Može i srce da raspoluti, a čovek nastavi da živi… kao što će večeras, posle nikšićkog duela Rudara i Partizana, igrač neprolazne vrednosti oba kluba, Damir Čakar.
– Drago mi je zbog međusobnog meča, ipak, ostavio sam neki trag i tamo i ovamo, kao igrač i funkcioner. Prve fudbalske korake sam načinio u Rudaru, igrački nasledio strica i oca; nezaboravnih sedam godina proveo u Partizanu. Dovoljno za podsećanje na nezaboravne dane, najlepše uspomene. Predivne priče sinovima, kad odrastu.
Setno, u dahu prebira sećanja onovremeni fudbalski gromovnik dinamitne levice. Uzgred, žali za spektaklom pod Golubinjom.
– Šteta što se utakmica ne igra u Pljevljima, krcatom stadionu u najlepšem delu grada. LJudi vole klub, vazda gospodski i trenutno vodeći na crnogorskim prostorima. Biće i u Nikšiću veličanstvena atmosfera na tribinama, nadam se, i zanimljiva utakmica. Partizan je apsolutni favorit, samo moraće tehničko-taktičku dominantnost da potvrdi na terenu. Rudar, očekujem, pružiće dostojanstven otpor, sve drugo bila bi velika senzacija!
Zamislio se nad pitanjem: navijaće za pljevaljski klub ili beogradski.
– Mnoge interesuje, poslednjih dana… Odgovor nije jednostavan, naprotiv. Živim u Pljevljima, rekoh već, i porodično vezan za Rudar. Otud, razumljivo, matični klub nosim u srcu. Isto i Partizan, nadam se, svetu ne bi trebalo da objašnjavam i koliko vezan.
Nije, ipak, ostao dužan konkretnog odgovora. Originalnog, uz karakterističan gromki osmeh:
– Podeliću poluvremena, kao u oproštajnoj utakmici ha, ha… Nek` bolji pobedi, mada mislim da je – Partizan. Sve drugo, kazao sam, bilo bi iznenađenje. Spektakularno!
