Partizanov ofanzivac, specijalista za prekide, razgovarao je sa kolumnistom MONDA Nešom Petrovićem o svom zaštitnom znaku. Takođe, prošao je kroz najzanimljivije klauzule igrača u svetu fudbala.
Vratio se, namestio nišan i odmah osvojio nagradu. Majstorija Zorana Tošića iz slobodnog udarca na utakmici protiv Čukaričkog, nije imala dostojnu konkurenciju u izboru za najlepši gol 29. kola Superlige Srbije.
Mondo, Sindikat “Nezavisnost” i ekipa emisije “Stadionska groznica”, nagradili su najiskusnijeg fudbalera Partizana najnovijim modelom G-shock sata:
“Svoj prvi sat sam dobio od predsednika Banata Mirka Vučurevića. Bila je praksa da svi u klubu nosimo ‘Nivade’ na ruci, ali to je bilo davno, ako se ne varam 2006. godine. Volim satove, ali ih nemam puno. Ovaj vaš mi je peti ili šesti u kolekciji. Veoma je lep, klasična sportska varijanta koja ide uz sve tipove garderobe. Odlučio sam da ga poklonim nekom simpatizeru Partizana, jer sam ubeđen da ću do kraja prvenstva osvojiti bar još jedan u vašoj anketi”, rekao je Zoran Tošić za Mondo na primopredaji nagrade u svečanom salonu Sportskog centra “Teleoptik”.
Погледај слику на Твитеру
STADIONSKA GROZNICA@NebojsaSoskanal
G-shock Tosicu za naj-gol 29. kola:
“Prvi sat sam dobio od svog bivseg predsednika Mirka Vucurevica. Ovo mi je peti ili sesti u kolekciji, ali je veoma lep. Verovatno cu ga pokloniti nekom simpatizeru Partizana, jer sam siguran da cu do kraja prvenstva dobiti bar jos jedan”.417:23 – 12. апр 2019.Погледај друге твитове корисника STADIONSKA GROZNICAУпотреба информација и политика приватности у Твитер огласима
Za ovaj gol je “Bambi” nagrađen:
MONDO/Arena Sport
Golgeterski učinak bivšeg reprezentativca u poslednje dve prvenstvene utakmice, govori o tome koliko je Bambi nedostajao Partizanu u momentima kada se lomio šampionat.
“Kao i svakom ofanzivnom igraču, golovi su mi veoma važni na planu samopouzdanja. Taj protiv Čukaričkog ima posebnu težinu jer je postignut u trenucima kada je protivnik imao prednost i pomogao je celoj ekipi da se probudi i stigne do potpunog preokreta. Posle serije loših rezultata, pobeda se nametala kao imperativ. Dolaskom novog trenera i novog stručnog štaba, dobio sam poverenje i jasno mi je stavljeno do znanja šta očekuju od mene. Samim tim, potrudio sam se još više da im odgovorim dobrom igrom i drago mi je što sam sa dva gola pomogao i sebi i ekipi u jako bitnoj utakmici. Pad forme i kriza rezultata dešavaju se svakoj ekipi tokom sezone, nije to slučaj samo sa Partizanom. Najgore je prošlo, nadam se da idu bolji dani za sve nas koji volimo ovaj klub. Predstoji nam naporan rad, jer vidim još mnogo prostora za napredak“.
MONDO/Arena Sport
Siniša Mihajlović nije siguran da li je tokom karijere postigao više golova iz slobodnih udaraca ili iz penala. Kod Tošića nema dileme…
“Penali me uopšte ne zanimaju. Mislim da sam samo jedan gol u karijeri dao sa bele tačke. ‘Slobodnjacima’ pridajem mnogo više pažnje, oni su i dalje jedan od mojih glavnih aduta. Postigao sam mnogo golova iz prekida, često se šalimo na tu temu u svlačionici. Ovaj pobedonosni protiv Čukaričkog je jedan od retkih koje sam dao iz 16 metara. Ima igrača koji uglavnom tresu mreže iz kaznenog prostora, a ja sam sve svoje golove dao sa propisne udaljenosti. Najdraži mi je onaj u poslednjem kolu za pobedu CSKA protiv Lokomotive. Možda nije najlepši, ali je imao veliku težinu jer nam je doneo titulu. Svakako da i onaj protiv Jermenije zauzima specijalno mesto u mojoj kolekciji. Bili smo na pragu poraza, Stojke je odbranio penal i taj moj gol nas je ostavio u trci za plasman na Evropsko prvenstvo”.
