Photo by Todd Kirkland/Getty Images
„Osećam se slobodno!“ Tako je i zvučao Bogdan Bogdanović dok smo razgovarali o najružnijoj epizodi u njegovoj karijeri, o operaciji kolena zbog koje je propustio Evropsko prvenstvo i početak sezone u NBA ligi.
Nije to bio problem od juče, ali je Bogdanović dugo, predugo igrao uprkos njemu. Sada opet leti i to se vidi po njegovim igrama u Atlanta Hoksima, po njegovom tonu i optimizmu sa kojim gleda u budućnost.
U ekskluzivnom prazničnom intervjuu za Sport klub, Bogdan je objasnio muke kroz koje je prošao, to kako mu se sada promenila rutina, ali i šta očekuje od svojih Hoksa i sebe u ovoj sezoni.
Razgovarali smo i o Nikoli Jokiću i Luki Dončiću, Partizanu i Evroligi, Evrobasketu i narednim izazovima u reprezentaciji, životu posle košarke, savetima Novaka Đokovića…
„Sve ide svojim tokom. Nemam fizičkih bolova koje sam imao prošle godine, to je bilo teško trpeti. Iskreno, dok nisam otklonio, nisam ni znao koliko mi je to zapravo stvaralo problem, pogotovo poslednje sezone. To u početku nisi bili neki bolovi, ali kasnije je eskaliralo. Nisam mogao da pronađem lek, to je bio najveći problem. Uz to, bilo je teško doneti odluku da se operišem jer nisam imao povredu u smislu da se nešto konkretno desilo. Samo je bolelo, i to sve više, a ja nisam mogao to da rešim. Moje telo nije moglo da trpi te napore više“, počinje Bogdanović za Sport klub.
Svašta čoveku prođe kroz glavu…
Na sopstvenu žalost, Bogdan je postao stručnjak, pa ga pitamo da nam objasni u čemu je tačno bio problem u kolenu.
„Ozgud-Šlater kost. Nekom se tokom odrastanja desi degeneracija tog mekog tkiva. To mi je pravilo problem pri svakom savijanju kolena: Nisam mogao da čučnem, niti da uopšte savijem nogu u plej-ofu, na poslednjoj utakmici. Počelo je da me boli u Fenerbahčeu, tada sam prvi put osetio pri dubokom čučnju. Kasnije sam imao problem i sa tendinitisom u kolenu. Operacija je bila konačno rešenje, nisam imao drugih opcija. Sâm sam prolazio kroz to, niko ne poznaje moje telo bolje od mene. Rečeno mi je da oporavak neće da traje duže od četiri-pet meseci. Operacija jeste ozbiljna, ali nije toliko opasna. Nije bilo potrebe za ušivanjem tetive ili nekim ozbiljnijim zahvatom tog tipa, nego je samo izvađena kost ispod tetive koja je pravila problem, ništa više“.
To jeste tačno, ali doneti odluku o operaciji nije lako. Dugo je Bogdanović razmišljao, čak je za dve nedelje i odložio operaciju, ali sada kaže da se ona desila baš u pravo vreme.
„Takav mi je bio osećaj. I ovo je bilo po osećaju. Razmišljao sam o svemu – o godinama, karijeri i ostalim životnim stvarima. Svašta čoveku prođe kroz glavu… Ranije jesam imao operaciju meniskusa, ali to je sitan problem – kada sam završio tu operaciju, isti dan sam radio bicikl i leg-pres. Sada sam se prvi put susreo sa ozbiljnijom povredom. Imao sam dosta savetnika, svako je imao svoje mišljenje – da treba ili ne treba da se operišem. Nisam bio siguran i onda sam morao sâm sa sobom da sednem i da razmislim. Doneo sam odluku, čvrsto sam stao iza nje i to je bilo to“.
Dve-tri godine sam igrao sa problemom
Još nije maksimalno spreman, nedostaje mu malo kondicije, a i dnevna rutina se promenila.
