Košarkašica Partizana Branka Luković kroz religiju upoznala životne vrednosti
Ona je iz čuvene košarkaške porodice, a njeno prezime dobro je poznato svima koji su na „ti” sa igrom pod obručima. Tamo gde je stao tata Ljubisav, nastavila je sa braćom Urošem i Markom.
Branka Luković (26) je drugačija. Atipična skroz. Znate već kako to ide sa sportistima, svi hoće napolje, u inostranstvo, tamo, kažu, teče med i mleko. Međutim, zgodna plavuša je letos, posle šest godina provedenih van Srbije, nakon igranja u nekoliko evropskih klubova, od kojih izdvaja Bamberg i Valensiju, stavila prst na čelo, razmislila i rekla – dosta, vratila se kući, roditeljima i Partizanu.
RELIGIJOM DO ŽIVOTNIH VREDNOSTI
“Nikada me novac nije zanimao. Nema tih para koje bi mi zamenile sreću koju imam sa porodicom ovde u Srbiji”, kaže Branka, košarkašica kluba iz Humske, na početku božićne priče za štampano izdanje Objektiva.
Najradosniji hrišćanski praznik provešće u krugu porodice, ali je zbog jedne stvari baš neraspoložena:
“Najviše na svetu bih volela da za Božić svi budemo zajedno, ali to nije moguće zbog Uroševih i Markovih obaveza u Mornaru i Splitu. Ovo je deseta godina kako nismo na okupu, a sve bih dala da je drugačije. Zbog toga sam baš tužna, jer mi u kući baš držimo do hrišćanskih praznika. Ove godine bićemo zajedno tata, mama i ja”.
Posle porodice, religija je važan segment u životu Branke Luković.
“Vera mi je mnogo pomogla u životu, mislim da sam kroz religiju videla koje su to neke životne vrednosti. Ne radim to da bi se pričalo: ‘E, Branka posti, Branka ide nedeljom u crkvu’… Smatram da to donosi neki unutrašnji mir i meni i mojoj porodici, i Bogu sam zahvalna što sam pronašla pravi put, put koji smatram ispravnim”.
BOLJE BITI U MIRU NEGO U PRAVU
Na njenim Instagram storijima često se mogu pročitati citati patrijarha Pavla, Irineja, Amfilohija, vladike Nikolaja Velimirovića…
“To su neke stvari koje me vode kroz život, koje pročitam i koje pokušavam da usadim drugima. Eto, koliko puta mi se desilo da uđem sa nekim u diskusiju i onda se prisetim mudrih reči: ‘Bolje biti u miru nego u pravu’ i onda kažem tamo nekom: ‘Jeste, u pravu si’, ne zato što je u pravu, nego da ne narušavam neki svoj mir. I zato objavljujem rečenice naših mudrih glava i smatram da svi možemo mnogo toga da naučimo”.
Superatraktivna Branka otkriva da li joj je to kroz karijeru pomagalo ili odmagalo.
“U principu, nikad mi nije odmagalo, nikada nisam imala neke neprijatne scene. Uglavnom svako voli da ima neku zgodnu košarkašicu u svom timu, to je neminovno. Kad god sam prelazila u neki klub, uvek je to bilo propraćeno slikama, a i moje prezime je uvek odzvanjalo tamo gde bih igrala, tako da, iskreno, uvek mi je samo pomoglo”.
Da li je za sve ove godine bavljenja sportom bilo nepristojnih ponuda? Konkretno, da li te je muvao neki trener? Saigračica, možda?
“Nikada nisam imala takvo iskustvo. Moguće da sam imala sreće, jer sam igrala u većim klubovima, u kojima do toga ne može da dođe. Uvek sam stavljala do znanja ko sam i šta sam, sa tim nekim određenim stavom, a i to što sam veliki pravoslavac je njima stavljalo do znanja kako sam orijentisana, kako se ponašam, kako sam vaspitana i kako treba da se ophode prema meni”.
10 godina je imala kada je prvi put uzela loptu u ruke
8 Brankin srećan broj
1,88 visina košarkašice Partizana
2013. igrala za reprezentaciju Srbije na EP igračica ispod 18 godina
9 klubova u karijeri
12 drag broj pošto joj je mama rođena 12. avgusta
Nataša je heroina
Nataša Kovačević, kuma, nerazdvojne ste, idete svuda zajedno…
“Posle svega što je prošla, moja Nataša je zaista heroina nacije. To što je ona izgurala posle teške saobraćajne nesreće i kako je sve prevazišla, ne znam da li bi uspelo 0, 00001 ljudi, i zaista sam ponosna na nju. Mi se družimo od malih nogu, jer su naša braća igrala u KK Torlak, i kad su oni igrali mi smo sa tribina navijale, skakale, igrale se, družile. Tada smo imale desetak godina. Krenule smo zajedno i u školu, Sportsku gimnaziju, posle smo zajedno igrale i u Voždovcu…”
Šminka na terenu: Događalo se
Da li izađeš našminkana na teren i furaš neke trendove sportistkinja 21. veka?
“Jako retko. Dogodi se ponekad, ali baš baš retko. Smatram da su sport i teren jedno, a izlasci i autfit za provod nešto sasvim drugo. Trudim se da to ne miksujem. I to može da se vidi na mojim profilima. Sportski deo priče je ispraćen onako kako treba da bude, a opuštanje, odmor i slično… Nije mi frka da objavim i neke fotke sa plaže u kupaćem. Zaista nemam problema zbog toga. Ako i neko koga ne poznajem odreaguje, ne ulazim u konverzaciju. Iskuliram”.
Nema muvanja na Insta i Fejsu
Kako se braniš od frajera na društvenim mrežama?
“To je bar lako. Insta, Fejs, Tviter i slično mi ne služe za tako nešto. Uvek dobro razmislim šta ću da objavim, i pokažem samo ono što želim da ljudi vide. Ima, ne mogu da kažem da nema i svakakvih poruka, ali ja ih i ne otvorim, tako da oni koji na taj način pokušaju da kontaktiraju sa mnom ne ostvare efekat kakav bi želeli da postignu”, dovršila je Branka svoju priču za štampano izdanje Objektiva.
Tekst preuzet sa portala Objektiv.rs
Autor:Vuk Žarić
