Partizan je dobio sve tri utakmice u ovoj polusezoni, ali je do poslednjeg trenutka strepeo protiv timova sa dna tabele. – Predstojeći susret sa Železničarem prilika da pritegne kolane za izuzetno važan „večiti derbi”
U sva tri kola u „prolećnom” delu fudbalskog prvenstva Partizan je pobedio. I, u suštini, to je sve čime može da bude zadovoljan.
Ni na jednoj utakmici nije nadigrao protivnika, pa ni na onoj, koju je, po ishodu, ubedljivo rešio u svoju korist. Iz tih 5:2 protiv IMT-a se ne vidi da je protivnik i s desetoricom igrača bio vrlo opasan, da su tri boda obezbeđena tek u samoj završnici i tako dalje.
Za prikazano u Ivanjici (1:0) i Surdulici (2:1) s pravom može da se okrivi igralište. Stvarno treba da se ima šesto čulo, pa da se po onim džombama i rupama predvidi kuda će lopta da ode. Objašnjenje kako jednima, tako i drugima ne drži vodu, jer takve okolnosti idu naruku tehnički slabijem. Bez obzira na to tim, koji se bori da bude prvak trebalo bi i u takvim okolnostima da ima bolja rešenja od onoga sa dna, a sva tri protivnika „crno-belih” su u vodi do guše.
U prošlom kolu Partizan je, istina, bio bez bombardera, jer nisu mogli da igraju ni Saldanja (povreda), ni Nikolić (kartoni), a ni odmetnuti Severina, koji je iz solo-akcije načeo mrežu IMT-a. Međutim, vezni red nije zavladao sredinom terena i tu ko god da je bio u špicu ne bi bogzna šta promenio. A Partizan baš na tome zasniva igru, on nema rezervnu varijantu (udarci iz daljine, centaršutevi, jak tempo i slično).
Još slabiji utisak je ostavila odbrana. U nekoliko navrata su igrači poslednjeg tima na tabeli u kaznenom prostoru „crno-belih” i nadomak njega prolazili pored Partizanovih igrača kao pored drveća u parku. U „jesenjoj” polusezoni bilo je mnogo utakmica na kojima je „parni valjak” jurio, praktično, nedostižan zaostatak i prestizao odmaklog rivala.
I sada su njegovi okršaji neizvesni do poslednjeg trenutka, mada ovoga puta ima drugačiju ulogu – on čuva stečeno. Ali, tako da strepi sve dok sudija ne odsvira kraj. Nije prebrinuo ni kad je poveo s 2:0 kod kuće protiv IMT-a (bilo je i 3:1), niti u gostima protiv Radnika. Što se mleko nije prosulo velike zasluge pripadaju golmanu Jovanoviću.
Iz Surdulice se Partizan vratio i s jednim ohrabrenjem – zablistao je Baždar. On je, nije preterano da se kaže, već predugo samo velika nada u koju se veruje i ukazuje joj se poverenje. Protiv Radnika je silom prilika uskočio u tim kao špic i dugo se nije snalazio, mada je imao nekoliko kakvih-takvih prilika da bude strelac. A onda je pred sam kraj blesnuo. U kritičnim trenucima po tim oteo je loptu na polovini igrališta svom čuvaru, vodio je po „minskom polju” gotovo 40 metara, sačuvao prisebnost da ne samo prevari golmana, nego i protivničkog igrača, koji je stizao u pomoć i, kao prekaljeni as, omogući sebi da pošalje loptu u potpuno nezaštićenu mrežu. Ispostavilo se da je to bio splav spasa, jer su ga Surduličani već u narednom napadu ponovo gurnuli ka vrtlogu smanjivši na 2:1.
Pred Partizanom je još jedan protivnik sličan prethodnim. Na noge mu stiže Železničar. To što je pretposlednji ne bi smelo da zavara. U prelaznom roku sve ekipe nešto promene i u nastavak prvenstva ulaze mnogo bodrije, nego što su otišle na zimski raspust. Pogotovo one, kojima gori pod nogama, jer ako sad ne jurnu iz opasne zone kasnije će biti dockan.
Uostalom, i u Pančevu su jesenas „crno-beli” u poslednji trenutak izvukli kestenje iz vatre. Ovo je prilika da se na Baždarev nov blesak ne čeka kao na Halejevu kometu, da ceo tim kao oluja otera brige daleko i da dobro pritegne kolane, jer odmah posle toga sledi dvoboj s Crvenom zvezdom iz koga pobeda i za jedne i za druge zaista vredi više od tri boda.
Originalni članak: Politika.rs
