Partizan je opet proćerdao dobijenu utakmicu što je so na ranu, ali to nije plod loše igre, nego nenaviknutosti pojedinih fudbalera, a takvih ima u svim klubovima na svetu, na neke situacije
Partizanu se za nedelju dana već drugi put dogodilo da mu se u rukama polomi skupocena vaza. U Hagu je vodio protiv AZ-a 2:0, pa je u poslednjih desetak minuta primio dva gola, i to s igračem manje, što je značilo i zbogom šesnaestini finala Lige Evrope.
Prekjuče je kod kuće, u našem prvenstvu, takođe vodio 2:0 protiv Napretka, ali je izgubio 3:2. Opet je dva gola primio na samom kraju. I na jednoj i na drugoj utakmici imao je izvanredne prilike da povede s većom razlikom koja bi bila nedostižna za protivnika.
Postavlja se pitanje da li je to izgubila odbrana ili napad nije pobedio?
Oni koji odlučuju u Humskoj napraviće ogromnu grešku ukoliko se povedu za golim rezultatima. Partizanovi neuspesi u ovoj sezoni nisu posledica loše igre. Štaviše, protiv Napretka se čak videlo i poboljšanje u odnosu na skorašnji period.
Igrači iz napadačke linije više ne stoje, nego pritrčavaju onome iz veznog reda koji ima loptu, prime je, oslobode se svog čuvara, proigraju saigrača…
Kada je previše protivničkih igrača da se odigra dupli pas ili da se doda na kratko rastojanje, lopta se prilično precizno i, što je najvažnije, svrsishodno prebacuje na sasvim drugu stranu, gde je prazniji prostor.
Takvom igrom Partizan stvara šanse. To je danas retkost, pa i kod najvećih timova, da se sopstvenom igrom stvaraju prilike. Najčešće se pritiskom na protivnika, disciplinovanijim pristupom, profesionalnijim odnosom, većom motivacijom i slično suparnik natera na neku, manju ili veću, grešku, pa se to iskoristi.
Zbog toga se dogodi, na primer, da Totenhem primi kod kuće sedam golova od Bajerna, a da potom Bajern smeni trenera, jer mu na ostalim utakmicama ne ide.
Partizan ne iskorišćava svoje šanse, ali to je već zanatska stvar i popraviće se. Njegovi igrači kad budu oči u oči s golmanom pucaju iz prve. Kad bi se navikli da ga prebace imali bi neuporedivo veće izglede da pogode mrežu, a ne njega ili stativu.
U fudbalu je umetnost da se dođe do šanse. Partizan ih stvara i to je istinski uspeh trenera Miloševića.
Partizanova odbrana u najvećem delu utakmice odlično dejstvuje. Protiv AZ-a, na primer, bila je besprekorna sve dok trener Holanđana slanjem svih raspoloživih snaga u napad, pošto više nije imao šta da izgubi, nije stvorio haos u kojem se ni trener, a ni igrači „crno-belih” nisu snašli.
Protiv Napretka je odbrana pod lupom zbog poraza i to je uvek tako kad Partizan, a i Crvena zvezda, ne pobede. Da nije bilo kobnog finiša po „crno-bele” niko se ne bi sećao da je i u prvom poluvremenu golman Stojković ostajao na cedilu.
U svim slučajevima, uključujući i onaj kada je prvi put matiran, opasnost je nastajala kada je lopta s krila prenošena na drugu stranu. Partizanovi štoperi u tim okolnostima nisu imali „osigurana leđa”. Kad se uoči odakle duva vetar nije teško da se napravi zavetrina.
Partizan, dakle, suštinski nema problema sa strategijom ili taktikom. Njegov peh je pojedinačna nedoučenost ili, bolje rečeno, nenaviknutost pojedinih fudbalera da, recimo, dok im lopta leti u susret, ne gledaju samo u nju, nego da pogledaju oko sebe za šta je potreban treptaj oka.
Tada ne bi slali loptu u korner bez preke potrebe, posle čega prime gol (kao drugi protiv Kruševljana), ili da u bezopasnoj situaciji izbiju loptu koja ide njihovom golmanu pravo u ruke…
Ima propusta i u napadu. Kada bi, dok je lopta pod njihovim nadzorom, podigli glavu da vide da li je neki saigrač u boljoj poziciji od njih, pa da mu dodaju, ili da načine takav pokret da se iz aviona vidi da će da odigraju ovo, a odigraju nešto sasvim drugo, jer su prethodnim postupkom sakrili svoju pravu nameru.
Dabome, potrebni su živci od čelika i uverenje jako kao gejzir da se ne poklekne pred rezultatima, koji su nusproizvod u stvaranju prave fudbalske igre, a takođe i pred pritiskom onih, koji neće ili ne umeju da vide dalje od ishoda današnje utakmice, pa obasipaju pohvalama kad je pobeda plod srećnih okolnosti, a ne shvataju da su neki porazi etape u unapređivanju igre.
Tekst preuzet sa portala Politika