„Navikavam se. Sada moram da radim neke stvari koje ranije nisam morao – da valjam tu nogu, da je istežem na poluvremenu, da mi ne bi bila zategnuta toliko u drugom. Sada moram polako, dok se vraća snaga jer to ne može preko noći, treba vremena. Mislim da bi posle Ol-stara trebalo da budem blizu 100 odsto; trenutno sam na 90-95. Opet, to je solidna razlika“.
Iako se još ne oseća potpuno onako kako bi želeo, vidno je koliko se Bogdan uželeo košarke – na petnaest mečeva koliko je dosad odigrao ove sezone, prosečno beleži 17,6 poena (44,7 posto šut iz igre, 40,9 posto za tri), 4 skoka i 2,4 asistencije.
„Osećam se slobodno. Dve-tri godine sam igrao sa problemom u toj nozi, i uvek sam pravio kompenzaciju drugim delovima tela. Ostala mi je ta navika jer smo mi stvarno majstori da napravimo kompenzaciju kako ne bismo razmišljali o bolu. Sada se osećam dobro, navikavam se polako. Igram, ali sam i dalje u procesu oporavka. Dosta pažnje posvećujem nozi i radim na njenom jačanju“.
Želim što duže da trajem
Leti vreme, već i Bogdanovića možemo da smestimo u kategoriju veterana, u 31. je godini života i igra svoju petu sezonu u NBA ligi.
„Ovime sam sebi produžio karijeru, tako to vidim. To sam shvatio tek posle operacije. Gledam na to kao na nešto najbolje što mi se desilo. Toliko volim ovaj sport, stoga ću se potruditi da se što duže bavim njime. To je suština svakog sportiste – da traje što duže i da bude pravi takmičar“.
Najveća promena u Atlanta Hoksima u odnosu na prošlu sezonu svakako jeste dolazak Dižontea Mareja. Tim koji je pre dve godine igrao finale konferencije trenutno je deveti na istoku sa skorom 18-20.
„Imamo dosta dobru ekipu, pokušavamo da se vratimo tamo gde smo bili. Mislim da smo dovođenjem Dižontea napravili mali korak unapred i sada je potrebno vreme da se uklopimo. Mi smo tek protiv Detroita (24. decembra) imali utakmicu u kojoj smo svi igrali. Treba svi da se vratimo iz sitnih povreda i da istovremeno zaigramo. To je NBA, najveći problem svih ekipa je uigranost. Nama samo treba da se uigramo i da budemo zdravi. Svi imamo kvalitet i iskustvo, znamo ko šta radi, znaju se uloge. Nema tu mnogo promena“.
Joka je napravio poverenje, za njega rešenja nema
Dok razgovaramo na jedan od retkih slobodnih dana, Bogdan zvuči u miru sa samim sobom, kao da je ceo život u SAD, a nije uvek bilo tako u ranim danima…
„To je NBA, nema mnogo prostora i vremena za razmišljanje. Vremenom shvatiš da to možda nije ono što si zamišljao kada si dolazio. Sve ima svoje prednosti i mane, treba samo živeti u tome i ne baviti se glupostima, nego maksimalno uživati i biti prisutan u sadašnjem trenutku“.
Dvojica igrača sa ovih prostora nadmoćni su u NBA ligi, a Nikola Jokić – uz prosek od 25,6 poena (61,5 posto šut iz igre), 10,8 skokova i 9,5 asistencija – juri ka svom trećem uzastopnom MVP priznanju. Nerealno zvuči i nerealno izgleda i pročitati te reči na ekranu, a i Bogdan priznaje da uživa u ulozi navijača kada je reč o Jokiću.
