Na današnji dan, davne 1966. godine, na stadionu JNA, odigrana je čuvena druga utakmica četvrtfinala Kupa evropskih šampiona između Partizana i Sparte iz Praga.
Žreb četvrtfinala doneo je Partizanu novog velikog rivala, ekipu Sparte iz Praga, koja je u prethodna dva kola eliminisala prvake Švajcarske (Lozanu) i Poljske (Gornik). Tim Sparte je u to vreme imao puno reprezentativaca Čehoslovačke, koja je bila aktuelni vicešampion sveta iz Čilea, eliminisavši usput u polufinalu i našu reprezentaciju. Igrači kao što su Vrana, Mraz, Taborski, Mašek, Tihi, Migaš, Pospihal i najbolji među njima – Andrej Kvašnjak, ulivali su veliku dozu poštovanja za sve evropske timove.
Da je tako, potvrdilo se već u prvom meču 2. marta u Pragu na stadionu Letna. Iako je Partizan poveo već u 15. minutu golom Hasanagića, domaćini su pregazili crno-bele do kraja sa 4:1, a fenomenalni Kvašnjak im je spakovao tri gola. Treba napomenuti da u Pragu nije bilo Šoškića na golu, Bajića, Bečejca (crveni karton iz Bremena), Kovačevića i Galića (služio je JNA).
Svi navijači Partizana pomislili su posle meča u Pragu, da je put kroz Kupa šampiona završen, a revanš revanš meč 9. marta 1966. na stadionu JNA obična formalnost. Da tako ne bude, pobrinuli su se stručni štab i momci u crno-belim dresovima, kao i 50.000 duša na stadionu (Neki navijači su na tribine ušli tako što su im sa Juga drugari spustili one konopce na kojima smo vežbali na časovima fizičkog vaspitanja, pa uz konopac do tribine. Toliko se tada voleo fudbal…).
U to rano martovsko popodne, Partizan se uzdigao iznad svojih mogućnosti i pregazio Čehoslovake sa 5:0, a taj meč ostao je zabeležen u istoriji Partizana. Teško je bilo verovati da 11 igrača u trenutku izuzetne inspiracije mogu nešto realno da učine, počinjući utakmicu sa hendikepom od tri gola razlike. Uspeti – značilo je ostvariti čudo i čudo se i dogodilo…
Partizan je startovao taktički vrlo zrelo, bilo je jasno svakom od onih 50.000 duša prisutnih na stadionu JNA da je prva runda dobijena na samom početku i da je Partizan psihički jači partner. Brzo vođstvo samo je učvrstilo rešenost crno-belih fudbalera. Sparta je bila nadigrana. Golovi nisu bili plod slučaja ili greške Čehoslovaka, već maštovitih kombinacija Partizanovog napada. Pored 5 golova, bugarski sudija Rumenčev (odlično je sudio) je poništio Hasanagiću, najlepši gol na meču, koji je ovaj postigao makazicama, navodno zbog nekog ofsajda od strane Kovačevića…
KEŠ 1965/66, revanš utakmica 3. kola (četvrtfinale)
PARTIZAN – SPARTA PRAG 5:0 (4:0)
Beograd, 9 mart 1966.
Stadion: JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Rumenčev (Bugarska)
Strelci: Kovačević 4. i 29, Vasović 23, Hasanagić 35. i 71.
PARTIZAN: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Davidović, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer.
SPARTA: Kramerijus, Kolar, Taborski, Migaš, Tihi, Vojta, Pospihal, Mraz, Kvašnjak, Mašek, Vrana.
Tekst preuzet sa portala Direktno.rs
