Nista lepše za jednog bivšeg sportistu nema nego da mu deca krenu njegovim stopama i da izaberu pravi životni put. Porodica Lukovic je imala tu sreću da im košarka bude”sudbina” i da se svi okrenu sportu, zdravom životu i onom sto ih čini srećnim i ponosnim.
Branka Luković, zajedno sa svojom braćom Urošem i Markom, na košarkaškoj sceni pokušava i uspeva da nađe svoj put i mesto.Dok su braća na terenima Makedonije i Nemačke, Branka u dresu naših najdražih boja,oduševljava svojom igrom i izgledom na terenu i van njega.Talenat i igra su je doveli do standardnog člana reprezentativne selekcije u svom uzrastu, do člana univerzitetske reprezentacije kao i standardne prvotimke našeg PARTIZANA. Napredak i želja za košarkaškim savršenstvom je kod ove devojke veoma prisutan, tako da se očekuju jos bolje igre i veći uspesi na terenu i u dresu kluba.
Svojom željom da uspe i željom da pomogne svom PARTIZANU, naravno i izgledom i lepotom,”kupila”je i mnoge mlađe navijače SVETINJE koji su u njoj videli naslednicu u lepoti Milice, Dajane,Sase i ostalih lepotica našeg kluba. Podrška i ljubav koju joj oni na utakmicama pružaju, obavezuje Branku da bude jos uspešnija, bolja i upornija u svojim nastojanjima da jednog dana bude ono što je zacrtala.
Mi,GROBARI svih zemalja, joj želimo svu sreću ovog sveta. Da li u visokom obrazovanju koje pohađa, sviranju klavira koje je opušta ili košarci koju obozava, apsolutno je nebitno. Jer, kada je ona vesela i nasmejana na terenu, zadovoljni smo i mi. Širok osmeh i dat koš, dovoljni su za sreću onih koji je podržavaju, vole i koji je prate.Sve dok je u PARTIZANU, sve dok za njega daj “krv,suze i znoj” BRANKA je jedna od nas….I BIĆE, DOK JE GROBARA!!!