„Uvek mi je milo kada vidim vest o Joki, da je odigrao nenormalno dobro. Mislim da je on nametnuo svoj stil, koji ostali moraju da prihvate i to je tako, ha-ha. Košarkaški je mag – toliko lagano igra, toliko je efikasan i tako brzo čita sve. Neko od bivših NBA igrača je nedavno dao izjavu da je Nikola Jokić jedini igrač kojeg treneri ne znaju kako da se spreme, kako da naprave bilo kakav plan. Za njega kao da nema rešenja, kako god da okreneš – nema profila igrača koji to može, nema te taktike. Stvarno je tako“, priča Bogdan i objašnjava:
„Čita igru nenormalno dobro, ima dobre saigrače oko sebe, tim mu veruje. On je napravio ceo sistem poverenja, a to je jako teško uraditi u NBA. Teško je uklopiti ego, sve igrače zajedno i napraviti grupu ljudi koja mu veruje. Jokić ima svoj ritam života, živi u svom filmu i to mu pomaže da bude uspešan – zna šta ga zanima i šta voli, i on cepa tako basket i porodicu. Ide u svom ritmu, pa ko hoće da isprati – neka isprati. To ga je i dovelo tu gde jeste, nema mnogo ometanja sa strane“.
Dončiću ne odaju priznanje, a onda…
Jednako je Bogdanović oduševljen i Lukom Dončićem, koji nosi Dalas na svojim leđima i ove sezone prosečno ima 34,3 poena, 8,8 skokova i 8,9 asistencija.
„Njegove partije su takođe neverovatne. Lepo ga je gledati. Uvek uživam u tome sa kakvom lakoćom i brzinom igra. Stalno je nešto novo, svaka mu čast na tome. Izuzetno je napredovao iz godine u godinu, pun je iznenađenja. Svaki put kada pomisliš da je to maksimum, on iznenadi nečim novim. U početku ga potcenjuju ili – bolje rečeno – ne daju mu dovoljno priznanja, pa onda izdominira tri partije i potom kažu: Au! Ima nadrealnu košarkašku inteligenciju; one paseve koje dodaje i kako nalazi ljude iza leđa kada uđe u reket, to se nije viđalo. On je strelac, ali je i fenomenalan dodavač“.
Partizan treba da cilja plej-of Evrolige
Mala sreća u nesreći kod povrede bila je ta što je Bogdan detaljnije pratio Evroligu, pre svega svoj Partizan.
„Ove godine sam se uželeo košarke, verovatno zato što dugo nisam igrao. Ovo je najduži period da nisam igrao, pa sam dosta vremena proveo gledajući košarku. Partizan je izuzetno kvalitetna ekipa, mislim da mogu da dobiju svakog. Potrebno im je da se uigraju, ali potrebno je vreme za to. Ne gradi se ekipa samo godinu dana. To je proces. Partizan ima velike ciljeve, a jedan od prvih treba da bude da se domognu plej-ofa i da imaju što bolji plasman. Posle toga ćemo da vidimo“, kaže Bogdan i osvrće se na dosadašnji tok elitnog evropskog takmičenja:
„Bilo je mnogo iznenađenja. Krenulo je sa Albom, prvih nekoliko utakmica su igrali NBA fazon. Pitao sam se da li će to da bude ekipa koja će da napravi neku promenu u Evropi. Armani me je negativno iznenadio tokom one serije poraza, nisam to očekivao. Zatim, Fener – dominirali su, igrali su fenomenalno. Sve je bilo kao sat dok se Džonatan Motli i Skoti Vilbekin nisu povredili, pa i Kalates nije igrao dva-tri meča zbog povrede. Ima lepih iznenađenja. Košarka u Evropi napreduje, ima mnogo kvalitetnih igrača. I Baskonija igra u NBA stilu, baš su interesantni za gledanje“.
Evrobasket? Znam kako im je, neću da pričam kad nisam bio tu
Jedna od tema koja je obeležila košarkašku 2022. godinu jeste Evrobasket na kojem je Srbija imala velika očekivanja i snažan tim, samo da bi izgubila u osmini finala od Italije.
