Partizanu je neophodan novac za renoviranje tima u sklopu jačanja shodno viziji Sava Miloševića, u Srbiji se klupska kasa najčešće puni na dva načina – transferima i nagradom UEFA za dostignuća u evropskim takmičenjima.
Stoga, crno-belima je, pogotovo sad kad su iskoristili pomoć države za dobijanje licence, ostala samo prva varijanta – prodaja igrača.
Logično: epitet „zlatnih koka” najlakše je prilepiti najboljima iz prethodne sezone i fudbalerima sa „najsvežijom” krštenicom. Otud, Parni valjak bi najviše finansijski profitirao otisnu li se preko granice najbolji strelac Rikardo Gomeš i Strahinja Pavlović, najnoviji vunderkind s fabričke trake u „Zemunelu”.
Nedavno, po osvajanju Kupa Srbije, generalni direktor Miloš Vazura prozborio je „koju” o obojici:
– Rikardo je tu, miran, ide da se odmori. I, da znate: pitao je kad da se javi! Za Pavlovića ima mnogo ponuda, može da se dogodi da to bude i najveća prodaja otkad sam u Humskoj. Međutim, jako je mlad, zašto bismo ga uopšte sad i prodavali?
I iz ovoga se nameće: izgleda da je idealan tajming za „zeleno svetlo” vođi navale: takmičarsku 2018/19. krunisao je sjajnom statistikom, posle atributa najboljeg igrača Druge lige Portugalije (Nasional) pokazao je da može da trese mreže i u kontinuitetu. Pritom, izgleda i da je kod reprezentativca Zelenortskih Ostrva sve vidljivije saznanje da je prerastao srpsku elitu i da je vreme za novu evropsku epizodu.
Saznajemo, za potpisnika na čak 26 egzekucija za Parni valjak (20 u prvenstvu, dve u kupu i četiri u Evropi) postoji interesovanje klubova iz arapskog sveta, sposobnih i da dobrano otvore novčanik.
Partizan je, baš kao i prvih dana februara kad je, maltene, bio završen Rikardov transfer u Saudijsku Arabiju, odredio i donji prag cene – četiri miliona evra. U Humskoj, interesantno, veruju da bi mogli da dobiju i više.
Izvor Sportski žurnal
