Iza Miroslava Đukića je veliko igračko i trenersko iskustvo. Drugi mandat na klupi Partizana obeležava zimovanjem u Evropi, radio je u Španiji, Belgiji, bio selektor mlade i seniorske reprezentacije Srbije. Kolegama je juče na fin način podelio mnogo saveta, ne želeći nijednog trenutka da stavlja sebe u prvi plan.
– Hoću da vas sve pozdravim i poželim sreću i uspeh. Ovo je teška i zahtevna profesija. Postoji četiri – pet stvari, kako je rekao jedan moj profesor nekoliko prekidača, važno je u kojem momentu ćete da ih pritisnete. Ofanziva, defanziva, emocije, psihologija… Morate da prepoznajete stvari, budete inteligentni, dominirate situacijom i razumete zašto je navijač zviždao protiv vas, predsednika kad je ljut što niste pobedili, igrača jer ste nešto učinili… Potrebno je da budete iznad svega i da dominirate ukoliko hoćete da budete pravi trener. Kad to uspete, onda ste pravi. Put je težak, ali sa voljom i entuzijazmom sve se može – obratio se trenerima Miroslav Đukić.
Nekadašnji reprezentativac i istaknuti defanzivac Valensije, trudi se da svakoj ekipi koju vodi dodeli lični pečat.
– Kao čovek sam entuzijasta, imam snove i nisam od onih koji traže rezultat po svaku cenu. Hoću da pobedim, ali svestan sam da ukoliko ne stvorim igru za to, nemoguće je pobeđivati na duže staze. Verujem u sistem. Na blic možete da dobijete nešto na osnovu individualnog kvaliteta, ali bez sistema nema ništa i zavisiš da li ima dobar dan određeni fudbaler. Individualac vam daje plus u određenom momentu, a sistem će održati i kad on nije inspirisan.
Svaki trener je i ofanzivac i defanzivac…
– Sve je bitno. Ako je ekipa defanzivno sposobna i tu funkcioniše dobro, iz te sigurnosti tražiš pobedu. Malo timova može da primi tri gola, a postigne četiri. To može Barselona, na primer. Mi ovde u Srbiji i 90 ekipa u svetu moramo da se baziramo na defanzivnoj čvrstini i od toga posle tražimo pobedu.
Odnos trener – igrač posebno je bitan u fudbalu, bez tog sklada teško se može do očekivanih rezultata. Na tom nivou ne može sve da bude idilično, ali je posao šefa stručnog štaba i psihološke prirode.
– Morate da vidite nivo igrača ispred vas, kolektivni i individualni, da li mogu i kako da vas shvate. Morate da dođete do njih rečima. Insistiram na taktičkoj disciplini, a to je problem u Srbiji. Kod nas je ukorenjeno da smatramo da je dobar igrač samo onaj ko dobro dribla, protura kroz noge i ima tehniku. Od početka mojim igračima pričam da ne možemo da živimo od tog individualnog kvaliteta u Evropi. Bez taktičke discipline ne idemo napred, ako ne shvatimo koliko je to bitno nije dobro.
Đukić želi da Partizan ima specifičan stil, ali je svestan da je to dugoročan proces.
– Pobornik sam sistema i varijanti sistema. Nisam za mnogo „šaranja”. Hoću da moja ekipa ima filozofiju i nametne se. Ponavljamo da bi došlo do automatizma. Postoje stvari kad odživite utakmice unapred kao trener, gledate gde ćete da imate problem, zatvarate rivala, ali uvek je bitno da budete – vi. Mi smo Partizan, hoću da dominiramo. Neki put ćemo uspeti, drugi put nećemo. U našoj ligi moram da držim loptu, idem po protivnika, napadam, a onda protiv Olimpijakosa ako se povučemo, kako ću sledeću protiv Javora!? To nije prekidač, idemo napred, pa nazad. Moramo da stvorimo naš stil, da nametnemo filozofiju. Znam ja i da će Olimpijakos da dominira, moraću da se povučem u nisku zonu, ali želim da se moj igrač oseća bitnim. Ne smem da dozvolim da se moj Partizan povuče i pred Barselonom. I da izgubim 0:1, ništa nisam naučio, nisam bio ja, to bi bio strašan poraz.
Nastavio je Đukić i pomalo emotivno izlaganje:
Mnogi me kritikuju. Kažu, eto Đukić priča da je ofanzivan Partizan, a nije tako. Pa, znam ja to, ali ubrizgavam moju filozofiju svakodnevno igračima u glavu. Postoje navike, onaj ko je navikao da zalomi 16 puta, teško se ispravlja. To je proces.
Svestan je Đukić da nije bitna samo igra:
– Morate da imate rezultate da bi vam neko dao da radite. Rezultatima kupujete vreme da biste mogli da radite. Verujem u sistem, bez toga nema uspeha.
Odgovorom na pitanje zašto španski fudbal ima uspeh, vratio se Đukić na priču o sistemu:
– Imaju jasnu filozofiju i znaju šta hoće. Zašto Barselona ima uspeh? Krojf je uveo sistem, po njemu rade, traže takve igrače. To je filozofija na duže staze.
I Đukić i Milojević su pojedine utakmice započinjali u sistemu 3-5-2, želeći da su im ekipe raznovrsne. To nije stvar dogovora, nego treninga.
– Moramo da probamo kako će da izgleda. Imao sam i kao igrač slučaj da dođe do promene, iako to nismo radili. Kako bi se fudbaler osećao komotno i bio siguran u sebe, važno je da je pripremljen i utreniran za ono što od njega tražim.
Energično je Đukić na kraju reagovao na mišljenje jednog od kolega da Partizan ne igra dobro u prvenstvu:
– Veoma sam zadovoljan i igrom i rezultatom. Igra mora bolje, ali to je proces i traži vreme. Zadovoljan sam kako se popravlja. Dupla kruna je bila, ali fali nam 50 golova od Leonarda i Đurđevića. Nadomestiti to je proces i ne radi se za tri dana.
Izvor : Sportski žurnal
