Umesto da u Zaječaru, protiv gradskog rivala s Karaburme, „razvedre” nebo nad sobom Partizanovi fudbaleri upali pod gradonosni oblak. – S dubokim ranama u „večiti derbi”
U nastavku našeg fudbalskog prvenstva Partizan, umesto da veselo zažubori kao planinski potok pretvara se u ponornicu, koja ponire sve dublje. Izgubio je u Zaječaru od Beograda s 3:2, iako je vodio s 2:1.
Posle neuspešnih probnih snimanja u Evropi, gde se nije izborio ni za mesto statiste u masovnim scenama (grupne faze u Uefinim ligama) i njegova uloga u našem šampionatu preti da postane sporedna. One tri uzastopne pobede na početku (Napredak 1:0, Jedinstvo 4:0 i Železničar 2:0) ispostavlja se da, sem bodova, ništa značajnije nisu donele. Igra se nije popravila, samim tim ni samopouzdanje nije moglo da se podigne na željenu visinu, iz lekcija u međunarodnoj areni (Dinamo iz Kijeva 2:6 i 0:3, Lugano iz Švajcarske 0:1 i 2:2 i Gan iz Belgije 0:1 i 0:1) nije izvučen nikakav nauk, pa su snovi košmarni i na domaćim jastucima (IMT 0:0, Vojvodina 0:0), što posle okršaja s „plavo-belima” s Karaburme već prerasta u film strave i užasa.
Izgubljeni bodovi i nisu najveća nevolja. Muka je, i to nesaglediva, što nema nikakve naznake da će nešto da se poboljša. Prolaze već godine, kupuju se i prodaju igrači, menjaju treneri, ali iskoraka nema. Čak i kad se dešavalo da se učini nekakvo čudo (dobijanje praktično izgubljenih utakmica, iskorak u Evropi) ispostavljalo se da je to bio splet srećnih okolnosti, a ne čvrst temelj za buduće uspehe.
Partizanovi igrači, ma s koje strane sveta da su došli, vrlo brzo se uklapaju u sredinu i gotovo da nema onoga ko nije izumeo neku novu neshvatljivu grešku za profesionalca. Na poslednjoj utakmici je Jurčević, po čijem se dolasku činilo da nije sklon oscilacijama, bio ključan igrač kod sva tri primljena gola.
Kod prvog se nije odvažio da napadne Ovusua, nego se „organizovano povlačio” u sopstveni kazneni prostor, čime mu je omogućio da dođe u priliku za šut iz srca šesnaesterca. Drugi gol je postignut iz penala, dosuđenog pošto ga je lopta pogodila u ruku. Preletela ga je lopta, a „njegov igrač” Mituljikić je glavom šutirao ka golu. Treći gol je pao opet zato što je Partizanov levi bek bio dezorijentisan. I tada je zaboravio na protivničkog fudbalera iza svojih leđa, što je Stojilković iskoristio.
I Mujakić je počeo da gubi pribranost. Iz čista mira je poklonio loptu u zoni šuta, ali je tada golman Jovanović spasao „crno-bele” odbranivši dva uzastopna Momčilovićeva udarca.
Do okršaja s gradskim rivalom Partizan nije primio nijedan jedini gol u prvenstvu. Sada čak tri. Jedino koliko-toliko utešno iz ovog susreta za „crno-bele” je to što su posle dužeg vremena dali gol. Oba su pala iz igre, posle akcija, ali to nije bilo dovoljno ni za bod.
Istakao se Zubairu centaršutem za prvi gol i kasnije pogotkom, ali je u drugom poluvremenu zamenjen. Natho mu je dalekometnim dodavanjem omogućio da bude strelac, idealnu priliku je stvorio Đorđu Jovanoviću, odličnu i Zahidu, ali oni nisu pogodili metu. Da jesu ishod bi bio drugačiji, jer bi sredinom drugog poluvremena Partizan poveo s dva gola razlike. Potom je i Natho izveden s terena pre kraja.
Stanojević je protiv Beograda izveo sastav, koji je bez pravog centarfora dao dva gola (desni bek Filipović se u 15. minutu izvanredno snašao kao klasičan napadač, pa je glavom doneo prednost Partizanu). Rokade u drugom delu nisu donele željeno. „Crno-beli” su po ko zna koji put računali s tim da će da sačuvaju minimalnu prednost, ali se opet pokazalo da za to nisu kadri.
U takvoj situaciji, kad se čini da se gasi i poslednji ugarak, trener Partizana treba da smisli čime da rasplamsa žar, koji, možda, još negde tinja u pepelu i to protiv, reklo bi se, vatrostalne Crvene zvezde, osokoljene ulaskom u Ligu šampiona i ubedljivo vodeće u našoj ligi. A protiv nje Partizanu ionako ne cvetaju ruže.
Izgleda da „crno-beli” u „večitom derbiju” nemaju u šta da se uzdaju izuzev u svoj stadion. Ipak, u fudbalu je svaka utakmica priča za sebe i ne mora da ima nikakve veze s prethodnom, ma kakva da je ona bila. Ovakvi susreti mogu da probude ono što ostane uspavano u duelima s rivalima manjeg značaja, kao što se neki put baš od prevelike želje sagori i pre početka.
Partizan je protiv Beograda u dobrom delu utakmice nagoveštavao da može više nego što je dosad postizao. Pored dva gola iz akcije stvorio je i nekoliko šansi čime u minulom delu sezone i nije mogao baš da se pohvali. To je, nesumnjivo, izvesno ohrabrenje. Protiv silnih „crveno-belih” toga, možda, neće biti, bar ne u tolikoj meri, ali ono što sigurno može i mora to je da ne pravi neizazvane greške kao Jurčević protiv „plavo-belih” zbog kojih je prosuto sve što je s mukom, ali zasluženo skupljeno, ili Mujakić što nije došlo na naplatu zahvaljujući golmanu. Ako ne ukopaju sami sebe mogli bi i da kako-tako izrone negde.
Originalni članak Politika.rs
