Fudbal ga je opčinio kad je imao četiri godine kad se iz rodne Bajine Bašte preselio u Bor u kojem je, kako je sam pričao, do 15. godine igrao bosonog na lokalnim poljanama, i zadivio sve oko sebe. Suvim talentom, majstorstvom, odmerenošću i fudbalskom elegancijom i inteligencijom.
Kao fudbaler Bora je taj plavi klinac stigao i do omladinske reprezentacije Jugoslavije sa kojom je u Nici i Kanu na Evropskom prvenstvu osvojio prvo mesto, gde je bio kapiten nacionalnog tima, najbolji fudbaler i prvi strelac turnira, da bi se posle toga preselio u Humsku. Da napreduje, usavršava se, igra sa svojim idolom Stjepanom Bobekom i da učini srećnima sve nas kojima je Partizan u srcu. Mnogo više one koji su imali tu čast i privilegiju da ga gledaju uživo, ali i onima koji su samo slušali zadivljujuće priče o njegovoj perfekciji.
A priča o Milošu Milutinoviću, odnosno Plavoj čigri crno-belog tima je počela na današnji dan u Bajinoj Bašti pre okruglo devet decenija.
Najstariji je od trojice braće Milutinović koji su igrali za naš klub, oblačio je dres Parnog valjka 213 puta uz postignut 231 gol za sedam godina boravka u Humskoj. Kao igrač nije uspeo da osvoji šampionsku titulu, već samo dva nacionalna kupa, ali je zato šampion postao 1982. godine kao trener i tako ispunio svoju i želju svih navijača Partizana. Jer, bila bi istinska fudbalska nepravda da takav sportista ne osvoji titulu sa klubom koji je toliko voleo.
Miloš je prvi fudbaler u istoriji Kupa Evropskih šampiona, odnosno današnje Lige šampiona koji je na jednom meču uspeo da se upiše u strelce dva puta, budući da je 4. septembra 1955. godine, na prvoj ikad odigranoj utakmici ovog takmičenja između Partizana i Sportinga bio strelac u 45. i 50. minutu. Prvotimac lisabonskog tima Martins je takođe dva puta bio strelac, ali u 14, i 78. minutu, što Milutinovića čini onim koji je ispisao istoriju.
I ne samo što je te sezone bio najbolji strelac takmičenja sa osam postignutih golova, već će ostati upisan i kao prvi fudbaler u istoriji koji je na jednoj utakmici elitnog ranga takmičenja u Evropi postigao četiri gola. Bilo je to u revanšu protiv Sportinga 12. oktobra u beogradskoj pobedi od 5:2.
Ono što je Plava čigra mogla da uradi nije mogao niko u ono vreme. Hvalili su ga u Madridu, Lisabonu, Minhenu… Zvali su ga Majstor Miloš.
I ko zna šta bi sve uspeo da postigne i koje rekorde da postavi da mu 1958. godine nije dijagnostikovana tuberkuloza. Igrao je velike mečeve pod temperaturom, sa samo jednim plućnim krilom i bio najbolji. On, naprosto, nije mogao drugačije.
Na sreću, uspešno se oporavio od bolesti, mada više nikada nije uspeo da bude onaj stari Miloš, ali je uvek i zauvek ostao Plava čigra, jedan od najboljih fudbalera koje je Evropa ikada videla.
Zvanični sajt FK PARTIZAN
