Bez dileme najzvučnije ime Partizanovog prelaznog roka. Bio je član idealne petorke Evrolige u prošlosti, igrao je Barseloni, Armaniju, Valensiji… Odmah je dobio zvanje zamenika kapitena u crno-belom.
Američki centar Brendon Dejvis ima vrlo bogato evroligaško iskustvo i od njega se očekuje da od prve utakmice doprinese pobeđivanju.
U razgovoru za Sport klub, “pretresli” smo dugi i bogati košarkaški put ovog 208 centimetara visokog centra u kojem je bio globalna senzacija u koledž ekipi koju je predvodio Džimer Fredet, delio svlačionicu sa Blejkom Grifinom i Krisom Polom, ali i došao do samog vrhunca evropske košarke.
Šta Dejvis misli o tome što je odmah dobio zvanje zamenika kapitena u ekipi koju vodi Željko Obradović?
„Ja sam jedan od lidera tima i kada je Vanja Marinković tu i kada nije, tako da je ta odluka došla prirodno. Nije previše zahtevno, treba da preuzmem Vanjine dužnosti kada nije tu, da se postaram da smo spremni i da govorim kad smo svi okupljeni. Potpuno novi tim Partizana, a ti si jedan od najiskusnijih momaka kada je Evroliga u pitanja„, započeo je Brendon Dejvis razgovor za Sport klub.
Dejvis je sa 33 godine ubedljivo najiskusniji igrač crno-belih i zapravo jedini u timu koji je zagazio u četvrtu deceniju.
„Trudim se da vodim primerom. Ja sam jedan od momaka koji su prilično naviknuti na ovaj životni stil i na život na novim mestima. Nekim momcima je ovaj način života nov. Obratio sam im se i moja supruga je u kontaktu sa njihovim suprugama. Takve sitnice mogu mnogo da znače„, kaže Dejvis.
Dobro se pamti Dejvisova koledž-karijera – od 2009. do 2013. nosio je dres „Brigam Janga“, slavne generacije koju je predvodio Džimer Fredet.
„Bilo je to na vrhuncu ‘Džimermanije’. Tako su to zvali. Imali smo sjajan tim. Koliko god da je Džimer bio sjajan, imali smo odličan tim. On je nastavio da ide svojim putem, sa svim pritiskom pod kojim je bio. Pažnja medija je bila velika – kada smo putovali i bili u njegovoj blizini. Hale su bile rasprodate kada je tu bio Džimer – i kod kuće i u gostima. Bilo je to zabavno vreme.“
Američka javnost pamti i neobičnu situaciju iz te sezone, u kojoj je BYU igrao zaista dobro. Dejvis, koji je bio jedan od ključnih igrača, bio je suspendovan od strane svog tima i nije nastupio na NCAA turniru, tzv. „martovskom ludilu“. Razlog?
Prekršio je tzv. „kodeks časti“ ove obrazovne ustanove koja nosi ime po jednom od utemeljivača mormonizma, religije koja je dominantna u saveznoj državi Juta. Dejvis je kodeks prekršio tako što je sa svojom devojkom imao seksualne odnose pre braka.
Posle NCAA – NBA. Različiti timovi i potpuno različite okolnosti. Bio je deo i timova „Proces“ Filadelfija Seventisiksersa, koji su ostali upisani u istorijskim knjigama – ne po dobrom.
„Pre Filadelfije bio sam u Klipersima… Bilo je to na vrhuncu ‘Lob Sitija’. Bili su tu Blejk Grifin, Kris Pol, Entoan Džejmison, Diandre Džordan. Sve su to bili sjajni igrači i svi su bili divni prema meni, iako sam tamo bio kratko. Ličilo je to na situaciju sa Džimerom. Gde god da smo otišli, navijači su želeli da se slikaju sa nama. Od takve situacije sam otišao u Filadelfiju, tokom te ere koju su nazvali ‘Proces’. Meni u tom trenutku to nije bilo ništa negativno. Samo sam pokušavao da nađem svoju ulogu i da napredujem. Znao sam svoju rolu i borio sam se svakog dana za jedno od 14-15 mesta u timu. Bilo je teško.“
Ko su bili Dejvisovi mentori na startu evroligaške karijere?
