Atmosfera sa Partizanovih utakmica ponovo je evropski hit, između ostalog porede se i brojke sa utakmica NBA klubova, ko je bolji sagovornik na tu temu nego njihov bivši, a sada aktuelni košarkaš Atlanta Hoksa koji je govorio o mogućim nadmetanjima na terenu, kao i samoj atmosferi.
– Ukoliko bi Partizan igrao protiv NBA klubova, uspeh bi zavisio od dosta faktora. Počev od toga koja su pravila, da li su evropska ili američka. Ako su evropska, stvari više idu u prilog crno-belima, što dokazuje i primer Barselone, koja je pokazala da je moguće savladati jedan izuzetno jak NBA klub. Mada nije to sasvim za poređenje, jer do takvih duela obično dolazi u predsezoni kada igrači nisu u maksimumu forme. Međutim, kada govorimo o navijačima, Partizan je tu iznad gotovo svih klubova u SAD, jer stvara ambijent koji predstavlja igrača više na parketu. Drago mi je što se u superlativima o tome govori i u Americi.
Sve je aktuelnija priča o razlici između američke i evropske košarke, mladi Evropljani sve ranije idu preko bare, Amerikanci pak dolaze na Stari kontinent.
– Teško je porediti evropsku i NBA košarku. U Americi se radi o totalno drugoj dimenziji, drugačija je igra. Marketing i zabava imaju veliku ulogu, bitan faktor su fizikalije, a postoje i određene slobode u igri, uz veliku brzinu. Nije jednostavno navići se na to, iako smatram da bi NBA igraču bilo malo lakše da se navikne na Evropu, nego obrnutno.
Prati Bogdan Bogdanović i mlade igrače u bivšem klubu, nedavno je Tristan Vukčević ostavio sjajne utiske tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama.
– Drago mi je što u Partizanu ima igrača sa takvim potencijalom. Smatram da je jedan od ciljeva i kluba i igrača, pored osvajanja titula, da se unaprede pojedinačni talenti, i da igrači potom naprave veliku karijeru. Znam da kada Partizan sastavlja tim, velika pažnja se posvećuje karakteru košarkaša, kapacitetu, izdržljivosti, mentalnom sklopu. Ipak se na njih tokom sezone stavlja ogroman pritisak i zato se većina njih, u kasnijem periodu, lakše nosi sa izazovima.
Ispratio je srpski reprezentativac i druge poletarce u domaćim klubovima, njegove reči mora da im prijaju.
– Iako ne stižem da redovno pratim dešavanja na domaćim terenima, znam da na nekim utakmicama igrači sada daju po 40, 50 poena i čini mi se da su čak i veći talenti nego što smo mi bili u moje vreme. Naravno, to ništa ne mora da znači. Oni moraju da rade i da usavršavaju se. Potrebno je da steknete ime za sebe i određenu reputaciju gde god se nalazili. Uvek sve zavisi od igrača, nikada ne mogu da krivim trenere za nečiji neuspeh, jer uvek moraš da nađeš način da radiš na sebi uprkos svemu.
Kad smo kod reprezentacije, s nestrpljenjem iščekujemo Bogdanovićev povratak pod nacionalnu zastavu na Mundobasketu.
– Lično sam izuzetno motivisan i krivo mi je što nisam bio prošle godine uz reprezentaciju, ali sada sam potpuno fokusiran na ono što nas čeka. Pratimo svi Nikolu Jokića i nadamo se da će da osvoji titulu u NBA, a pored toga se nadamo i da će imati dovoljno vremena da se odmori i pronađe snage za Svetsko prvenstvo. To je i neko glavno pitanje za sve nas, ali ne treba ga sad time opterećivati i gledati na taj način, već treba i mi njemu da budemo podrška u ovim trenucima. Najbitnije nam je da, pre svega, budemo zdravi. Pored toga, važno je da budemo motivisani, da imamo želju i jasan cilj, da se okupimo i da zajedno radimo na tome. Iako to deluje jednostavno, nije baš tako, jer ni to ne garantuje uspeh. Bitan faktor je i sreća, da se dobar rezultat zasluži i da se poklope brojne druge stvari, životne, lične.
Originalni tekst Telesport.rs
