Najpre svečano, zatim mučno.
Bilo je svega – muzike, baklji, emocija, ali i prekida, nervoze i dugih pauza. Proslava 80. rođendana Partizana na stadionu u Humskoj trajala je više od dva i po sata, a dan posle, priča se o svemu — od pirotehnike do heroja u senci.
Jer, dok su reflektori i baklje obasjavali nebo nad Beogradom, jedan čovek tihim koracima ušao je u istoriju Partizana.
U trenutku kada je u finišu meča kročio na teren, Bibars Natho je postao prvi stranac u istoriji kluba sa 200 ligaških utakmica u crno-belom dresu.
„Velika je čast zabeležiti toliko veliki broj utakmica u velikom klubu bogate istorije. Hej, 80 godina! Želim mnogo godina, slavlja, trofeja i uspeha ovom klubu i navijačima. Drago mi je što sam deo istorije i nadam se da ću ispisati još jednu stranicu“, rekao je Natho nakon završetka utakmice protiv Vojvodine.
Iskusni Izraelac je u šest godina u Beogradu postao više od fudbalera. On je svedok svih padova i uzleta, ali i most između stranaca i domaćih, između realnosti i ideala.
„Partizan ima veliki udeo u mojoj karijeri, u mom, kao i u životu moje porodice. Ovde sam šest godina, u teškom vremenu, i klub i navijači mi ukazuju ogromno poštovanje. Omogućili su mi da se osećam kao deo njih, a ja pokušavam da im uzvratim svakog minuta“, dodao je Natho, mirnim tonom, ali sa emocijom koju retko pokazuje javno.
U trenutku kada se na terenu smenjuju generacije, a klub forsira mlade igrače iz omladinske škole, Natho više nije centralna figura kao nekada. Međutim, svaki njegov ulazak u igru i dalje ima težinu.
„Ova situacija je veoma teška za mene, neću da lažem. Prvi put mi se dešava da igram uglavnom u poslednjim minutima. Nije lako, ali postoje neke stvari koje su klubu potrebne i od mene se traži da promenim svoje razmišljanje, svoje nade, kako bih pokušao da uradim najbolje što mogu da pomognem timu.“
U subotu veče, kad je fudbal bio u drugom planu, Bibars je bio smiraj u haosu. Kad su leteli dim, galama i prekidi, on je bio taj koji je stao na loptu — bukvalno i figurativno — i doneo mir ekipi Srđana Blagojevića.
„U početku je ambijent bio sjajan, bilo je veoma lepo. Na kraju krajeva, ovo je 80. rođendan i to se ne dešava svaki dan. Navijači su želeli da proslave više nego obično. Posle toga prekid je bio predug i bilo je veoma teško vratiti se u utakmicu. Tempo je opao, nije bilo fudbala, i to je bilo jako teško.“
U haotičnim trenucima kada su Vojvođani odbijali da se vrate na teren, Natho je, kako kaže, bio među onima koji su smirivali situaciju.
„Nisam razgovarao sa njima, samo sa sudijom. Koliko sam čuo, nisu hteli da izađu, ne znam šta je istina, ali na kraju je sudija rekao da će se meč prekinuti ako se ponovi. Otišao sam do navijača, obećali su da neće više koristiti pirotehniku – i ispunili su obećanje. Utakmica se završila i to je najvažnije.“
U Partizanu se godinama menja sve — treneri, uprave, sistemi — ali Bibars Natho ostaje konstanta.
„Volim da igram protiv Vojvodine, jer joj često dajem golove. Uvek su to teške, ali dobre utakmice. Ovoga puta je bilo drugačije, crveni karton i prekidi su sve promenili, ali uzeli smo tri boda i to je najvažnije“, zaključio je Natho.
Kada se prašina slegne i baklje ugase, ostaje slika čoveka koji nikada nije tražio izgovor, samo priliku.
U eri kada mnogi odlaze čim se pojavi teškoća, Bibars Natho ostaje – tih, stabilan i veran.
Možda ne nosi traku, ali on je kapiten jednog vremena.
Jer, neki ljudi ne moraju da viču da bi se čuli – oni govore delima. 🖤⚪
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
