U velikom intervjuu za Mozzart sport, Dejan Milojević je odgovorio i na neka pitanja u vezi Partizana…
Vašu karijeru pratila je dabl-dabl statistika, a navijačima Partizana ostali ste u najlepšem sećanju jer ste najbolje role pružili baš u crno-belom dresu. Da li je to bila vaša lična želja da ostavite tako jak utisak u klubu koji volite ili nešto drugo?
„Imao sam želju da dođem u Partizan. U mom životu je sve planski rađeno. I tada i sada. Uvek sam gledao da razmišljam korak unapred. U trenutku kada sam odlazio iz Budućnosti, gde sam odigrao zaista dobro u četiri lepe godine i stekao mnoge prijatelje, imao sam duplo bolju finansijsku ponudu od one Partizanove da odem u moskovski Dinamo. Ali, odlučio sam da dođem u Partizan jer sam želeo da ostavim veći trag u srpskoj košarci, po meni našem najvećem košarkaškom klubu. Verujem da sam uradio pravu stvar. Dao sam svoje srce Partizanu i sve od sebe za Partizan. Ponosan na te dve godine u Partizanu“.
Radili ste pod trenerskom palicom Duška Vujoševića, igrali ste sa mnogim velikim imenima u Partizanovoj istoriji… Po čemu sve pamtite vreme u Partizanu?
„Kako vreme prolazi, trudim se da pamtim samo lepe stvari. Ono loše se zaboravi. Iz ovog ugla meni je tada u Partizanu bilo sve sjajno, iako je u toku sezone bilo uspona i padova, raznih povreda… Sve se to zaboravlja, pa iz Partizana sa sobom nosim najlepše stvari, pobede, titule, prijatelje… Od Duleta sam mnogo toga naučio, kao igrač i sada kao trener“.
Koliko vam je teško pao dan kada ste morali da okačite patike o klin 2009. godine, kada ste bili onemogućeni da ponovo obučete dres Partizana?
„Ljudi misle da sam ja karijeru završio zbog povrede. Ne, to nije tako. Nisam imao nikakvu specifičnu povredu. Mene je celo telo toliko bolelo da nisam mogao da spavam od bolova. Ja sam otišao da uradim snimke oba kolena i doktori su mi rekli da sam zdrav, da nemam nikakvih problema. Ja sam imao takve bolove da oni nisu bili podnošljivi. Ja sam mogao da odradim trening i nisam imao problem dok sam zagrejan. Onog trenutka kada se ohladi telo javljali su se takvi bolovi da nisam znao šta ću od sebe. Tada sam zvao Duleta i rekao mu: ’Dule, ja ovo ne mogu više’. To je bio kraj“.
Telo vas nije slušalo…
„Telo nije bilo sposobno da ide u ritmu kakvim sam ja trenirao. Mogao sam da treniram nekim lakšim intenzitetom i možda igram još malo. Ali, ja to nisam hteo. Nisam hteo da budem od onih koji na konto stare slave se provlače po klubovima, to nikada nisam hteo da radim. Zato sam stavio tačku. Sada, u šali, govorim da je to tada bio moj najbolji doprinos Partizanu, jer je tada umesto mene došao Lorens Roberts, a Partizan je otišao na Fajnal for Evrolige. Tada sam još jednom pomogao Partizanu da dostigne vrhunske rezultate i napravi nešto veliko“, s osmehom nam prepričava Milojević.
DVA PUTA SAM ODBIO PARTIZAN…
Verujemo da pratite današnju situaciju u Partizanu, koja nije nimalo laka?
„Da, naravno. Pratim, imam dosta prijatelja, Nenad Čanak je moj veliki prijatelj, znam da se nosi s mnogo problema i verujem u njega. Znam da će izaći kao pobednik iz svega“.
Otkako je Duško Vujošević napustio Partizan, navijači nestrpljivo čekaju da dođete u Humsku 1. Tako je bilo i kada je otišao Pera Božić, tako je bilo i posle Aleksandra Džikića, nedavno i Miroslava Nikolića…
„Imao sam poziv da pređem u Partizan. Nisam prešao. A razlog? Vidim sebe u NBA ligi. I verovatno kada se budem vratio iz NBA da ću u nekom trenutku biti trener Partizana. Ako me tada budu hteli. Kao što sam već rekao, gledam da u životu planiram korake unapred. Sebe u budućnosti vidim u SAD. Želim da mi dete završi koledž tamo i da ja budem u SAD. Kada se budem vratio nadam se da će mi Partizan biti jedan od klubova koje ću voditi“.
Da li je tačno da 2015. godine niste prihvatili poziv crno-belih zbog načina na koji je Duško Vujošević otišao?
„Ne mogu da kažem da je baš tako. Jednostavno, Dule je najveći razlog zašto ja nisam došao kada su me prvi put zvali. Dule mi je pomogao u životu, on mi je prijatelj, kao što sam i ja njemu. Nisam želeo da dođem u klub tako. On nije mirno otišao. I ja nisam hteo da učestvujem u tom sukobu. A siguran sam da bih se svojim dolaskom umešao, iako ja to nikada ne bih želeo. Nisam hteo da budem umešan u sukob kluba i Duleta i verujem da sam uradio pravu stvar. Savest mi je mirna“.
Posle toga vas je Partizan još jednom zvao?
„Da. Ali, tada sam odbio zato što želim da mi sledeći klub bude u NBA ligi, da iz Mege odem direktno tamo. Nisam želeo da odem u Partizan, a da glavom budem na drugom mestu“.
