“Nigde me nisu voleli kao u Nemačkoj, tamo sam leteo, crno-beli se sa Petrićem stabilizovali“, kaže krilni vezista, sada adut Tobola
Na početku beše Zlatko Čajkovski, na kraju Miloš Jojić. Između su vezu Partizana i Kelna učvrstili još Srđan Čebinac, Milutin Šoškić, Miodrag Petrović i – Zoran Tošić. Jedan Bambi sjajno se snašao među Jarčevima na drugoj stanici inostrane karijere trenutno oblikovane u Kazahstanu, odakle krilni vezista šalje poruke optimizma nekadašnjim klupkim drugovima u crno-belom.
Grobarski poklič „Partizane, napadaj“ prevodi u „Partizane, uživaj“.
Prvo mi na pamet pada Augzburg. Ni pre sedam godina niko nije očekivao da možemo da pobedimo nemačku ekipu, a desilo se. Možda može opet. Naročito ako se zna da, uslovno rečeno, osrednji klubovi iz Liga petica favorizuju prvenstvo u odnosu na Evropu, pitanje je da li će izaći u najjačem sastavu, a na sve to ne zaboravite da Rikardo i Natho imaju veliko iskustvo iz međunarodnih kupova. Svi zajedno bi trebalo da uživaju. Stadion je fenomenalan, ambijent ugodan, ne igraju se svaki dan ovakve utakmice i zato mi se čini da crno-beli mogu samo pozitivne stvari da izvuku, kakav god ishod bio“, precizira Tošić, sada adut Tobola, s kojim privodi kraju trku za status najboljeg tima Kazahstana.
Sa velike udaljenosti (skoro 3.800 kilometara od Kostanaja od Kelna) i poprilične vremenske distance (prošlo je 12 godina kako je igrao na Rajn Energi stadionu), bivši reprezentativac Srbije oživljava sećanje na proleće 2010. kad ga je Mančester junajted poslao na pozajmicu u Bundesligu.
“U Engleskoj je bila druga vrsta prakse, međutim, iskustvo u Kelnu je pomoglo da pružim najbolje paritje u karijeri! Ne kažem, bilo je perioda kad sam i u CSKA igrao kvalitetno, naravno i u Partizanu, ali mnogi smatraju da sam u Nemačkoj leteo. Imali smo fenomenalnu podršku, svaki put između 40.000 i 50.000 gledlaca na tribinama, sjajnu ekipu sa Lukasom Podolskim, Milivojem Novakovićem, Manišom, Petitom, branio je čuveni Mondragon…“
Tokom proleća 2010, kad je bilo bitno valjano se pripremiti za Mundijal u Južnoj Africi, Srbin je dao pet i namestio dva gola, uz zanimljivost da svaki put kad je ostvario konkretan doprinos Klen je osvajao bodove.
“Možda je to moje najbolje inostrano iskustvo u smislu topline. Nigde me navijači nisu voleli kao u Kelnu, stari i mladi prilazili na ulici pred kraj misije, molili: ’Ostani, ti si nam najbolji igrač’. Čak sam osim one iz Moskve, imao ponudu Kelna za nastavkom saradnje, morao brzo da odlučim tokom Mundijala u Južnoj Africi, a kako sam ambiciozan i uglavnom birao timove koji se bore za trofeje, a realno govoreći sa Kelnom ne bih imao tu mogućnost, opredelio sam se za Armejce. Još sam od Rusa dobio ugovor na pet, Nemci mi nudili ’samo’ na tri godine. Otišao sam u Moskvu, moj tadašnji saigrač iz reprezenatcije Miloš Krasić je odigrao veliku ulogu, mada sam tek kasnije shvatio da me je nagovorio kako bi njega lakše pustili u Juventus, ha-ha-ha…“
Sećanje na Keln je i dalje inspirativno.
“Dobijam s vremena na vreme podršku njihovih navijača na društvenim mrežama, pratim šta radi klub, vidim da je na ozbiljnijem nivou nego dok sam ja bio tamo, stigao je do Evrope, možda su se neki kontakti izgubili, dosta toga se promenilo, samo jedno nije. Navijačka strast. Ceo grad živi za FK Keln. Čak nisam stekao utisak da su navijači militantni, bez obzira na nedavne ispade u Nici. Na primer, izgubili smo 1:5 od Štutgata kod kuće i svi ljudi su nam aplaudirali. Ruta kojom je autobus sa igračima prolazio da bi došao na stadion uvek je krcata pristalicama. Poseban odnos! E, sad kakvi su prema gostujućim pristalicama, ne ulazim.“
Od duplog programa sa Kelnom značajno će zavisiti rasplet na tabeli Grupa D Lige konferencije.
