– U Albaniji su veoma fini prema meni, zauvek sam zahvalan za pasoš. Međutim, ovde imam porodicu, prijatelje, saigrače sa kojima idem u „rat” svaki dan, ovde mi se više sviđa – kaže košarkaš Partizana
U Srbiji ljudi puno polažu na hranu, ponosni smo na naša jela. Koje je vama omiljeno a da ne kažete ćevapi?
– Ne, ne. Znam da volite da jedete, bio sam u mnogim restoranima, nekoliko mi se baš sviđa i jednostavno, uživam i u hrani, kao i u svemu otkako sam ovde.
Da li ste probali burek, sarmu ili neke takve stvari?
– Da, kad je nekom rođendan, obično donese nešto takvo u svlačionicu. Veoma mi se sviđaju i jedno i drugo.
Znate li šta je slava?
– Saigrači mi pričaju o tome, mislim da je to veoma kul. Još nisam bio ni na jednoj slavi.
Kako ste se prilagodili načinu života ovde?
– Prošle godine bio sam u Kini, većinu vremena sam proveo u „mehuru” i bez porodice. Međutim, godinu dana pre toga bio sam u Francuskoj, tako da mi je ovde veoma slično. Moj sin ovde trenira i košarku, doduše, još je mali za Partizan, ali je u Dinamiku.
Kako jedan Amerikanac, stranac, uspe da dođe do toga da zaigra za neku malu evropsku reprezentaciju poput Crne Gore, Makedonije, Gruzije… Vi ste reprezentativac Albanije?
– Prve godine kad sam bio u Italiji, trener mi je bio Albanac. Igrao sam dobro, pa me je on pitao da li bih zaigrao za njegovu reprezentaciju. U to vreme nisam znao šta to znači, pa sam rekao da ću razgovarati s agentom, te sam odlučio da pristanem. To je za mene značilo da dobijem evropski pasoš kako bi tim mogao da ima još Amerikanaca pored mene. Bila je to puka slučajnost.
Mnogi u Srbiji imaju predrasude prema Albancima – gde vam se više sviđa, tamo ili ovde?
– U Albaniji su veoma fini prema meni, zauvek sam zahvalan za pasoš. Međutim, ovde imam porodicu, prijatelje, saigrače sa kojima idem u „rat” svaki dan, tako da bih morao da kažem da mi se ovde više sviđa. Više volim Srbiju.
Koji trofej ove sezone bi se našao u kategoriji „vlažni san”?
– Da budem iskren, važni su mi svi. Svi u klubu žele titulu u ABA ligi i Evrokupu, a i blagoslov je imati najboljeg trenera u Evropi. Pomaže nam svima, zahvalan sam što sam ovde. Čast je raditi za Obradovića, sjajna je osoba i van košarkaškog terena, a na njemu je veliki učitelj. Mnogo sam naučio ovde, što mogu da koristim do kraja života gde god budem otišao – zaključio je Mur.
Originalni članak: Objektiv.rs