u pravoj organizaciji… Apsolutno!Poređenje sa Danteom, povratak u NBA?
Doužer se najčešće poredi sa Danteom Eksumom, kome je sezona u Partizanu bila ulaznica za povratak u NBA. Doužer bi sigurno ostao tamo da se nije teže povredio. Ali, trenutno razmišlja o drugim stvarima.
– Definitivno primećujem sličnosti, ali – ja sam ja, on je on. Uvek sam bio tip koji je “tamo gde su mu noge”. Apsolutni fokus je na onome što se sada dešava. Naravno da bi bilo sjajno da se pojavi šansa da se vratim u NBA, tome se nadam. Ali, prioritet je uraditi najviše sa Partizanom. Za mene je sada najvažnije što igram košarku koja znači. To je i bilo ono što je prelomilo da dođem u Evropu.
Još jedna bitna razlika su, naravnom, navijači.
– Navijače su svi prvo pominjali. Samo se pričalo o atmosferi u kojoj ću igrati. Tome sam se radovao, iako nisam tačno znao šta da očekujem. I u NBA je svake večeri puno, ali neuporedivo manje bučno. Takođe, ovde navijači neverovatno poštuju košarku, shvataju je veoma ozbiljno i strastveno je prate. I ja moj posao shvatam ozbiljno, a kada je uz sve to i zabavno, sve je divno.
Jednom ravno je tvoja sestra za tebe rekla da ti poraz nije opcija – da li je sada isto?
– Da. Isto se osećam, samo možda gledam malo šire. Sada je neuspeh ako ne učinim sve da ga sprečim. Sve gledam kao lekciju. Da sam postao bolji, bez obzira na poraz. A to je glavni cilj.
Otpornost na poraze i “fajnal for”
Postoji verovanje da u NBA igrači mnogo lakše prebrode poraz nego u evropskoj košarci gde je katastrofa kada se izgubi.
To je uobičajeno gledanje na NBA, da igrače ne zanima kada gube. Postoje i takvi, ali ima mnogo onih koji poraze prihvataju veoma teško. Ja mrzim kada izgubim. I to se nije promenilo. Sada kada znam koliko su utakmice značajne navijačima, to dodaje ozbiljnu težinu. Na kraju krajeva, mi igramo i za navijače – kaže Doužer za Meiridan sport.
Ne krije niko da je cilj da se “napadne” “fajnal for”, a Doužer?
– Nadam se na fajnal-foru. To je glavni cilj. Prošle sezone su bili mnogo blizu. Želimo sada da odemo dalje. Ako ne bismo uspeli, bilo bi to razočarenje za nas.
Pi-Džej je mnoge igrače iz Evrolige znao od ranije, bez obzira da li je igrao sa njima ili protiv njih u NBA.
– Uzbudljivo je videti šta neki momci ovde pružaju. Želiš da postaneš i ti deo toga i da uživaš igrajući protiv njih.
Jedan od faktora zbog kojih se odlučio za Partizan jeste sadašnji kapiten, Kevin Panter.
– Drago mi je što ga pominjemo. Nisam bio previše upućen u to kako igra. Znam ga iz koledž dana, ali je on tada otišao u Evropu. Čuo sam mnogo o njemu kada sam dobio ponudu Partizana i bio je čovek koga sam pozvao i postavio mu mnoga pitanja. Pomogao je da donesem konačnu odluku. On je kapiten, njega gledam kako bih napredovao i na njega se posebno oslanjam. Bio sam impresioniran onim što donosi evropskoj košarci, ne samo Partizanu. Mnogo je uzbudljivo gledati ga. U Americi ljudi mnogo pričaju o njemu. Kada se vrati u SAD, poštuju ga zbog onoga što radi u Evropi. To mnogo govori o njemu kao igraču i osobi.
Šta je rekao kada ga je Peri Doužer pozvao?
– Nisam znao ni šta da pitam. Ali, bio je potpuno iskren, nije to bilo regrutovanje. Pitao sam o gradu, o treneru, atmosferi, kako se on oseća… Važno mi je bilo da se osećam komforno u životu, a košarka će sama doći. Pitao sam kakvi su ljudi u Beogradu. Bio je potpuno iskren: “Sjajni su! Kada dođeš dočekaće te divno!”.
Nije slagao?
– Ni reč. Drago mi je što sam baš njega pozvao. Daleko sam od porodice i na to se i dalje prilagođavam. Ali, ni kada sam bio u Americi nisam ih često viđao. Međutim, ljudi su me ovde dočekali raširenih ruku. Sve što mi je bilo potrebno, pomogli su mi. Nisam mogao da tražim bolju situaciju u karijeri.
Posebno sada kada je postao jedan od najboljih igrača Partizana. Da li shvata svoj status?
– Pomalo, možda… Ponosim se time da budem lider. To sam uvek radio. Ali, prvo bih morao da naučim kakav igrač da budem da bih pomagao onako kako znam da mogu. Kada mi je sve potaman, kada se osećam komforno, najviše mogu da pomognem.
Za kraj – o početku. Četvrtog dana 2024. godine, Partizan gostuje Crvenoj zvezdi
Taj rivalitet je definitivno jedinstven. Zvezda ima odličan tim, bez obzira na promene u toku sezone koje su uvek teške. Sigurno će postajati sve bolji. Toga moramo da budemo svesni i da težimo da i mi budemo bolji. Kako bismo bili spremni – za sve što je pred nama.
Originalni tekst 24sedam.rs