„Prvi mi na pamet pada Nik Kener-Medli. Sa njim sam igrao u Monaku. On je bio jedan od prvih koji me je uzeo ‘pod svoje’. On mi je pokazao osnovne stvari van terena i na njemu – finansije i slično. Povezao me je sa agentom sa kojim radim i sada. U svakom timu u koji sam otišao bilo je takvih igrača. Odatle sam otišao u Žalgiris. Paulijus Jankunas je slavni evroligaški igrač, sada je tamo generalni menadžer. Rekao bih da su to dvojica igrača koji su mi najviše pomogli.“
Trener Željko Obradović – prvi utisci?
„Većina trenera koje sam dosad imao su se trudili da uče od Obradovića. Išli su na njegove trenerske klinike i treninge. Pokušavali su da dobiju nešto od njega. Sada sam “na izvoru”, mogu da učim od njega direktno, a to ‘otvara oči’. Ja sam i danas neko ko proučava igru i nastaviću da učim da bi bio bolji igrač. Sjajna stvar u vezi sa njim je tih spomenutih devet titula u Evroligi. On je i dalje gladan, baš kao i mi, trudi se da osvoji i desetu, a to je nešto na šta i mi ‘pucamo.’“
Brendon Dejvis ima i veoma živopisan nadimak – „Rambo“.
„Priča o ‘Rambu’ potiče iz Barselone. Bio je tu ekonom Miki Font, a mi smo vodili ‘bitku’ sa Badalonom. Bio sam bio u tuči sa svima. Dobio sam petu ličnu grešku, oko i lakat su mi bili krvavi i želeo sam da se potučem sa svima tokom pripremne utakmice. Miki mi je rekao: ‘Ti si kao Rambo!’ Od tog trenutka je taj nadimak ostao. To je kao moj alter-ego, kojeg uključim kada utakmica krene. Želim da uđem u utakmicu spreman za borbu i ‘rat’. To je nadimak koji me prati i gde god da odem, ljudi me tako zovu„, zaključio je Brendon Dejvis razgovor za SK.
Košarkaški put Brendona Dejvisa…
„Kada sam počinjao kao mlađi, iskreno, nisam mnogo ni igrao košarku. Igrao sam mnogo fudbal, a tada sam počeo da rastem u kratkim periodima. Cipele su mi postajale premale, uticalo je i na kolena. Morao sam da smislim šta ću da radim. Nekada sam bio nizak i brz, a onda sam postao veoma visok i morao sam da nađem nešto drugo. Probao sam mnoge različite sportove, kao Majkl Džordan. U osnovnoj školi me nisu izabrali u prvi tim, ali me je to motivisalo da napredujem, da bi mogao da igram sa drugarima. Onda sam u srednjoj školi bio sve viši i sve bolji, ovladao sam svojim telom. Tek u drugoj godini srednje škole sam porastao i tada su koledži “bacili oko” na mene.
Dobio sam ponudu “Brigam Janga”, koji je bio odmah prekoputa moje srednje škole. To je bilo lako – mogao sam da ostanem i pomognem majci, budem blizu porodice. Nastavio sam da rastem, da budem sve bolji svake godine. Na koledžu sam bio sve bolje i počeo sam da shvatam da bi ovo mogao da radim i profesionalno. Nisu me izabrali na draftu, ali sam igrao malo više od dve godine u NBA. Počeo sam u Klipersima, zatim Seventisiksersi, Bruklin Netsi i onda sam otišao da provedem prvu godinu u Francuskoj kad me je Bruklin otpustio.
U prvim godinama svoje karijere u Evropi morao sam mnogo da odrastem i sazrim. Trudio sam se da budem energičniji i fizički nadmoćniji od ostalih, da više razmišljam. Ovde u Evropi je igra više kao šah, a ne kao mice, to često čujete da se govori. Kada sam počeo to da shvatam, igra mi je postala lakša. Na tom putu sam imao mnogo trenera i od svakog sam ponešto naučio.“
Originalni članak: Sport Klub.rs
