Današnji višečasovni sastanak čelnika Partizana u klupskim prostorijama doneo je brojne kritike na račun igara tima od starta sezone pod komandnom palicom Miroslava Đukića, ali ne i smenu trenera
NEMA kraja mukama Partizana sa Miroslavom Đukićem. Ni sedmi pokušaj da se desi smena na klupi crno-belih nije urodio plodom, pa će trenerska “mačka” u nedelju u Surdulici protiv Dinama iz Vranja započeti svoj osmi život u drugom mandatu na klupi kluba iz Humske.
Današnji višečasovni sastanak čelnika Partizana u klupskim prostorijama doneo je brojne kritike na račun igara tima od starta sezone pod komandnom palicom Miroslava Đukića, direktne predloge o smeni, ali je posle svega prevladao stav da se šefu struke ukaže još jedna šansa.
Činjenica da posle očajnih izdanja protiv Radnika (0:1) i Trakaija (1:0) čovek sa klupe deluje više kao primač plate, nego stručno lice, ipak, nije “presudila”. Najviše zbog toga što u ovom zgusnutom rasporedu igranja na dva fronta ne postoji pravo rešenje koje bi razdrmalo ekipu i vratilo im preko potrebno samopouzdanje, pošto fudbal sigurno nisu mogli da zaborave da igraju. To što je trener posle jučerašnjeg dana zadržao radnu knjižicu na staroj adresi, ipak, ne znači da u narednih nekoliko dana neće doći do smene.
A, da je sa Miroslavom Đukićem na klupi Partizanu najrealnije mučenje bez kraja ili mučan kraj bilo je jasno još na kraju prošle jeseni, iako je ekipa napravila istorijski uspeh plasmanom u šesnaestinu finala Lige Evrope posle 13 godina. Već je tada bilo dosta zagovornika za njegovu smenu zbog velikog bodovnog zaostatka u odnosu na večitog rivala. Sa novom godinom je počeo drugi Đukićev život na užarenoj klupi, ali je malo ko mogao da pretpostavi da će iskusni trener sedam meseci kasnije moći da se poredi sa “mačkom” i frazom da ima devet života.
Mnogo ozbiljniju reinkarnaciju Partizanov trener je doživeo posle eliminacije iz Evrope od Plzenja, kada je ponovo bio pod lupom, a još veća prašina se podigla posle minimalnog poraza od Radničkog u Nišu. Koferi su mu i tada bili spakovani, danima se tražio naslednik, kao i idealan model raskida saradnje. I ništa…
Ni četvrti pokušaj nije doneo sreću svima koji se protive liku i delu šefa struke, pa je posle poraza u derbiju od Crvene zvezde Đukić nastavio da radi, uz nekoliko olakšavajućih okolnosti među kojima je prednjačio podatak da je prvenstvena trka praktično izgubljena.
Poraz od Čukaričkog u prvom meču polufinala Kupa Srbije (4:2) je predstavljao jedini razlog za sazivanje hitnog sastanka klupske uprave, ali je odlučeno da se ni tada “ne lomi preko kolena”, jer postoje realne šanse da se eliminišu “brđani”.
Šesti atak na Đukića je delovao najorganizovanije, i sa najvećim izgledima da dođe do realizacije raskida saradnje, a odigrao se po završetku sezone. Licitiralo se sa nekoliko potencijalnih naslednika, ali kako niko od njih nije pronašao zajednički jezik sa upravom, pribeglo se novom moranju – Đukić je ušao u drugu godinu ugovora sa klubom.
Današnji sedmi “atentat” završio se ponovo srećno po Miroslava Đukića, a očigledno nesrećno za sve ostale, pošto Humskom i dva dana posle utakmice odzvanjaju horski povici – Đukiću, odlazi.
ČETIRI MEČA – ČETIRI TIMA
ĐUKIĆEV tim i pored tri pobede u Evropi bez primljenog gola i dalje deluje bezidejno, bledo i neorganizovano. A da ni sam trener nije siguran u to što želi da vidi na terenu pokazuje podatak da je na sva četiri meča u sezoni (tri u Evropi i Radnik) izvodio različit tim.
Pritom, daleko od nezanemarljivog je i činjenica da većina igrača kod Đukića luta od pozicije do pozicije, utisak je, bez ikakve koncepcije i jasnog cilja.