YouTube/TheNikita Vorobey
Poslednji nastup u dresu Srbije, Tošić je zabeležio na prijateljskoj utakmici protiv Ukrajine u Kijevu, 2016. godine. Za razliku od Andreja Ševčenka, čija ekipa nije pretrpela mnogo promena u proteklom periodu, gotovo nijedan naš igrač sa tog susreta (osim Aleksandra Mitrovića), nije više ni blizu startnih jedanaest Mladena Krstajića.
“Gledao sam Ukrajinu protiv Portugala, delovali su zaista ozbiljno, čak su u finišu utakmice propustili priliku da odnesu sva tri boda i naprave prvi veliki ‘brejk’ u našoj kvalifikacionoj grupi. Naravno, pratio sam i naše dve utakmice, protiv Nemačke i Portugala. Čini mi se da smo sazreli kao ekipa i da posle duže vremena imamo ozbiljnu i konkurentnu reprezentaciju koja i sa najjačima može da igra u egalu. Ja sam veliki optimista i verujem da će nam posle duela sa Ukrajinom šanse za odlazak na Evropsko prvenstvo biti još veće”.
Ovog vikenda startuje plej-of u Superligi Srbije, a činjenica da se Partizan ne pita ništa u borbi za titulu, boli svakog iskrenog ljubitelja crno-bele boje.
“Mnogo smo rano otpali iz trke za prvo mesto, ali verujem da ćemo sada pronaći neku drugu vrstu motiva. Pretpostavljam da će za svakog igrača biti izazov da se dokaže novom treneru i njegovim saradnicima u stručnom štabu. Moramo da izvučemo maksimum, imamo obavezu prema navijačima da sezonu završimo na najbolji mogući način. Tu je i Kup Srbije koji nam mnogo znači i od srede se prebacujemo samo na to takmičenje. Plej-of je interesantan jer igramo sa ekipama iz vrha tabele i biće puno neizvesnih utakmica. To daje posebnu draž finišu šampionata. Činjenica da nismo pod rezultatskim opterećenjem može da nam posluži kao psihološka prednost u odnosu na sve druge rivale”.
Imajući u vidu razvoj situacije u domaćem prvenstvu, povrede koje su ga udaljile od terena i kompletan ambijent oko srpskog klupskog fudbala, delovalo je da će Tošić gorko žaliti što nije otišao u Tursku, zemlju u kojoj se fudbal voli na specifičan i fanatičan način.
“Žao mi je samo zato što sam doživeo povredu i što je transfer propao iz razloga na koje nisam mogao da utičem. Samim tim, izgubio sam nekoliko meseci, trebalo mi je vremena da dostignem formu koja zadovoljava i mene i ljude u klubu. Daleko od toga da žalim zbog ostanka u Partizanu, Naprotiv. Za mene je crno-beli dres svetinja, ogromno je zadovoljstvo biti član jednog od najpopularnijih klubova na prostoru celog Balkana“.
Specijalno za čitaoce Monda, ljubimac navijača Partizana komentarisao je najčudnije klauzule koje su poznati fudbaleri imali u ugovorima sa svojim klubovima.
1. Stefan ŠVARC
Za njegovu želju da se otisne u svemir, znali su čelnici svih klubova za koje je igrao tokom karijere. Zato su u Sanderlendu, kada su ga kupili od Valensije, stavili klauzulu u ugovor da mora da otkaže ovu ludu avanturu, koji je već bio zakazao za novembar 2002. godine.
