Brnović oslobađa Mijatovića krivice za krizu u Partizanu

Piše: Volimpartizan.rs

Branka Brnovića poštujem — i kao igrača koji je nosio crno-beli dres i kao čoveka koji ne krije da mu je stalo do Partizana. Kada u razgovoru za Kurir kaže da Mijatović nije problem, da su finansije kočnica, da ljudima u finansijskom sektoru treba postaviti pitanja — sve to ima svoju logiku. Ali logika se lomi na jednom mestu: ko je birao trenere? Ko je doveo prvog, pa drugog, pa trećeg šefa stručnog štaba u jednoj sezoni? To nisu odluke finansijskog sektora. To su sportske odluke. I za sportske odluke u Partizanu odgovoran je Predrag Mijatović. Koliko god to bilo neprijatno, tu činjenicu ne može da izbriše ni prijateljstvo, ni poštovanje, ni Mijatovićeva biografija iz Real Madrida.

Brnovićev argument o finansijama Partizana — gde ima pravo

Da budem fer prema Brnoviću — deo njegovog argumenta stoji. Partizan ima ozbiljan finansijski problem i to nije tajna. Razlika u budžetima između Partizana i Zvezde je groteskna. Brnović to ilustruje jednom rečenicom koja boli koliko je tačna:

“Arnautović vredi kao čitav Partizan!”

I kada kaže da neko u finansijskom sektoru ne radi posao, to je ozbiljna optužba:

“Niko da pomene i pita zašto ljudi koji su u FK Partizan zaduženi za finansije ne rade svoj posao. Zašto dosad nisu obezbedili novac?”

Ovo je legitiman pravac kritike. Ali Brnović ovde pravi jednu stvar koja me smeta — koristi finansijski problem kao štit za Mijatovića. Kao da loše finansije automatski znače da sportski direktor nema nikakvu odgovornost za sportske rezultate.

Tri trenera u jednoj sezoni u Partizanu — čija je to odluka?

I tu dolazimo do srži mog neslaganja sa Brnovićem.

Partizan je ovu sezonu počeo kao jesenji prvak. Bod ispred Zvezde. Navijači su, s pravom, verovali da se nešto gradi. A onda — tri trenera u jednoj sezoni. Pad na sedam bodova minusa u odnosu na Zvezdu. Porazi od OFK Beograda i niškog Radničkog — timova od kojih Partizan ne sme da gubi ni u najgorim okolnostima.

Brnović to objašnjava nedostatkom novca:

“Da je novca, budite sigurni da bi Mijatović doveo kvalitetnog trenera.”

Ali ovo ne drži vodu. Izbor trenera jeste sportska odluka, i čak i sa ograničenim budžetom — odgovornost za TRI smene u jednoj sezoni pada na čoveka koji vodi sportski sektor. Nisi birao između Murinija i Kloppa. Birao si između dostupnih opcija, i nijedna nije funkcionisala. To je tvoj skor, tvoja procena, tvoja odgovornost.

Brnovićev argument o Damiru Čakaru to nesvesno potvrđuje — kaže da je Čakar “logično rešenje,” ne najbolje. Sam priznaje da su trenerski izbori kompromisi. Ali kad kompromis postane pravilo, a ne izuzetak, to nije više okolnost — to je obrazac loših sportskih odluka.

Logička greška u Brnovićevoj odbrani Mijatovića

Evo šta me najviše brine u celom Brnovićevom nastupu. On kaže:

“Predrag Mijatović je došao u Partizan… Kritikovali su i kada smo bili jesenji prvaci ispred Crvene zvezde. To nisu ljudi koji vole Partizan.”

Dakle, Brnović pripisuje Mijatoviću zasluge za jesenje prvo mesto. I u pravu je — ako je Mijatović zaslužan za sportske odluke koje su dovele do vrha jesenje tabele, onda mora biti odgovoran i za sportske odluke koje su dovele do prolećnog pada.

Ne možeš da biraš. Ili je sportski direktor odgovoran za sportski sektor — i za uspehe i za neuspehe — ili nije odgovoran ni za šta. Brnović pokušava da konstruiše verziju u kojoj je Mijatović zaslužan kad ide dobro, a žrtva okolnosti kad ide loše. To nije fer analiza. To je prijateljska zaštita.

Partizanovi mladi igrači — Mijatovićeva vizija i njen rizik

Jedan deo Brnovićevog intervjua zaslužuje pažljiv tretman — priča o mladim igračima. Brnović tvrdi da je Mijatović svesno odbio da proda Kostića, Vukotića, Simića, Dragojevića ili Ugrešića zimus, čekajući bolje ponude leti.

“Siguran sam da je mogao Mijatović ove zime da proda neke od klinaca, ali nije. Hteo je da izvuče veći novac na leto.”

Ako je ovo tačno, to je legitimna sportska strategija. Ali i strategija koja nosi ogroman rizik — jer ako leti ponude ne dođu u očekivanom iznosu, Partizan ostaje i bez para i bez rezultata. I opet, to je SPORTSKA odluka Predraga Mijatovića. Ako uspe — čestitke. Ako ne uspe — odgovornost.

Brnovićevo pitanje koje sam Brnović zaobilazi — legende i Partizan

Jedan momenat u intervjuu je istovremeno najiskreniji i najtužniji. Kada ga pitaju da li bi sam došao da trenira Partizan, Brnović se šaljivo izvlači, ali ispod smeha provejava frustracija:

“Četiri godine sam čekao poziv, bio strpljiv, odbijao i neke dobre ponude… Ali su se uvek pojavljivali drugi, sa manje staža i iskustva.”

I onda dodaje: “Nije to pitanje za mene, već za nekog drugog.”

Za koga, Branko? Za sportskog direktora koji bira trenere? Za Predraga Mijatovića? Brnović nesvesno opisuje posledicu istog problema koji odbija da pripiše Mijatoviću — loše sportske odluke u izboru stručnog štaba.

Brnovića poštujem jer je izašao i rekao šta misli — mnogi bivši igrači ćute ili govore samo ono što je bezbedno. On nije bezbedno igrao. Ali njegova odbrana Mijatovića ima jednu pukotinu koju ne može da zatvori: tri trenera u jednoj sezoni, jesenjeg prvaka u slobodnom padu, poraze od timova koje Partizan mora da tuče i sa pola tima. To nisu finansijski problemi. To su sportske odluke. I Mijatović, koliko god da ga volimo i poštujemo, ne može da bude odgovoran samo za dobro. Zanima me da li navijači koji su bliži unutrašnjim procesima u klubu vide ovo drugačije — jer možda postoji kontekst iza trenerskih smena koji ja sa strane ne vidim, a koji bi promenio sliku.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11

VolimPartizan.rs