DAN POSLE…
Kako reče Džile sinoć posle utakmice-čudna utakmica, da čudnija ne može biti.
Od malena znam onaj osećaj kada PARTIZAN donese radost ili onaj, kada izgubi.Volim da pobedi u svemu i svačemu…i na terenu i oko njega…bilo da je taj teren za bagminton, kriket, košarku, fudbal…
Sinoć, posle toliko decenija-nekako svejedno i nekako nebitno, mada veoma bitno.Mogli smo izgubiti 50 ili dobiti 30 razlike,mogli su igrati kadeti, žene,pioniri…Nekako je teren sinoć bio “prazan” a sve oko terena-CEO SVET.
Imamo mi još BRATSKIH DUŠA u klubovima u Evropi ali, da se ne lažemo, ovakvih NIGDE!Koga je juče u hali zanimao rezultat ili prolaz dalje?Ko je zviždao u trenucima odluke igraču PARTIZANA na slobodnim bacanjima?Ko je sinoć u hali bio navijač PARTIZANA a ko PAOKA?
Nikog zanimao,niko zviždao i SVI BILI JEDNO!E, to je ono što se zove PORODICA i što nas odvaja od raznih”bratimljenih na silu” klubova po belom svetu.
PONOS I SREĆA sve što se može osetiti dan posle.
Igračima svaka čast i HVALA na pobedi.HVALA na još jednoj pričinjenoj sreći koja će se zapisati negde u istoriji da je PARTIZAN pobedio još jednu utakmicu.Ali, ovaj put, POBEDNICI su SVI koji su sinoć bili svedoci BRATSKE, ISTINSKE LJUBAVI !!!
PARTIZAN-PAOK-PORODICA ZAUVEK !!!