“Kad sam video sastav grupe bila mi je jasna njena težina, predstavnici češkog fudbala tradicionalno nam ne odgovaraju, a uz to imamo dve ekipe iz Liga petice. Potrebno je i da se Partizanov tim, posle velikih letnjih promena, upozna i uigra, s tim da deluje da je po dolasku Gordana Petrića manje-više sve očekivano po pitanju rezultata. Stabilizovali smo se, a posebno me kao navijača oduševio karakter ekipe protiv Slovackog i onaj preokret sa igračem manje. Zato verujem da i sa Kelnom može da se nosi“.
Veruje Zoran Tošić i da njegov prijatelj iz vremena zajedničke saradnje najpre u CSKA, pa u Partizanu, Bibars Natho ima još dosta toga da ponudi, iako su mnogi smatrali kako nije u stanju da izdrži ceo meč.
“I za mene su govorili da sam gotov, pa evo igram skoro svaku. U redu, nije to više nivo Lige šampiona kao nekad, ali ovde u Kazahstanu sam samo jednu utakmicu propustio zbog povrede. Možda te pričama okolina ubedi da ti se stvarno bliži kraj, međutim, onda slušaš svoje telo i procenu trenera i ispostavi se da možeš još. E, tako je i sa Nathom. Čak nema veze da li je na terenu 90, 60 ili 30 minuta, to je igrač koji ekipi daje ravnotežu. Treneri to vide, baš kao što je bio slučaj sa Sašom Ilićem. Da me ne shvatite pogrešno, protivnicima su se tresle gaće kad bi ga ugledali i sa 40 godina, jer znaju za šta je sposoban. Isto je i sa Izraelcem. U redu, ne može da se trka sa fizički moćnijim od sebe, ali neka drugi sprintaju i uklizavaju, a majstor će da deli lopte. Tako ja vidim fudbal, tako ću i praviti ekipu ’sutra’ ako budem trener“.
Ima Natho još jedan kvalitet koji ga odvaja od ovdašnjeg mentaliteta. Otkako je stigao u Partizan izveo je 26 penala i svaki pogodio.
“Baš sam nedavno ušao na Jutjub da pogledam kako puca, jer sam želeo da popravim taj segment u mom opusu. Meni se desi da dva pogodim, treći promašim. Od koga da učim ako ne od onog koji ih šutira besprekorno. I dalje mi nije jasno kako uspeva da bude tako siguran da golmani ni stranu ne mogu da mu pogode. Nije samo do jedanaesterca, već i do psihološkog efekta kako to utiče na ekipu, koliko je pogura napred“, oduševljen je Zoran Tošić.
ZDJELAR MI TRAŽIO DA GA „GURNEM“ U CSKA
Proveo je Zoran Tošić sedam godina u Moskvi i zato je merodavan da izusti „koju“ o letošnjem novajliji Armejaca, Saši Zdjelaru.
“Dok smo bili u Partizanu često smo razogovarali, kroz šalu mi je nabijao na nos temu da ga ’gurnem’ u CSKA. Branio sam se da je ruski velikan pribegao smeni generacija – zato sam i je otišao – da uglavnom promoviše momke od 18, 19 godina, da je Saša mator, ha-ha-ha. Spletom okolnosti, liga je ovog leta dobila drugačiju fizionomiju, nema Evrope, mnogim strancima nije u interesu da dođu u Rusiju, ali je CSKA i dalje na vrhunskom nivou i prostor koji mu se ukazao Zdjelar sjajno koristi. Znajući njegov karakter bilo mi je jasno da za njega nema problema, da će posle mesec dana privikavanja da se ustali u prvih 11. Evo ga sad, igra svaku po 90 minuta“.
ODBRANA TITULE NA TALONU
Mesec dana ostalo je do kraja prvenstva Kazahstana, Tošićev Tobol je aktuelni prvak, trenutno na trećem mestu, ali…
“U subotu imamo iscrpljujuće gostovanje (Aksu), a u narednom kolu dolazi nam Aktobe, ako ga pobedimo onda ćemo mu prići na bod i ostaće tri kola da pojurimo pehar. Posle toga mi ističe ugovor, ali planiran i dalje da igram. Samo još da vidimo gde, jer zbirno imam učinak od 15 golova ili asistencija, što za jednog starca nije loše“, aludira Zrenjaninac na činjenicu da je u aprilu proslavio 35. rođendan, ali je i dalje koristan.
Originalni članak Mozzart Sport