U Beogradu još jedan poraz Partizana. Na terenu tuga, u svlačionici rezignacija, a na konferenciji trener Blagojević zadovoljan i smiren. A gde je član radne grupe Partizana? U medijima, ali ne da stane ispred crno-belih i kaže nešto o blamaži u Humskoj. Ne, već da komentariše stanje u Real Madridu.
Peđa Mijatović, legenda crnogorskog fudbala i Real Madrida, ovih dana puni španske i domaće medije analizama kraljevskog kluba, pričama o budućnosti Kilijana Mbapea, strukturi Reala, a da pri tom ne progovori nijednu reč o katastrofičnom proleću Partizana, kluba u čijem privremenom Upravnom odboru sedi, zvanično kao najistaknutiji član radne grupe.
I to je ono što boli. Dok Mijatović u Madridu analizira kako Real, i pored trofeja, može bolje, njegov Partizan gubi od TSC-a, pobede ni za lek, a sa klupe trener poručuje da nema razloga za brigu. I sve to prolazi u tišini.
Zar nije logično da perjanica kluba upravo u ovakvim trenucima da jasnu poruku, podigne glas, stane uz klub koji iz nedelje u nedelju tone dublje? Da, Madrid je možda lepši, veći, glamurozniji, ali Partizan je klub u kojem sediš, Peđa. Klub koji te treba sada, a ne kada bude kasno.
Dok Peđa kritikuje Real jer “ne igra dovoljno dobro”, njegov Partizan gubi po Srbiji, pa čak i to postaje normalno. I nema reakcije iz Upravnog odbora. Nema stava. Nema glasa. Samo tišina i porazi.
Možda bi neko trebalo da ga podseti da je danas potpredsednik Partizana. Da bi više značilo da komentariše što se dešava u Humskoj, nego u Madridu.
Jer ovde gori. A tamo je, i pored svega, još uvek svetlo.
VOLIMPARTIZAN.RS