“Jedna od čudnijih klauzula za koje sam čuo. Poznato je da profesionalnim fudbalerima nije dozvoljeno da se bave drugim sportovima u slobodno vreme. U želji da do kraja zaštite svoje interese i da budu sigurni da neće doći do težih povreda njihovih igrača, mnogi klubovi stavljaju u ugovore zabranu odlaska na skijanje, klizanje, skokove u vodu, pa čak i običnu rekreaciju. Ali, ovo sa putovanjem u svemir je zaista ludost. Verovatno u Sanderlendu, kada su čuli za dečački san Stefana Švarca, nisu želeli ništa da prepuste slučaju“.
2. Denis BERGKAMP
Svi su znaju za njegovu avio-fobiju. Strah od letenja navukao je iz tri razloga. Prvi, prinudno sletanje dok je još bio dete. Drugi, iznenadna smrt u avionu jednog njegovog klupskog saigrača iz Holandije. I treći, neslana šala sa bombom tokom Svetskog prvenstva u Americi ’94. Posle toga je doneo odluku da nikada više ne leti avionom i stavio je klauzulu u ugovor sa Arsenalom da ne putuje na utakmice koje su igrane daleko od Londona.
“To sa lažnom bombom uopšte nije za šalu.Imao sam saigrače koji su se plašili aviona i znam koliko to ume da bude ozbiljno. Sećam se u CSKA, Kiril Nababkin je svaki put morao da uzima tablete za spavanje da bi se smirio i prevazišao paniku. Neko se rodi sa tim, neko, kao Bergkamp, navuče strah zbog neprijatnih iskustava koje ne može da zaboravi. Srećom, svi moji letovi bili su savršeno normalni i prijatni. Retko kada se desilo da bude nekih većih turbulencija”.
Izvor: Guliver/Getty images/Allsport UK /Allsport
3. RONALDINJO
Veliki boem svetskog fudbala, prihvatio je prelazak iz Milana u Flamengo samo pod jednim uslovom. Da mu se ugovorom odobri ludi noćni provod dva puta nedeljno i da niko nema pravo da mu broji čaše tokom terevenke u diskoteci.
“Odmah su mi Rusi u glavi. Oni su baš specifični po tom pitanju. Kada reše da se opuste, to je onda do daske. Ali, nisam čuo da je bilo ko od njih imao slične klauzule u ugovoru“.
4. Samuel ETO
Nije mu bilo dovoljno 20 i kusur miliona godišnje u Anžiju, nego je tražio privatni džet, kako bi mogao da stanuje u Moskvi, a da na treninge u Mahačkalu ide avionom.
“Mislim da je cela ekipa Anžija boravila i trenirala u Moskvi, dok su u Mahačkalu išli samo da bi odigrali utakmicu i odmah se vraćali nazad. Zamislite onda koliko su novca trošili samo na organizaciju putovanja. Njima to nije bio problem, ne bi me čudilo da su svi igrači imali privatni ’džet’ na raspolaganju”.
5. Zlatan IBRAHIMOVIĆ
Kada je napuštao PSŽ i prelazio u Junajted, imao je na stolu i ponudu Rot-Vajs Oberhauzena. Nije šala. Čelnici nemačkog četvrtoligaša, sastavili su ugovor i ubacili klauzulu da će u slučaju pozitivnog odgovora, Ibrahimović odmah posle potpisa dobiti status Kralja Oberhauzena, da će stadion dobiti njegovo ime i da će se rekonstrukcija stadiona obaviti isključivo sa materijalima švedske IKEA-e.
“To samo govori o statusu koji Ibra uživa u svetskoj fudbalskoj javnosti. Nemci su poznati kao narod koji drži do svoje tradicije i mentaliteta i teško se usuđuju da nekom strancu ukažu toliku čast. Zlatan je veliko ime svetskog fudbala, cenjen i poštovan na svim kontinentima i dopada mi se ideja na koju je došao prvi čovek Rot-Vajsa”.
6. Đuzepe REINA
Niko nikoga nije prevario, kao Bilefeld ovog fudbalera. Kada su sklapali ugovor, obećali su mu po jednu kuću na kraju svake sezone koju provede u njihovom klubu. Njegova je greška što nije precizirao šta tačno podrazumevaju pod pojmom ’kuća’. Tako su mu na kraju prve sezone, poklonili plastičnu maketu kućice za lutke, visine 20 i širine 10 centimetara.
