Partizanova pobeda nad TSC-om pokazala dva lica ekipe — trenerski rad se video u svakom detalju prvog dela, ali kondicioni dug ne oprašta
Piše: Volimpartizan.rs
Srđan Blagojević je za jedno poluvreme pokazao ono što sam godinama tvrdio — da ovaj tim ima kvalitet, ali da mu treba čovek koji zna šta radi s njim. Dva gola iz taktički pripremljenih akcija preko bekova nisu slučajnost. To je rad na tabli, rad na treningu, i igrači koji konačno znaju ZAŠTO trče tamo gde trče. Ali pre nego što se previše uzbudimo — drugo poluvreme se desilo. I ono nas je vratilo na zemlju brže nego što bismo voleli.
Partizan je pobedio TSC, prekinuo niz od tri uzastopna poraza, i atmosfera na stadionu je bila takva da se osetilo koliko je ovaj povratak značio — i navijačima i treneru. Skandiranje Blagojeviću pre utakmice nije bila puka nostalgija. Bio je to poziv čoveku za koga navijači veruju da razume ovaj klub.
Blagojevićeve reči posle pobede — smirenost koja uliva poverenje
Ono što mi se kod Blagojevića uvek dopadalo jeste to što ne prodaje maglu. Vratio se, pobedio, mogao je da se isprsi. Umesto toga:
“Pre nego što počnemo da pričamo o večerašnjoj utakmici, moram da kažem da mi je izuzetno zadovoljstvo što sam opet ovde na ovom našem stadionu i da opet osetim ovu atmosferu.”
Čovek je prvo rekao hvala. Svakom navijaču koji je došao. Prepoznao je da pobeda sa ovakvom završnicom ne dolazi samo iz svlačionice — dolazi sa tribina. Posle toliko godina odlazaka na utakmice, znam da prepoznam trenera koji razume taj odnos i onog koji ga samo verbalno poštuje. Blagojević pripada prvoj grupi.
“Zahvalan sam na skandiranju sa tribina i naravno da sam ponosan zbog toga. Meni je prvenstveno cilj da se svom ovom narodu odužim radom.”
Nema velikih obećanja. “Odužiću se radom.” To je rečenica koja ili znači sve ili ništa — i kod Blagojevića, koliko ga poznajem kroz godine, znači sve.
Partizanova taktika protiv TSC-a — kad trenerski rad postane vidljiv na terenu
Ovde dolazimo do onoga što ovaj meč čini posebnim i što zaslužuje više pažnje nego sam rezultat. Blagojević je objasnio nešto što rijetko čujete od trenera u Superligi — konkretnu taktičku pripremu za konkretan problem:
“Oni imaju neke specifičnosti, pogotovo u defanzivi, gde im krilni napadači, pogotovo kad je lopta na kontra strani, stoje visoko i više motre na našeg daljeg štopera. To je ostavljalo prostor našim bekovima i mi smo se pripremili da na taj način osvajamo prostor.”
Oba gola — Roganović centaršutom sa strane, pa Đurđević koji je prošao beka i završio akciju — direktan su proizvod ove pripreme. Za trenera, kako sam kaže, nema većeg zadovoljstva nego kada se na terenu ostvari ono što se osmisli na treningu. I potpuno sam saglasan. Ovo nije bio trenerski govor motivacije, ovo je bila analiza protivnika pretvorena u golove.
Ali — i ovo je ključno — primljeni gol je pao upravo na onome na šta je Blagojević upozoravao: brzinska moć protivničkih krila. Znao je gde je opasnost, pripremio je ekipu, i opet su zakazali u tom segmentu. To govori o tankoj liniji između znanja i izvršenja, i o tome koliko posla stoji pred ovim timom.
Đurđević i Trifunović — igrači koji zaslužuju više od jedne šanse
Posebno je bilo uočljivo što je Blagojević vratio Vukašina Đurđevića i što je imao reči koje svaki igrač želi da čuje od svog trenera:
“On je uvek spreman da odgovori zahtevima, bilo to pet ili devedeset minuta, levo ili desno. Ima izuzetne fizičke predispozicije. U ranijem periodu je imao pehove da napravi neke greške koje su bile izuzetno vidljive, pa su ljudi zbog toga zanemarivali dobre stvari koje radi.”
Đuka je tip igrača koga je lako otpisati posle jedne greške i lako zaboraviti posle deset dobrih poteza. Što Blagojević vidi celinu, a ne samo klipove sa greškom — to je razlika između trenera koji gradi i onog koji gasi požare.
Trifunović se vratio posle povrede, igrao sa problemima zadnje lože, i imao šansu. Blagojević je rekao pravu stvar: “Borimo se sa dosta stvari, ali upustili smo se u borbu i idemo dalje. Nema odustajanja.” Nema dramatizovanja, nema alibija — samo rad sa onim što imaš.
Drugo poluvreme — problem koji Blagojević ne može da reši preko noći
I tu dolazimo do slona u sobi. Prvo poluvreme je bilo, po Blagojevićevim rečima, iznad očekivanja. Drugo je bilo — da budem direktan — za brigu.
“Drugo poluvreme je bila totalno drugačija utakmica iz raznoraznih razloga i okolnosti.”
Blagojević je bio diplomatičan, pomenuo vetar, teren, protivnika koji se podigao. Ali svi znamo šta je pravi problem: igrači fizički nisu spremni za 90 minuta punog intenziteta. Sam je priznao da nijedan igrač tokom zime nije odigrao 90 minuta u kontinuitetu. To je kondicioni dug koji se ne plaća za nedelju dana.
“Taj segment, ukoliko je to uzrok, zahteva vreme da se ispravi. Fiziologija nameće takve zakonitosti da je za to potreban period rada.”
Ovo je najiskrenija rečenica cele konferencije. Nema prečice. Ili će Partizan izdržati da radi i čeka da se fizička sprema podigne, ili će nastaviti da igra po 45 minuta i nada se da je dovoljno. U Superligi možda i prođe ponekad. U bilo kakvoj ozbiljnijoj ambiciji — neće.
Partizan ide dalje — zašto verujem da ovaj put treba podržati ekipu
Posle svega viđenog, stojim iza ove ekipe i ovog trenera. Ne zato što je pobeda nad TSC-om nešto spektakularno — nego zato što sam u prvom poluvremenu video tim koji ima ideju, ima plan, i ima trenera koji zna kako da taj plan sprovede. To je više nego što smo imali u tri prethodna poraza zajedno.
Blagojević nije obećao titulu, nije obećao preporod, nije obećao ništa osim rada. “Idemo jedno po jedno, da naporno radimo i nadamo se da ćemo napredovati.” Posle godina obećanja koja su se topila do jeseni, ova skromnost mi deluje osvežavajuće — i iskreno.
Ekipa zaslužuje podršku u nastavku prvenstva. Ne slepu podršku koja ignoriše probleme — drugo poluvreme je bilo upozorenje i bilo bi nepošteno to prećutati. Ali podršku koja prepoznaje da se nešto menja, da se igrači vraćaju, da se taktika vidi, i da čovek na klupi zna šta radi. Podržimo ih pametno — sa strpljenjem za proces koji Blagojević traži i sa očekivanjima koja rastu kako budu rasle i performanse. Ovo je Partizan koji može bolje, i upravo zato treba stati iza njega dok to “bolje” dolazi.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
