Ostavka Željka Obradovića i način na koji je prihvaćena tresu Partizanovu javnost jače nego ijedan rezultat ove sezone. Porazi bole, ali ono što se dogodilo posle utakmice u Atini — to boli na sasvim drugačijem nivou. Ne zbog rezultata, nego zbog načina.
Crno-beli se muče u Evroligi, ali muči se i nešto mnogo ozbiljnije: odnos prema ljudima koji su svoj život ugradili u Partizan. Zato je važno što se oglasio Miroslav Mića Berić, čovek čije ime u Humskoj još uvek odzvanja sa poštovanjem. On je izgovorio ono što mnogi navijači misle, ali ne mogu da kažu dovoljno glasno.
A rekao je — sve.
Prva stvar koja je zaparala uši celog Partizanovog sveta jeste to da je vest o ostavci Željka procurila preko sponzorskog portala pre nego što se klub oglasio, pre nego što se Željko oglasio, pre nego što je iko uopšte razgovarao o tome. Berić s pravom pita: ko je jedva čekao da to iznese u javnost? Ko je mislio da je trka da se bude prvi — važnija od dostojanstva najvećeg trenera i zaštitnog lica Partizana?
Još važnije:
Zašto Ostoja Mijailović nije ni pokušao da zadrži Željka? Zašto nije sazvao upravni odbor? Zašto nije bilo borbe, razgovora, molbe — makar simbolične?
Ako si molio čoveka da dođe, moraš da ga moliš da ostane. Tako kaže Berić, i tako kaže zdrav razum svakog ko navija za ovaj klub više od jednog dana. Umesto toga, stigla je brza, hladna, “zahvalna” objava sa ličnog Instagram naloga predsednika kluba. Objavu koja deluje više kao odgovor na otkaz nego na ostavku čoveka koji ti je nosio klub četiri i po godine i čuvao mu identitet.
Berić potpuno opravdano podvlači:
“Ne može se tako sa Željkom. Ne može se tako sa legendom većom od kluba.”
I to je suština priče.
Ovo nije trenutak da se prebrojavaju Željkove greške, niti da se licitira ko je kriv za formu. Ovo je trenutak da se kaže jasno:
Partizan mora da bude klub koji se bori za one koji su se borili za njega.
Ne pušta se Željko Obradović bez pokušaja da ostane.
Ne prihvata se ostavka dok se ne sedne za sto.
Ne dozvoljava se da u javnost procure informacije pre nego što klub digne glavu i kaže ono što mora da kaže.
Ne tako. Ne u Partizanu.
I zato je Berićev apel važan:
Arena će pokazati šta misli Partizanova porodica.
I Arena itekako zna da bude glas savesti.
UVEK UZ NAŠ PARTIZAN. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