“Hahahaha… morao je da bude oprezniji. Imao sam saigrača koji je prešao u drugi klub jer su mu obećali duplo veću platu. Tek kad je potpisao ugovor, shvatio je da u toj zemlji naplaćuju porez dva puta više nego u ovoj odakle je otišao. Toliko muke i cimanja, za iste pare. Ne bih da ga imenujem, sam će se prepoznati (smeh)”.
7. Eden AZAR
Kada je odlazio iz Lila, Čelzi je na ime obeštećenja uplatio 40 miliona evra, ali je na izričit zahtev belgijskog reprezentativca, Abramovič morao da uplati još po 10.000 evra svakom njegovom bivšem saigraču, u znak poštovanja prema onima koji su mu pomogli da dogura do Premijer lige.
“Sjajan gest. Liči mi na Azara. Verujem da je mnogim njegovim drugovima taj gest bio bitniji i od samog novca“.
8. Aleks OKSLEJD-ČEMBERLEN
Arsenal je imao obavezu da Sautemptonu uplaćuje po 12.500 funti svaki put kad bi Čemberlen odigrao 20 i više minuta na utakmici. Venger se dosetio, pa je Aleksa ubacivao uglavnom od 72 minuta. Međutim, nije računao na sudijsku nadoknadu, što su u Satumeptonu pažljivo beležili i na kraju sezone ispostavili račun sa pozamašnom cifrom.
“To su jako nezgodne klauzule jer mogu da vas dovedu u mat poziciju. Često se dešava da igrač potpiše ugovor koji mu garantuje specijalne bonuse za određeni broj odigranih mečeva. Recimo, 25 u sezoni. On dogura do 24, u klubu procene da im nije potreban naredne sezone i narede treneru da ga više ne uvodi u igru. U takvim situacijama, svašta može da im padne na pamet”.
9. Andrea PIRLO
Obično se premiraju golovi i asitencije. U Njujorku su otišli korak dalje. Čim su angažovali Pirla, modifikovali su ugovore svih svojih fudbalera i ubacili klauzulu po kojoj je svako dodavanje igraču koji kasnije zabeleži asistenciju za gol, bilo stimulisano dodatnim bonusom. Time su drastično pospešili broj lopti koji je stizao u noge italijanskog genija.
“To mi ima logike. Prosto i jednostavno. Dodaj loptu do Pirla i rešio si sve svoje probleme”.
10. Tijago SILVA
Lično je Loran Blan insistirao da se u ugovor sa brazilskim štoperom stavi klauzula po kojoj ovaj neće smeti da kritikuje trenera i njegovu taktiku, da komentariše sudijske odluke i da javno iznosi religiozne stavove.
“Kada je mnogo novca u igri, razmišlja se o svakom detalju. Verovatno su imali loša iskustva u prošlosti i ne žele da se ponove slične situacije koje bi dodatno naštetile imidžu kluba. Budite sigurni da se ti igrači strogo pridržavaju postavljenih uslova, jer penali nisu uopšte jeftini (500.000 evra u Silvinom slučaju, prim.aut)“.
Izvor: MN Press
“Bambi” Tošić za sebe kaže da nikada nije imao neku ludu klauzulu u ugovoru: “Ja sam suviše skroman. Ne zanimaju me vile, kamioni i avioni“.
Nije valjda da nikada nije insistirao na ogledalima koja ne magle u kupatilu, poput čoveka koji mu je ustupio mesto na terenu kada je debitovao za Mančester junajted:
“Hahahaha… nisam znao za to. Pazite, reč je o vrhunskom profesionalcu i vanserijskom fudbaleru. To što je zaljubljen u sebe i u svoju igru, niko ne sme da mu uzme za zlo. Kod njega ništa nije slučajno, pa ni taj ’biser’ sa ogledalima za vreme Svetskog prvenstva u Brazilu”.
Tekst preuzet sa portala Mondo sport
