Dva gola i asistencija za oproštaj od crno-belog dresa! Još derbi, i Uroš Đurđević će i zvanično završiti svoju misiju u Humskoj 1, što je i potvrdio posle fenomenalne partije u Felčutu kojom je Partizanu trasirao put u Ligu Evrope. Aktuelni šampion će u dalje bitke morati bez svog najboljeg strelca, momka koji je na 44 utakmice postigao čak 35 golova i koji je definitivno prerastao ovu sredinu i zaslužio da se oproba na nekom novom, višem nivou.
Dolazak u Partizan bio je pun pogodak. Bingo! Podjednako i za njega i za crno-bele.
S jedne strane, oživeo je karijeru koja je posle neuspešnih epizoda u Vitezeu i Palermu krenula nizbrdo, a s druge, Partizan je dobio napadača kakvog je dugo čekao. Onog koji bez milosti rešeta mreže, rešava utakmice i koji je dao jedan novi impuls ovom timu. Pamtiće “grobari” dugo one makazice protiv Voždovca, golove u derbiju, evrogol Vojvodini, pogodak u 10. sekundi protiv Čukaričkog, prodore, driblinge, svakakve majstorije… Baš zato, dovesti dostojnu ili bolju zamenu u narednih pet dana, dok još traje prelazni rok, biće nemoguća misija za rukovodstvo kluba.
– Proveo sam prelepe trenutke u Partizanu, osvojio sve sto se može osvojiti: titulu, kup, zvanje najboljeg strelca… Evo i kao šlag na tortu došao je ulazak u grupnu fazu Lige Evrope. Drago mi je što sam pomogao Partizanu u svemu tome, da sam doprineo golovima i zalaganjem. Ali, mislim da je vreme za sledeći korak u mojoj karijeri i da je sad pravi čas da se oprobam i dokažem u inostranstvu – poručuje mladi napadač.
Njegova nova destinacija, po svemu sudeći, trebalo bi da bude Olimpijakos. Iako još nema potvrde, sve ide u tom pravcu. I Partizan će lepo zaraditi, oko 2,5 miliona evra.
– U narednih par dana ću potpisati. Hvala Partizanu na svemu! Mislim da sam se odužio na pravi način. Zauvek će biti u mom srcu – dodao je Đurđević, koji će ipak pravi oproštaj imati u nedelju na “Marakani”, u večitom, ovoga puta i evropskom derbiju.
I zaista, vreme je za taj sledeći stepenik u karijeri. Kad, ako ne sad? Još od onih juniorskih dana, kada je kao golobradi dečak u Radu samo nagoveštavao neiscrpni potencijal, pa preko blistavih partija u dresu omladinske reprezentacije, koju je 2013. u Litvaniji vodio do krova Evrope, videlo se da čeka velika karijera. I da ga samo treba dati u ruke pravom majstoru, koji zna kako se bruse takvi dijamanti. Nije to svakako bio Peter Boš u Vitezeu, nisu ni Vivijani, Skeloto ili Tedesko u Palermu, ali je prvi Marko Nikolić, a potom i Miroslav Đukić, prepoznao da se radi o igraču kome treba dati slobodu i oko koga treba graditi igru.
– Uvek sam verovao u sebe i u moje saigrače. Verovao sam sa razlogom i sa debelim pokrićem! I bio sam u pravu. Znao sam da smo sposobni za velika dela i da nam je mesto u Evropi. Sada sam potpuno ispunjen i odlazim punog srca – zaključio je Đurđević.
Srpski fudbal ostaje bez velikog majstora. Bez igrača zbog koga publika dolazi na stadione. Ali će zato reprezentacija profitirati, pitanje je samo dana…
