Partizanovi fudbaleri su u Bačkoj Topoli najavili da su završili zimski san, ali su ispoljili i slabosti zbog kojih je tok utakmice mogao da bude drugačiji
Коначно разлог за радост: славље фудбалера Партизана у Бачкој Тополи (Фото Бета/М. Метлаш)
Po izletu u Bačku Topolu mogli bi da se pomisli da su Partizanovi fudbaleri završili sa zimskim snom. Od novembra prošle godine, kada je, zbog Svetskog prvenstva, ranije, nego ikada završena jesenja sezona, „crno-beli” nikako da se rasane.
Razumljivo je da se desi loš dan, da lopta neće, da protivnik bude bolji, ali oni ove godine nisu ličili na sebe, na tim koji se pre toga, čak i kada je izgledalo beznadežno, nije predavao, nego je cedio i poslednji atom snage da okrene vodu na svoju vodenicu. Tu i tamo bi ovog fudbalskog proleća blesnula poneka iskrica, ali nije imala šta da raspali. Partizan je bio bez ikakvog žara, sagorele su mu ideje, nesigurnost se uselila u njegove redove i širila kao zaraza.
Prvomajski okršaj s TSC-om, međutim, bio je pravi praznik za „crno-bele”. Protiv suparnika, koji je zaposeo mesto sa koga se ide u kvalifikacije za Ligu šampiona, postigao je rezultat i, što je još važnije, prikazao igru za kojom je žudeo. Pobedio je u gostima s 3:1 i time najavio da nije rekao svoju poslednju reč u ovom prvenstvu.
Potvrdilo se da mu odgovara protivnik, koji igra otvoreno. Dok protiv onih, koji mu prepuste inicijativu ne ume da se snađe u gustim uličicama i često završava u ćorsokaku, dotle protiv onih, koji bi da diktiraju igru ostavlja mnogo bolji utisak. Tako je čak i protiv Crvene zvezde, koju nije pobedio ni na jednoj od tri utakmice u ovoj sezoni, ali je bio ravnopravan i čak imao uzlete da nadvisi tim, koji ne zna za poraz. Kad protiv njega igraju otvoreno, onda na protivničkoj polovini kao da se otvori autoput za njegove protivnapade, što je sada vrlo lepo trasirao Natho.
Tim iz Bačke Topole je, kako i dolikuje onome ko bi da doskoči do Lige šampiona, ušao u meč ne samo s namerom da pobedi „crno-bele”, nego i da ih nadigra. Uprkos zasluženoj pobedi bili bi preterano da se kaže da je Partizan očitao lekciju TSC-u. U ravnopravnoj igri gost je iskoristio svoje prilike, a domaćin nije i to je presudilo.
Ekipa iz Humske je s mnogo više volje nego na prethodnim utakmicama ušla u okršaj i nije je gubila ni kada je pretilo da će stvari da krenu naopako. Naročito posle izjednačenja, kome su Beograđani sami doprineli. Najpre su dopustili da lopta s centra, po sredini igrališta, pravolinijski stigne do ivice kaznenog prostora. A kad je slobodan udarac izveden Jović je zaboravio zbog čega se vratio u svoj kazneni prostor, kao okamenjen je gledao kako lopta od dalje stative mili ka onoj kod koje je stajao, što je Jovanović iskoristio.
Mladi Partizanov igrač se iskupio vrativši vođstvo svom timu na početku drugog poluvremena. Bilo je slično kao kod izjednačenja, samo što je sada on naplatio kaznu. Nathov šut je golman odbio pravo njemu na noge, a on je uradio ono što treba.
I prvi i poslednji gol „crno-beli” su postigli iskoristivši nesmotrenost protivnika. U prvom je Belić ukrao loptu Stojiću u opasnoj zoni, onda se Jović, koji je posle dužeg vremena bio nadahnut u napadu, ispetljao iz zagrljaja dvojice čuvara, a na kraju je Gomes iskoristio što je Ćalušić okasnio i posle tri utakmice bez pogotka Partizan je imao čemu da se raduje. Pobedu je obezbedio bek Filipović, koji je iznenađujuće dobrim udarcem izborio korner, a po ubacivanju lopte iz ugla bio vešt kad je ona spletom okolnosti došla do njega.
Ali, bilo je trenutaka kada je neverovatno kako se domaći igrači nisu snašli. Jednom je čak Saničanin odbio loptu, koja je išla u gol. I pored mnogo većeg požrtvovanja preostaje da se vidi da li su se Partizanovi fudbaleri posle višemesečnog spavanja konačno probudili ili su se samo promeškoljili i okrenuli na drugu stranu. A u takvoj su situaciji da više ne smeju da pomisle ni da dremnu posle ručka.
Originalni članak Politika.rs
