I poslednjeg Nikolićevog
Fudbaleri Partizana
Deo navijača će kazati da Partizan ne izgleda ubedljivo kao jesenas, struka će uzvratiti kako je učinak fenomenalan. Istina je taman na polovini, jer su crno-beli konkurentni za titulu kao što nisu bili minule četiri godine, ali su im „akcije“ na superligaškoj berzi pale posle poraza u večitom derbiju i kiksa u duelu sa kruševačkim Napretkom. Mada se i dalje visoko kotiraju.
Toliko da su u „Zemunelu“ uvereni kako imaju resurse da se u završnici prvenstva osame na prvom mestu i osvoje trofej(e). Za tako nešto im je potreban niz pobeda, u šta veruju svi: igrači, treneri, rukovodioci, navijači. I zbog čega je u sportskom centru crno-belih formiran pakt za titulu, dogovor da se sezona izgura do kraja kao što je i počela. Pobednički.
Stariji i(li) uticajniji fudbaleri aktuelnog kadra zagovornici su ideje da je moguće dobiti sve utakmice do spuštanja zavese, što bi značilo i prestizanje Crvene zvezde. Zato su minulih dana formirali ideju oko koje su okupili sledbenike: svaki naredni meč je finale. I tako sve do poslednje sedmice maja, kad će se, verovatno, rešiti pitanje prvaka.
Na ovakav epilog, između ostalog, upućuje prošlost. Bliska i daleka.
Prvotimci crno-belih su u prethodnoj sezoni nanizali 19 trijumfa! Brojali su od poslednjeg dana oktobra 2020. do 3. aprila 2021. I to je manje-više isti ovaj kadar, sa Zdjelarom, Nathom, Markovićem, Jojićem, Miljkovićem, Vujačićem… Njihova deviza je „ako smo mogli jednom, možemo opet“. Tad usred sezone, bez efekta na ishod, ali su uvereni da tako nešto mogu da repriziraju. Pogotovo što je na programu deset susreta manje. Doduše, zahtevnijih.
Poslednju veliku seriju autorizovao je Aleksandar Stanojević i to je adut na koji u Humskoj i te kako računaju, baš kao što i se sadašnji trener uzda u oporavljene Ljubomira Fejsu, Aleksandra Miljkovića i Ivana Obradovića, u nadi da će pomoći ekipi pred poslednja dva kola osnovnog dela prvenstva i još sedam u plej-ofu.
Ova situacija neodoljivo podseća na onu iz finiša sezone 2007/08. I tad su iza Partizana bile dve sušne sezone, takođe je na klupi sedeo čovek koga su Grobari obožavali (Slaviša Jokanović), tim nije imao istoriju osvajanja pehara, pritisla ga je Crvena zvezda, ali je Parni valjak odoleo. Početkom aprila 2008. odigrao je samo 1:1 sa Vojvodinom i dozvolio večitom rivalu da mu se primakne na samo tri boda. I tad je zasedalo „veće“ u „Zemunelu“, dogovorilo se da odbije nalete tadašnjeg prvaka i pobedi sve utakmice do kraja.
„Sad će se videti ko je ko, od kakvog materijala smo napravljeni. Da li jesmo ili nismo za titulu“, govorio je tih dana Antonelo Žuka, jedan od pokretača tima.
Odgovor je bio brutalan: prva naredna utakmica značila je slavlje na Marakani u polufinalu Kupa Srbije (3:2) i početak trijumfalnog niza. U prvenstvu su savladani čačanski Borac, Čukarički, lučanska Mladost, Smederevo, Banat, OFK Beograd, kulski Hajduk i u „velikom finalu“, Napredak u Kruševcu, golom zadnjicom Lamin Dijare, da bi u međuvremenu Senelagac postigao het-trik u finalu kupa protiv Zemuna i bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje duple krune.
Partizanu je ovog proleća za realizaciju ambicija potreban jednako raspucani napadač, kakvog ima u liku Rikarda Gomeša. Podudarnost: i te 2008. je dobio poslednjih devet utakmica u sezoni, uključujući i finale kupa. Baš koliko mu je potrebno u ovoj da bi, bez obzira na rezultate konkurenta, prvi prošao kroz cilj. A to zahteva, sva je prilika, i pobedu u 167. večitom derbiju, zakazanom za 17. april, na početku plej-ofa.
Kako se reaguje u tim situacijama znaju Marko Jevtović, Bojan Ostojić, pa i Nemanja Stevanović, akteri poslednjeg dugačkog niza vrednog pehara. U proleće 2017. tim čiji su bili članovi ostvario je čak 14 vezanih pobeda u prvenstvu. Najslađu među njima na stadionu „Rajko Mitić“ (3:1), što je otvorilo put ka konačnom slavlju.
Ti primeri – Jokanovićev i Nikolićev – toliko su upečatljivi, jer su samo njih dvojica od raspada SFRJ pokazala sposobnost snalaženja da u napetim završnicama sezone vežu najmanje po devet pobeda. Bilo je slučajeva kad se osvajala titula bez poraza (Vladimir Vermezović), pobedama u derbijima (Aleksandar Stanojević i Vuk Rašović), zadržavanjem prednosti u odnosu na večitog rivala (Zoran Milenković), ali za poslednje tri decenije jedina dva slučaja kad se dugačkom serijom stizalo na tron stoje kao svetionik aktuelnoj generaciji. Jer, kako reče baš Marko Nikolić.
„Nekad mora i prvi put da se osvoji. Tad je najslađe“.
Originalni članak: Mozzart sport