„Nisam bio preterano tužan. Jedna utakmica se izgubila, idemo dalje. Gubili smo i ranije, šta sad? Najteže je njima koji su bili tamo. Prvo sve ide dobro, loženje pre prvenstva i kada ne uspeš… Znam kako mi igrači razmišljamo, svi sebe krivimo i imamo razne crne misli. Nezahvalno mi je da bilo šta pričam, a nisam bio sa njima na EP, neću to da radim. Najteže je kada ne igraš i kada nisi u mogućnosti da pomogneš. Igra ti se, voliš basket…“
Bogdanović nikada nije dovodio u pitanje svoj nastup za reprezentaciju, a Srbiji je potrebna jedna pobeda u poslednja dva meča – nad Grčkom u gostima ili nad Velikom Britanijom kod kuće – za plasman na Mundobasket.
„Kada god sam bio zdrav, bio sam na raspolaganju. Tako će biti i ovog puta. Nema još mnogo leta, niko nije prevario sat. Razmišljao sam o reprezentaciji u kontekstu svojih godina, do kada su ostali igrači igrali…. Procenjuješ realno koliko bi svog vremena mogao da odvojiš, koliko bi još mogao da daš. Nije samo poenta igrati, poena je igrati na visokom nivou, pomoći i biti tu“.
Trener? Ne mogu da kažem „ne“
Ipak, kaže, još nije dovoljno mator da razmišlja o tome šta bi posle karijere… Možda u trenere?
„Ne mogu da kažem ne, ali ne znam. Zavisi od mnogo toga – da li će me to zanimati tada. Ne mogu da kažem da neću, ali bih voleo da budem generalni menadžer, skaut ili tako nešto“.
Na pitanje šta prvo gleda kada treba da proceni mladog igrača, Bogdan odgovara:
„Naučio sam u NBA da je najvažniji potencijal – u čemu igrač može da napreduje. Obraćam pažnju na karakter i potencijal, jer ti to ocrtava budućnost. To opet nije garancija, bilo je igrača sa jakim karakterima, pa zbog nekih nesrećnih okolnosti i povreda nisu bili u stanju da u potpunosti razviju potencijal“.
Novak ima takvu energiju da mu veruješ sve što kaže
Letos je Bogdanović trenirao i u Novak tenis centru, pa je imao priliku opet da razgovara i sa Novakom Đokovićem, jednim od najvećih tenisera svih vremena.
„On je ne samo najbolji teniser, nego najbolji sportista, pogotovo kada pričamo o karakteru. Gleda da iskoristi svaku šansu, da bude što bolji – impresivno je o koliko stvari razmišlja istovremeno, a plus ima i druge stvari kojima se bavi, porodicu i fondaciju. To mi je uvek bilo neverovatno. Trenirao sam kod njega u centru i on je dolazio svakog dana. Imali smo tema za razgovor i uvek su obično sportske teme – predlaganje šta je najbolje za oporavak npr. On me pita o NBA, kako Lebron, kako Joka, kako Luka… Razmenjujemo mišljenja. On voli košarku i prati je. Generalno voli sport i prati sve. Njegova posvećenost mi je uvek bila zadivljujuća“, kaže Bogdan i obrazlaže:
„Sviđa mi se njegov način razmišljanja da samo radom možeš da dođeš do visina u sebi. Sve kreće iz glave, to je osnovno – da poznaješ situaciju, svoje telo i da znaš da kontrolišeš sve to. Ne mogu nešto posebno da izdvojim i formulišem, toliko je dobrih saveta da budeš iznenađen: ’Čoveče, kako ja to nisam ranije video i radio’. A on je proveo mnogo vremena istražujući i samo nam kaže kako bi trebalo da radimo. Čovek ima takvu energiju, da mu veruješ šta god da kaže, pogotovo kada je reč o sportu. Jednostavno je takav lik“.
Za kraj, pitali smo Bogdana kako bi voleo da ga jednog dana pamte.
„Kao lika koji je uvek igrao srcem i koji je davao 300 odsto svojih mogućnosti“, zaključuje Bogdanović za Sport klub.
Originalni članak:Sport Klub
