Bilo mi je jako teško, preteško, kad sam video transparent. Pokušavam da shvatim da je sve cena onoga što želim. Razumem navijače, dao sam im povod…”„Znao sam da će tako biti, možda ne u ovoj meri, ali, bio sam spreman da istrpim jer sam odavno želeo da dođem u Partizan…”„Znate da sam kao dete već bio u Partizanu?”„Otac mi je ispunio rođendansku želju i 19. jula 2007. doveo u Beograd na utakmicu Partizan – Zrinjski 6:1. Bio je to poklon za rođendan, ustvari prvi deo poklona, drugi, želeo sam da se slikam sa fudbalerima Partizana. Prespavali smo u Beogradu i sutradan otišli u Zemunelo, ali portir na rampi nije hteo da me pusti unutra. Molio sam, preklinjao, nije hteo ni da čuje. Verovao sam da ću možda sutradan imati više sreće, ali ponovo je radio isti čovek… Pošto nije hteo ni da čuje, rekao sam da hoću da treniram u Partizanu i tri meseca sam bio sa dečacima 1994. koje je tada trenirao Zvonko Popović…”
